100.
Pre tačno godinu dana sam detaljno pisao o tadašnjoj kosovskoj sednici. Tadašnje konstatacije važe i za ovu. Isti učesnici, atmosfera, i sve što već ide. A predloženi tekst je gori. A situacija je ozbiljna, teška.
Na glasanju u 50 minuta posle ponoći, koje je usledilo nakon skoro 11 časovne rasprave, bili smo uzdržani. Nismo mogli podržati predloženu deklaraciju jer je ona puna nepreciznih i nejasnih formulacija. Iz nje se ne vidi šta Vlada namerava učiniti za nedelju ili mesec dana. Trebalo je održati sednicu Narodne skupštine zatvorenu za javnost, a ministri su trebali saopštiti koje mere će preduzeti. To bi imalo smisla. Ova sednica je bila samo politikantska.
Ove nedelje smo se još bavili sa 2 teme. Krajnji ishod one važnije se manifestovao u usvajanju našeg amandmana na predlog zakona o izmenama zakona o zdravstvenom osiguranju. Suština u jednoj rečenici jeste da smo uspeli sprečiti to da situacija poljoprivrednih proizvođača postane za njih nepovoljnija.
Prema originalnom predlogu Vlade, svaki čovek iznad 15 godina koji ima zemljište na svom imenu i nije osiguran po drugom osnovu (npr. nije u radnom odnosu u nekoj firmi ili instituciji) morao bi da plaća doprinos obaveznog zdravstvenog osiguranja. To bi bilo godišnje oko 25 hiljada dinara po osobi. Jedna četvoročlana porodica je, znači trebala samo za ovu namenu da izdvoji 100 hiljada godišnje. Sve to bi se odnosilo i na porodice čiji članovi imaju svega pola hektara zemlje ukupno. Ne treba biti ekspert za poljoprivredu da bi bilo kristalno jasno: u njihovom slučaju bi izdaci bili mnogo veći od ostvarenog prihoda od poljoprivrede.
Zahvaljujući našem prihvaćenom amandmanu, doprinos zdravstvenog osiguranja će morati da plaća 1 osoba po porodici. To praktično znači ostajanje na snazi dosadašnjeg zakonskog rešenja. Nismo protiv toga da se zavede u red u temi naplaćivanja doprinosa obaveznog zdravstvenog osiguranja. Ali, ne možemo prihvatiti da se sredinom leta, ničim izazvano drastično povećaju izdaci poljoprivrednika. To smo sad uspeli osujetiti.Od ovoga, međutim mnogo veću sumu čini doprinos penzijskog osiguranja. Prilikom sledećih izmena zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju moramo izdejstvovati to da i taj doprinos plaća isključivo ono lice koje se zaista profesionalno bavi poljoprivredom, tj. od toga živi. To je 42 hiljade godišnje. U slučaju četvoročlane porodice 168 hiljada. A moraju plaćati i oni koji imaju svega pola hektara njive. To se mora promeniti.
Druga tema se odnosi na otpremnine vojvođanskih prosvetara. U utorak sam postavio pitanje predsedniku Vlade. Zaista mi nije jasno kako je moguće da vojvođanski prosvetni radnici, koji su se penzionisali tokom 2010. ili 2011. godine nisu dobili otpremninu, dok je na račune njihovih kolega iz Beograda, Kragujevca ili Vranja odmah legla suma od oko 100 hiljada dinara. Da ne bude zabune, za otpremnine svih prosvetara je nadležna Republika. Tako piše u zakonu. A u praksi, u Vojvodini ima prosvetnih radnika koji duže od godinu i po dana čekaju otpremninu. Kakva je poruka ovoga? Zašto vredi manje višedecenijski rad pančevačkog profesora od rada smederevskog? Čekam pismeni odgovor.
To su bile najvažniji događaji poslednje nedelje pred letnji odmor. A ovo je već 100. post bloga (od 12.02.2009.). Sledeći dolazi u septembru. Želim svima ugodno leto i lep odmor!
