Nedelja puna događaja
Mogao bih je nazvati i iscrpljujućom. 3 skupštinka govora, 2 tribine, 1 press konferencija. To je bilans ove nedelje.
Ajmo redom. Značajni predlozi zakona su na dnevnom redu Parlamenta. Rudarstvo, popis stanovništva, racionalizacija u lokalnoj administraciji. Podneli smo i amandmane. I na vreme smo počeli lobiranje.
U četvrtak je vođena načelna rasprava o zakonu o rudarstvu. Nisam baš ekspert za datu oblast, i onda sam još veoma blag. Ali i nije neophodno biti inženjer rudarstva da bi bilo kristalno jasno: postojeće rešenje po kojem lokalnim samoupravama pripada svega 1,5% prihoda od eksploatacije nafte na njihovoj teritoriji je pljačka opština i gradova (dodatnih 1,5% se deli među Republikom i APV).
Prethodnih meseci su prvaci LDP-a i Lige svakog dana govorili o tome da ova praksa uništava lokalne samouprave. Ali je rasprava u četvrtak pokazala u čemu se mi razlikujemo od ovih stranaka. Mi znamo da sa inicijativama ne treba istrčati na press konferencijama nego u zakonodavnom telu. Od zvučnih saopštenja za javnost se obično ne menja sadržina zakona. A amandman u vezi naftne rente smo samo mi podneli. Ostali su „zaboravili”.
Inicijativa prema kojoj se naknada za eksploataciju nafte povećava sa 3 na 15% potiče od opštine Kanjiža. Pre otprilike pola godine smo o tome razgovarali, dočekali smo da se Zakon o izmenama i dopunama zakona o rudarstvu dospe na dnevni red Skupštine i podneli smo amandman. Videćemo kakav će biti krajnji rezultat. Rekao sam u Parlamentu da smo spremni pregovarati sa ministarstvom ukoliko smatraju da je 15% puno, ali ako ostane 3%, mi ćemo glasati protiv zakona. Juče smo u Kanjiži u okviru press konferencije sa predsednikom opštine Mihaljem Njilašom (Nyilas Mihály) referirali o gore iznetim stvarima. Ali i o nekim drugim temama.
Od ostalih pitanja se izdvajaju skupštinski govori i amandmani u vezi predloga zakona o popisu i o racionalizaciji u lokalnoj administraciji. Ovde ću navesti svoj prijatan doživljaj u vezi ovih tema. Ove nedelje sam razgovarao sa Sašom Jankovićem, republičkim ombudsmanom (zaštitnikom građana).
Smatrao sam da ne bi bilo loše da podrži naše inicijative pošto su važne sa gledišta ostvarenja manjinskih prava (da i na sledećem popisu u potpunosti bude slobodno izjašnjavanje o nacionalnoj pripadnosti; da u onim lokalnim samoupravama u kojima je u službenoj upotrebi i jezik neke nacionalne manjine ostane i posle otpuštanja dovoljan broj činovnika koji govori taj jezik). Za minut smo se razumeli. I nismo ostali samo na tapšanju po ramenima. Naime, ombudsman je u pismu predložio Vladi i Parlamentu da se prihvate naši amandmani. Za tako nešto do sada nije bilo mnogo primera. Ukoliko bi funkcioneri u Srbiji instituciju ombudsmana samo upola toliko poštovali kako je to slučaj u civilizovanim zemljama, pozitivan ishod bi bio zagarantovan. Ali i ovako imamo realne šanse.
Od onih događaja koje sam spomenuo u prvom pasusu ovog posta, još su tribine ostale nespomenute. Znači, sinoć smo sa Arpijem Fremondom bili u Keviju. Poljoprivreda, Statut, zakon o nacionalnim savetima, manjinski birački spiskovi. Očekivao sam oko 30 ljudi. Prema podacima iz poslednjeg popisa, u ovom naselju (opština Senta) živi 887 ljudi. Sinoć ih je na tribini bilo oko 100.
Naravno, bilo ih je i iz drugih mesta. Bio je prisutan npr. Laslo Rac Sabo (predsednik stranke „Mađarski građanski savez”) sa nekolicinom svojih ljudi. Učestvovao je i u diskusiji. Postavio je i pitanje ali je to više ličilo na nastup. Ja nikad ne bih otišao na tribinu druge stranke u nadi „preobraćaja” prisutnih, ali šta ću, različiti smo. A i već sam se naviknuo na to – prošle nedelje u Tornjošu su došle demokrate i bili poprilično aktivni. Izgleda da treba iskoristiti svaku priliku. Sto ljudi je ozbiljan auditorijum. Nije takva posećenost na tribinama svih stranaka. Razvila se dobra diskusija. Prijala mi je. A ljudi će odlučiti kome veruju. Kao i do sada.
