Ipak sve po starom. Zasad
U poslednjem postu bloga sam analizirao učinak Vlade u prvom poluvremenu. Prvenstveno iz ugla vojvođanskih Mađara. A pomalo i naš rad. Šta smo uspeli a šta nismo. Među rezultatima sam spomenuo sledeće „Usvojen je pa je na za nas prihvatljiv način izmenjen Zakon o regionalnom razvoju, pa će bačke opštine: Kanjiža, Senta i Ada pipadati severno-bačkoj razvojnoj oblasti.”
Nekoliko dana nakon objavljivanja tog posta, novinarka Večernjih novosti me je pozvala telefonom pitavši kako komentarišem da uprkos Dinkićevom obećanju u Parlamentu i usvajanju našeg amandmana u raspravi, 3 potiske Bačke opštine, posle nedavne odluke Vlade, ipak ostaju u severno-banatskoj oblasti. To je bio neradni dan za Skupštinu, bio sam sam kod kuće i na jednom internet sajtu sam čitao intervju sa holandskim piscem romana „Kabalista” (ne znam da li je objavljen na srpskom, na mađarskom jeste), kada je zazvonio mobilni i bilo postavljeno navedeno pitanje. Osećao sam gnev. I ne zbog toga što su me za nekoliko minuta „odstranili” iz sveta književnosti. Prva misao je bila da su nas prevarili. Ali posle malo vremena sam se uspeo smiriti i zaljučio sam da nema veze, nije još stvar završena, pošto su svi argumenti na našoj strani.
Žanr bloga nije pogodan za duge političke i komplikovane pravničke monologe. Ali je u ovom slučaju situacija prilično jednostavna. Treba se vratiti u prošlost samo nekoliko meseci.
7. aprila je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić reagujući na moju skupštinsku diskusiju rekao da Vlada prihvata amandman Saveza vojvođanskih Mađara, na osnovu kojeg će se prilikom definisanja oblasti unutar statističkih regiona voditi računa o 4 kriterijuma. To su: geografske celine, mreža privrednih sudova i privrednih komora i telekomunikaciona područja. Nismo skrivali ni trena da smo ove kriterijume predložili zbog toga što prema svima njima, Ada, Kanjiža i Senta mogu da budu deo samo severno-bačke oblasti. A u zakonu inače nema ni reči o (miloševićevim) upravnim okruzima, koje vređaju ljudsku logiku (kao što ih nema ni u Ustavu). Ovo je važno napomenuti jer mnogi tvrde da teritorija oblasti mora da bude istovetna sa teritorijom upravnog okruga. To su blago rečeno gluposti!
U maju je Skupština usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju, čiji član 6. sadrži kriterijume koje smo mi predložili. Nakon toga na predlog Zavoda za statistiku Vlada je trebala da usvoji uredbu koja sadrži mapu po kojoj se vidi koje lokalne samouprave (ne upravni okruzi) čine određene oblasti. Dakle u maju su stvari postale jasne, zakon je nedvosmisleno odredio za Zavod za statistiku u Vladu gde treba da obeleži 3 bačke (trenutno kvazibanatske) opštine.
A sada sam od novinarke saznao da je na mapi sve ostalo nepromenjeno. Bačka je i dalje Banat. Može da bude predmet rasprave da li treba verovati ministrima (ili čak političarima). Ali ne može da bude pitanje da li se u državi koja se priprema za punopravno članstvo u Evropskoj uniji smeju kršiti zakoni, i da li pojedini džavni organi imaju pravo da ignorišu određene članove zakona koji im se ne sviđaju. A u ovom slučaju se upravo o tome radi.
Tačno znamo koliko otpora izaziva puko spominjanje promene granica upravnih okruga. Ali moralo bi se znati da npr. u Kanjiži nije moguće naći čoveka ni srpske nacionalnosti koji se raduje tome da njegova opština pripada kikindskom, severno-banatskom okrugu. A u ovom slučaju se i ne radi o okruzima, već o oblastima, koje treba da definišu svoje razvojne dokumente. To nije moguće efikasno učiniti ovakvim politički obojenim oblastima, koje ne ignorišu „samo” zakon i datu reč, već i geografske i privredne činjenice. Ako nije cilj upravo to da se ove opštine onemoguće u razvoju, u privlačenju para iz Evropske unije, ali onda treba imati hrabrosti, pa to jasno reći.
Sada opet možemo videti na delu (za poslednjih nekoliko godina već treći put) zloupotrebu evropskih integracija. Jer oni sa kojima smo razgovarali iz vladajuće koalicije tvrde da su Ada, Senta i Kanjiža „na zahtev Evropske unije” ostale u Banatu. Koješta! Idemo do kraja. Bićemo strpljivi i uporni, ali ako u dogledno vreme ne bude korekcije, obratićemo se Ustavnom sudu. Zakon je na našoj strani.
