Zločin i kazna
Pretpostavljao sam da će biti svega nekoliko nedelja odmora u radu Parlamenta, ali je bilo skoro dva meseca. Rad je nastavljen u utorak. Ove nedelje smo se bavili Predlogom zakona o Narodnoj skupštini. Danas smo glasali, a 2. marta počinje prva sednica redovnog prolećnog zasedanja. Sa 32. tačke dnevnog reda.
Naravno, ni prethodna 2 meseca nisu protekla bez događanja. Naprotiv. Pljuštale su optužbe, zamene teza, izvrtanja suštine: i spolja i iznutra. Formirane su kaznene ekspedicije. Srušena su dosadašnja nepisana pravila formiranja koalicija. Za Demokratsku stranku je počelo da važi samo jedno pravilo: svejedno sa kim, samo ne sa SVM-om. U Subotici je „funkcionalna, racionalna, efikasna” lokalna koalicija formirana sa DSS-om, a u Senti sa revizionističkom Građanskim savezom Mađara.
U Čoki su demokrate (bezuspešno) „potražili” nekoliko odbornika Srpske radikalne stranke, a nije isključeno da će pokušaja biti i u Adi i još nekim opštinama. Napadi koji su stigli iznutra su bili još bolniji ali njih ne bih komentarisao ni ovde na blogu jer sam uveren: članovi ozbiljnih stranaka ne polemišu sa drugim članovima ispred očiju javnosti.
Pre nekih 12-13 godina za vreme beogradskih studentskih dana sam čitao roman Dostojevskog. O zločinu, griži savesti, slobodi, osećaju krivice, kazni... Mnogo puta sam se protekla 2-3 meseca setio Raskolnjikova, starice koja se bavila zelenašenjem, Sonje.
Prema Demokratskoj stranci i još nekim značajnim strankama, neglasanjem za predlog budžeta smo izvršili zločin. Naravno ne u krivičnopravnom smislu. Ali strašan zločin. Treba de se prosujemo pepelom, molimo za oproštaj, pokažemo pokajanje, jer smo prema njima imali nameru da srušimo proevropsku vladu (u saradnji sa silama tame). „A to smo učinili u danima kada je gospodin predsednik Republike u Stokholmu predao zahtev za članstvo Srbije u EU.”
Zatraženje oproštaja je izostalo, ali sa formiranjem kaznene ekspedicije nisu mnogo čekali. Jer je u Srbiji koja želi da bude evropska neprihvatljivo da jedna stranka (pogotovo manjinska) ima sopstveno mišljenje. I da bude istrajna u doslednom zastupanju svojih stavova. Neuobičajna je pojava u Srbiji koja stremi ka EU da se jedna stranka ne može kupiti ili uceniti. U demokratskoj Srbiji, na putu ka EU takvu stranku „treba kazniti.” A još bolje bi bilo da se SVM uništi.
Ostaje samo pitanje: da li će Demokratska stranka smeniti jednog od svojih najuspešnijih lokalnih lidera, Gorana Ješića? Predsednik opštine Inđija je naime pre nekoliko dana na Radiju B92 rekao da se slaže sa stavom SVM-a u vezi republičkog budžeta, pošto je vlada predložila protivustavan akt. Ili: da li treba da odu pokrajinski ministri DS-a koji su (i po nama ispravan način) protestvovali zbog toga što je samo 3,34% projekata koje će dobiti sredstva iz Nacionalnog investicionog plana (NIP) sa teritorije Vojvodine, u ukupnom iznosu od 1,83% raspoređenih para. A 4 milijarde dinara za Koridor 10 se ne mogu dva puta računati.
Naravno, da su pokrajinske demokrate stali uz nas u decembru kao što sad oni mogu računati na našu podršku, Republika ne bi mogla da zaboravi da prebaci 150 miliona evra Vojvodini. Ili se radi o tome da se može napasti ministarka iz G17 koja je zadužena za NIP, ali se ne može i beogradsko rukovodtvo sopstvene partije?
Tako funkcioniše u poslednje vreme evropski način razmišljanja i „antievropeizam” u našim krajevima. Ali u romanu Dostojevskog značajnu ulogu igra i Dmitrij Prokofjič Razumihin. (Veliki ruski pisac je voleo imena koje govore).
Bilo bi vreme da se i u Srbiji konačno preovlada Razum.
