Zašto pišu oni koji ne čitaju?
30. novembra formirao se Beogradski mesni odbor Saveza vojvođanskih Mađara. Sa 20 članova. Bilo je dirljivo i uzvišeno. Osnivačka skupština se odigrala u srcu grada - Terazije 45, u zgradi opštine Stari Grad. Došlo je više članova Predsedništva stranke, ali i ljudi iz Skorenovačkog, Pančevačkog, Sremskog odbora Saveza vojvođanskih Mađara. U vezi vešću o osnivačkoj skupštini, na sajtu B92 osvanuli su ovakvi komentari: „Nadam se da će u skorije vreme da se formira i odbor u Nišu. Nekako mi od svih političkih stranaka u Srbiji SVM deluje kao najozbiljnija opcija. Od ovih ’naših’ odavno nema nikakve vajde”. „SVM je jedina proevropska stranka i zaslužuje naše poverenje i van Vojvodine.” Ovako pišu o nama.
Nije iznenađujuće što unutar vojvođanskog mađarskog javnog mnjenja ima i drugačijih mišljenja. Ali ona topla osećenja koje sam tod dana poneo iz Beograda, ne mogu upropastiti ni zluradi „analitičari“. Oni, koji su u poslednjih 36 časova, sa ciljem stvaranja atmosfere protiv nas, postavili pitanja npr.: „šta motiviše šačicu Srba da pristupi stranci sa mađarskim predznakom?; Zašto su ostali po strani beogradski Mađari?; Znači li to da SVM očekuje srpske glasove na predstojećim izborima? Ne veruje u mogućnost jačanja glasačke baze vojvođanskih Mađara?; Zašto se jedna mađarska nacionalna stranka otvara prema Srbima? Njima više verujemo nego svojim sunarodnicima?; Ne radi li se o tome da je SVM krenuo stopama mađarskog političara iz Slovačke, Bele Bugara, koga ni Vlada Mađarske ne prihvata za autentičnog predstavnika tamošnjih Mađara?”
Pošto sam očekivao i ovakve tonove, na ova pitanja sam unapred odgovorio u postu bloga još 18. novembra. Nije bilo teško predvideti oko kojih pitanja će se grupisati napadi. Pošto ni danas ne bih umeo preciznije formulisati svoje stavove – unapred izvinivši se zbog ponavljanja – kopiraću ovde odgovore-napisane pre 2 nedelje, na pitanja koja tada još nisu postojala:
„Najmanje je 15 godišnji san da SVM ima organizaciju u Beogradu. Ne zbog toga da se pravimo važni. A razlog ne leži ni u tome što mislimo da će izborni rezultati, broj osvojenih mandata zavisiti od toga koliko će glasova SVM dobiti u glavnom gradu. Ni izdaleka. To nema veze!
Ciljevi i prioriteti stranke ostaju nepromenjeni. Na prvi pogled je možda teško objašnjivo zašto se Beograđani, pripadnici većinskog naroda žele učlaniti u jednu stranku koja se bori za interese Mađara i proširenje autonomije Vojvodine. I mi smo im postavili ovo pitanje. Zbog toga – kažu – što SVM vodi principijelnu politiku, zasnovanu na vrednostima. A to je retkost na političkoj sceni Srbije. Za nas se ne vezuju afere, nisu uspeli ni beogradski mediji da nađu neku mrlju vezano za nas – ovako nas vide oni.
Među njima ima ljudi sa mađarskim korenima, ali su u većini oni za koje se ovo ne može reći, ali su se razočarali u ostale stranke koje deluju i na teritoriji grada Beograda, a Savez vojvođanskih Mađara smatraju simpatičnom strankom. Neki Mađari izvan SVM-a sigurno neće gledati sa odobravanjem na ovaj proces. Nije teško predvideti da će biti i mišljenja da stranka ovim odustaje od svojih principa, programa, kao mantru će ponavljati priče o tome da smo spremni na sve zbog glasova.
Ovi ljudi, (koji su nam pristupili) ne zaslužuju to. Oni smatraju bitnim negovanje srpsko-mađarskih odnosa. Godinama su aktivni u jednom udruženju građana čiji je glavni cilj upravo ovo. Mnogi od njih bolje poznavaju mađarsku istoriju i književnost od nas samih. Žele nama pripadati i raditi – zastupati politiku SVM-a. Ponosan sam što ćemo pripadati istoj organizaciji. Nadam se da će nam se u bliskoj budućnosti pridružiti i nekoliko Mađara koji već decenijama žive u Beogradu.” Kraj citata od pre 2 nedelje.
Neki veliki pisci su rekli: „Oni koji pišu, prvo nek čitaju!” Bilo bi korisno držati se ovog saveta. U tom slučaju se ne bi došlo do nekih nesporazuma. Mada protiv zle namere ne deluje ni čitanje.
