Usvojen i uhapšen
„Hadžiću izađi, pobedio si!“
(komentar sa sajta B92)
Evropsko opredeljenje zemlje se ne može dovoditi u pitanje, kažu čelnici države. I sada zaista sve govori u prilog tome. Parlament je u sredu usvojio Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, a u četvrtak je uhapšen Ratko Mladić.
Još „samo” treba usvojiti zakone o finansiranju političke aktivnosti, o javnoj svojini i o denacionalizaciji, kao i ubrzati dijalog sa Kosovarima i u decembru možemo računati na status kandidata u EU. Izvodljivo. Prvo spomenuti zakon će biti izglasan već u junu, a druga dva najkasnije u prvoj polovini oktobra. Sa ovim će Narodna skupština završiti domaći zadatak. „Kvalitet” pregovora je već teže merljiv. Ali pošto će za nekoliko dana Mladić probuditi u zgradi sa priložene slike, ne verujem da će se time u Briselu previše baviti. Barem ne do decembra. Mislim na to da li je došlo do dogovora između Beograda i Prištine u vezi, recimo matičnih knjiga.
Čelnici države bi sada još samo trebali dati odgovor (ne Evropljanima već nama) na pitanje gde bismo mogli biti sada da Mladić nije „upecan“ sada kada je već i javno mnjenje saznalo: haški tužilac Serž Bramerc (Serge Brammertz) je pre nekoliko dana Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija uputio negativan izveštaj u vezi spremnosti Srbije za punu saradnju. Nego recimo pre 4 godine. Ili još bolje 2004. godine kada je Boris Tadić bio ministar odbrane SCG.
Da li bi sada bili bolji ekonomski pokazatelji Srbije, da li bismo trenutno imali više stranih ulaganja, da li bi stopa nezaposlenosti bila niža, a kvalitet života bolji da su čelnici države ranije izvršili svoje međunarodne obaveze? Umesto toga svo vreme su govorili da ne znaju gde se nalaze Mladić i Hadžić, ali kada bi saznali odmah bi ih uhapsili. To slušamo 10 godina. Posle se ispostavilo da doduše u datom trenutku ne znaju, ali su nekoliko godina ranije (npr. 2004.) znali samo ga/ih nisu uhapsili.
Ovako se ne može graditi odnos poverenja sa EU, niti se može ka Evropljanima emitovati signale o nama kao kredibilnoj zemlji kojoj se može verovati. To se ne može učiniti ni praksom da se neki tzv. evropski zakoni ne usvajaju u verziji koji je dogovoren, već u poslednjem trenutku izmenjenoj formi. Kao što se to desilo i u sredu kada je usvojen amandman PUPS-a prema kojem se u slučaju koalicionih izbornih lista ne mora bez izuzetka poštovati redosled sa liste prilikom dodeljivanja poslaničkih mandata. Ovo rešenje odgovara onim koalicijama na čijoj listi se švercuju 2-8 (kako na kojoj) takvih stranaka koji samostalno nikad ne bi mogle postati parlamentarne. Od tzv. vladajućih stranaka protiv ovog amandmana - koji je inače i protivustavan, a favorizuje stranke koje nemaju hrabrosti da samostalno izađu na crtu – glasao je samo SVM. U sredu je vladajuća koalicija prema tome opet uspela malo prevariti EU.
Ali se sa ovom sitnicom sada neće u Briselu baviti jer smo u četvrtak „pronašli” ratnog komandanta bosanskih Srba. Toliko o tome da nije bilo kalkulacija u vezi toga kada će doći do hapšenja. Čitalac će prosuditi i to da li je slučajnost da je general uhapšen baš kada je Skupština završila redovno prolećno zasedanje i neće biti sednice do 7. juna (opozicija se ne može buniti u direktnom prenosu) i dana kada je u Beogradu boravila Ketrin Ešton (Catherine Ashton), šefica evropske diplomatije. Ja nikad nisam verovao u slučajnost. Nasuprot tome, verujem u to da je tajna uspeha dobar odabir momenta. Izgleda da i Tadić.
Kako bi bilo dobro kada bi u prvoj rečenici posta spomenuto evropsko opredeljenje bilo iskreno!
