Umesto smaka sveta
Živi smo, ali je bila jedna od najtežih godina. Izborni zemljotres, stvarna suša i mećava, neočekivani uspesi i teško svarljivi porazi. 2012 u nekoliko rečenica.
Samostalno nastupajući, na republičkom nivou smo uprkos svemu dobili 68.323 glasova. 6551 manje nego 2008 (zajedno sa Demokratskom strankom vojvođanskih Mađara i Demokratskom zajednicom vojvođanskih Mađara). Posle 19 godina ponovo je formirana u potpunosti samostalna poslanička grupa Mađara. Neračunajući početak dvehiljaditih godina, kada je SVM stekao mandate na listi DOS-a i obrazovao svoj klub, poslednji put samostalnu poslaničku grupu je 1993. imala tzv. istorijska, tada još jedinstvena Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (takođe sa 5 članova). O rezultatu treba da sudimo u svetlu nedavno objavljenih katastrofalnih rezultata popisa stanovništva.
2012. je sa političke scene nestala Srpska radikalna stranka, a rezultate procesa u Demokratskoj stranci i unutar Lige socijaldemokrata Vojvodine možemo sagledati tek sledeće godine. Ono što je sigurno: posle dugih godina, Demokrataska stranka prvi put u republičkom Parlamentu nema poslanika-pripadnika mađarske nacionalne zajdnice.
Mi smo nastupali sa pozicije konstruktivne opozicije u godini čiji su nesumnjivi pobednici Tomislav Nikolić i Ivica Dačić. Sviđalo se to nama ili ne, kažimo jasno: oni su ljudi godine.
Kao opoziciona stranka za pola godine smo uspeli postići sledeće: od 1. januara limit kod tzv. sitnih krađa je 5.000 dinara (umesto 15.000). Narodna skupština je prihvatila naš amandman podnet na Predlog zakona o upravljanju migracijama, prema kom će se mere u oblаsti uprаvljаnjа migrаcijаmа sprovoditi tаko dа se očuvа nаcionаlni sаstаv stаnovništvа nа područjimа gde pripаdnici nаcionаlnih mаnjinа žive trаdicionаlno i u znаčаjnom broju. Zahvaljujući prihvatanju našeg amandmana na Predlog zakona o budžetu, srpski deo Međuakademijske mešovite komisije istoričara Srbije i Mađarske će i sledeće godine raspolagati sa 10 miliona dinara.
Mađarsko-srpski međudržavni odnosi su postali bolji nego bilo kada u poslednjim decenijama. U prvoj polovini naredne godine se očekuje zajedničko poklonjenje dvaju predsednika Republike nevinim žrtvama Novosadske racije i krvave odmazde iz 1944-45. godine. Gest koji su mnogi decenijama čekali. Pored toga, prema najavi predsednika Vlade Srbije, očekuje se zajednička sednica dveju vlada i otvaranje novog graničnog prelaza nadomak Subotice - Bački Vinogradi – Ásotthalom.
Zašto sam napisao da su Nikolić i Dačić ljudi godine? Pokazali su toliki stepen političke hrabrosti koji njihovi predhodnici na ovim funkcijama nisu posedovali ili su to vešto krili. Prvo spomenuti je napravio ogroman korak ka mađarsko-srpskom istorijskom pomirenju, a drugi je seo za isti sto sa Hašimom Tačijem (Hasim Thaçi). Obojica, na iznenađenje mnogih, daju realističnije izjave o kosovskom pitanju, nego bilo koji drugi srpski političar u poslednjih 30 godina. (Ali o ovome detaljnije u Parlamentu, u najnovijoj, januarskoj raspravi o KiM).
2012. najveće protivrečnosti se vezuju za slučaj Vojvodine. Posle 9 godina Narodna skupština Srbije je prvi put na svoj dnevni red stavila predlog zakona koji potiče iz pokrajinske skupštine. I to odmah dva komada (jedan je usvojen, jedan nije). S druge strane, međutim, zbog Dinkićevog rešenja, Vojvodinu Republika pljačka na još perfidniji način. Ali pravo pitanje nije ovo (pošto nam sadašnji ministar finansija više ne može prirediti iznenađenja). Neuspeh i najveća zagonetka godine jeste: zašto je Bojan Pajtić istakao belu zastavu i zašto se pravi kao da je sve u redu. Na ovo ćemo možda već u januaru dobiti odgovor.
Do tada, svakom čitaocu bloga želim srećnu Novu godinu!
