Traktori, putevi, ljudi
Kada danas u pola 1 posle podne počinjem pisati ovaj post, poljoprivrednici su još na putevima. Danas je 5. dan njihovog – odmah na početku želim konstatovati – opravdanog protesta.
U toku sedmice mogla se čuti razna mišljenja. Ima onih koji se slažu sa paorima, ali i takvih koji traže da „ne talasaju” oni koji obrađuju 100 hektara jer šta da kaže radnik u fabrici koji zarađuje 16 hiljada ili ni toliko ili više stotina hiljada nezaposlenih. Ili učenici koji se spremaju za maturu, pa i studenti koji kreću na ispit a treba da tapkaju u mestu više sati u vojvođanskoj ravnici.
Naravno ima i takvih ljudi od kojih se može čuti da seljaci hrane ovu državu i svi u svakom pogledu treba da ih podržavaju. Jer od njih zavisimo.
Stavimo na stranu krajnosti i priđimo opravdanom protestu poljoprivrednika iz drugog ugla. Priručnici političke komunikacije savetuju da se primeri i metafore uzimaju iz sfere sporta, pa hajde da i mi uradimo tako. Kada su ratari 1. januara „istrčali na teren“ u knjizi pravila je pisalo da sleduje 14 hiljada dinara subvencija po hektaru svakom poljoprivredniku koji obrađuje do 100 hektara zemlje. Ljudi su isplanirali godinu, kupili su sve što treba, mnogi su podigli i neki kredit i strpljivo su čekali sredstva koja su planirana i u državnom budžetu.
Još se ni prvo poluvreme nije okončalo kada je došlo da zamene arbitra i po čaršiji se počelo govoriti da će subvencije biti isplaćivane samo onim gazdinstvima koji se prostiru na najviše 10 hektara, jer je Vlada u tolikoj meri socijalno odgovorna da vođenje politike zamišlja po principu Robina Huda. Uzima od „bogatih” i prema načelu „pravičnosti” na takav način ušteđen novac daje siromašnima (u konkretnom slučaju seljacima do 10 hektara). To je sigurno „slučajno” da južnije od Beograda nema baš obradivih poljoprivrednih zemljišta u komadu većih od 10 hektara, a da npr. u opštini Kanjiža nema registrovanog gazdinstva ispod 10 ha.
Do ponedeljka je postalo jasno da čaršijske priče verno odslikavaju namere Vlade. Poljoprivrednici su traktorima krenuli za Beograd. (Svako putuje vozilom koje poseduje). Policija ih je zaustavila, jer je jasno da u glavnom gradu svi mogu protestvovati (poštovaoci Mladića, homoseksualci, taksisti, ratni veterani), samo je paorima zabranjeno. Stvorene su blokade na putevima i još su te večeri počeli pregovori između predstavnika Ministarstva i poljoprivrednika. Ispostavilo se da ipak nije tačno ono što su ranije iz Vlade saopštavali da para u budžetu ima samo za 10 hektara po gazdinstvu, jer je nova ponuda glasila na 30.
Razumem da su paori rekli ne i na 30 hektara. Nema takvog igrača ili ekipe koji bi usred utakmice klimnuo glavom na izmene pravila na svoju štetu. Pogotovo kada gubi. I sve se to dešava svega 2 nedelje nakon toga što je predsednik Republike na novosadskom Sajmu poljoprivrede izjavio da ćemo više ulagati u poljoprivredu jer se radi o strateškoj grani.
U utorak popodne smo izašli među poljoprivrednike. Mi smo bili prva stranka čiji čelnici su otišli među ljude raspitati se i dati im podršku. A sinoć su u Beogradu predsednici stranaka vladajuće većine razgovarali o mogućem rešenju. Predsednik SVM-a je uspeo ubediti ostale da se pridržavaju originalnih pravila igre. Vlada je pre sat i po usvojila uredbu prema kojoj će subvencije do 30 hektara isplatiti posle 15. juna, a od 30 do 100 hektara u narednih 8 meseci. „Seljaci su pobedili” pisao je Blic nešto posle ponoći.
Do objavljivanja uredbe ratari će ostati na putevima – to su najavili pre par sati. To je razumljivo – znaju sa kim imaju posla. Ali nakon toga trebali bi da odu kući. Nadam se da će tako odlučiti.
