Šta se desilo, a šta nije

Ovih dana skoro svaki političar drži press konferenciju na kojem analizira postignute uspehe u godini. Među ovima ima i dosta čudnih. Neki u nedostatku pravih uspeha svaku sitnicu prikazuju kao epohalno dostignuće.

Ja ću, kao i prošle godine ovde na blogu pokušati da objektivno rezimiram šta se desilo, a šta nije u Narodnoj skupštini u odlazećoj godini. Što se tiče suvoparnih podataka, mogu napisati sledeće: Parlament je ove godine usvojio 308 akata. 37 novih zakona, 63 izmena i dopuna zakona, 161 međunarodnih sporazuma i ugovora, 29 odluka, 3 rezolucije i deklaracije, 1 poslovnik i 14 rešenja o imenovanju.

Usvojili smo Zakon o Narodnoj skupštini i novi Poslovnik o radu, zahvaljujući čemu je najviši zakonodavni organ (teoretski) postao samostalniji i u institucionalnom i u finansijskom smislu, a i rad je ubrzan u njemu. Izabrali smo Dejana Šoškića za novog guvernera Narodne banke. Izglasali smo novi zakon o zaštiti stanovništva od duvanskog dima, koji nije prihvaćen sa velikom dozom sreće ni od strane pušača, ni od strane nepušača. Izmenili smo zakon o službenoj upotrebi jezika, zakon o regionalnom razvoju, kao i zakon o amnestiji koji je od velikog značaja za naše građane koji se svojevremeno nisu odazvali pozivu u vojsku, a koji mahom žive u inostranstvu.

Ni ove godine nije bilo moguće zaobići temu Kosova. Ponovo smo imali prilike da kažemo ono što je većinsko razmišljanje u našoj zajednici. Bili smo iskreni, bez obzira što znamo: taj način razmišljanja nije najpopularniji u Beogradu. Lepa je stvar, naime govoriti o srpsko-albanskom pomirenju, ali je o tome trebalo razmišljati pre 20-30 godina. U tom slučaju ne bismo bili u situaciji npr. da Srbija već 10 godina nema ni dinara poreskog prihoda sa tog područja.

Ali za nas nisu do sada navedene teme bile od najvećeg značaja u odlazećoj godini. Mnogo je bitnije prihvatanje naših 5 amandmana na zakon o učeničkom i studentskom standardu, koje smo podneli posle konsultacija sa direktorima učeničkih i studentskih domova. Usvajanje naših predloga je bitno zbog toga što smo uspeli sačuvati nadležnosti nacionalnih saveta u ovoj sferi.

Slična je situacija i u vezi izmena zakona o visokom obrazovanju na koji smo podneli 7 amandmana. Prihvatanje svih naših predloga na najbolji način dokazuje zbog čega je važno za našu zajednicu da ima narodne poslanike. Još je 2004. godine Pododbor za visoko obrazovanje Mađarskog nacionalnog saveta predložio da se npr. u skladu sa statutima fakulteta omogući polaganje ispita i odbrana završnih radova i na mađarskom jeziku. Sada su ti predlozi postali sastavni delovi izmenjenog zakona (o kojima u Beogradu pre 6 godina, kada SVM nije bila parlamentarna stranka nisu hteli ni da čuju). 

Dobra je vest i prihvatanje naša 2 amandmana na zakon o zadužbinama i fondacijama. Nije naime beznačajno da će na osnovu novog zakona i reči na mađarskom jeziku u izvornom obliku moći da budu u nazivu fondacija.

Raspravljanje o dvema deklaracijama je omogućilo da ove godine govorima o mučenju i pogubljenju Mađara 1944/45 godine. Na proleće smo imali raspravu o osudi genocida (prema zvaničnoj terminologiji: zločina) u Srebrenici, a jeseni o osudi zločina nad pripadnicima srpskog naroda i državljanima Srbije u ’90 godinama prošlog veka. O mađarskim žrtavama nikada nismo govorili zarad prikupljenja jeftinih dnevnopolitičkih poena, ali je ovim prilikama trebalo reći: istorija nije počela devedesetih godina. Četrdesetih godina je više desetina hiljada ljudi pogubljeno bez sudskih presuda, samo zbog nacionalnog pripadništva. Došlo je krajnje vreme da srpsko-mađarska mešovita komisija istoričara, koja je formirana na naš predlog, započne sa istraživačkim radom na naučnoj osnovi, nakon čega bi se o parlamentima Mađarske i Srbije donele zajedničke deklaracije o međusobnom priznavanju krivice, o rehabilitaciji nedužnih i o nepriznavanju kolektivne krivice.

Obustavljena je i obaveza služenja vojnog roka. Ovo smatramo civilizacijskim dostignućem. Doduše, Srbija je poslednja država u regionu koja je donela takvu odluku (što je slučaj i u vezi mnogih drugih pitanja), ali to ne umanjuje značaj sledećeg: od 1. januara 2011. g. u vojsku ide samo onaj ko hoće. Nije ni to beznačajno što je Vlada napokon u skupštinsku proceduru uputila predlog budžeta koji je vezano za finansiranje Vojvodine (jedva, ali ipak) u skladu sa Ustavom.

Jedna od naših najznačajnijih obaveza u 2010. je bila izdejstvovanje vraćanja prirodnih granica upravnih okruga. Moramo, međutim imati na umu: bez obzira što su 1992. g. tri bačke opštine (Ada, Kanjiža i Senta) za tren postale delovi Severnobanatskog upravnog okruga, put nazad u Bačku je mnogo duži, sa mnogo krivina. Više od 10 raznih propisa je izrađeno u proteklih 18 godina sledeći „logiku” prema kojem su bačvanske opštine u Banatu. Ove treba izmeniti jedan po jedan. Ove godine smo uspeli izdejstvovati izmenu pravilnika o registarskim područjima – kikindska epoha se završava za vozila iz Ade i Sente (SA), ali će svoje registarske oznake imati npr. i Kanjiža (KA), Bečej (BČ), Bačka Topola (BT)... I u vezi prostornog plana Srbije za period od 2010. do 2020. smo uspeli na dobar način rešiti pitanje granica upravnih okruga.

Nakon ovih etapa, javljaju se šanse da se u potpunosti preispitaju granice upravnih okruga. Sada vidim veće izglede za to nego bilo kada ranije od 1992. (Do tada ostaje vest da je Bojan Pajtić pustio u saobraćaj novi most na Tisi kod Ade. Skoro sam pao u nesvest kada je rekao: „ovaj most povezuje Bačku sa Banatom”. Koliko ja znam, za sada on nažalost povezuje Banat sa Banatom. Na jedinstven način).

Za mene su ove najznačajnije stanice u skupštinskom radu u 2010. O svemu tome, i o još nekim uspesima i porazima sam detaljno pisao u 33 ovogodišnja posta bloga. To je verovatno i izlišno naglašavati da ni ove godine nismo mogli računati ni u jednom, za našu zajednicu bitnom pitanju (upravni okruzi, 1944., obrazovanje...) na Mađare-fikuse koji sede i ćute u klupama Demokratske stranke. Ali će oni to rasčistiti sa svojim biračima. I sa svojom savešću. A mi ćemo imati dosta zadataka i u 2011. g.

Sada sledi nekoliko nedelja odmora u Parlamentu. Do početka nove sezone neće biti ni novih postova bloga. Do tada, želim svima srećnu novu godinu i božićne praznike po julijanskom kalendaru!