Sa umetnicima o kulturi
Zakon o kulturi je ponovo aktuelna tema. Sada važeće okvire ove oblasti je Parlament definisao između 1992. i '98. Ovi propisi su danas u priličoj meri anahronistični. Pre 2 godine je izgledalo da će se naći u skupštinskoj proceduri novi predlog zakona o kulturi. Ali je pala vlada.
Već viđen scenario: nova vlada, novi pogledi. U ovom slučaju, na sreću. Koncepciju od pre 2 godine nismo mogli smatrati modernom i demokratskom. To je bilo mišljenje „struke”. Naime, u oktobru 2007. na skupu koji su organizovali Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine (NSMNM) i Savez vojvođanskih Mađara smo zatražili mišljenje naših umetnika i čelnika značajnih ustanova o tadašnjem nacrtu zakona.
To smo juče ponovo učinili. U Malom Iđošu, posle otvaranja „Durindó”-a (najznačajniji festival narodne muzike vojvođanskih Mađara) smo na zajedničkoj sednici Izvršnog odbora i Odbora za kulturu NSMNM, uz aktivno prisustvo umetnika i čelnika institucija razmotrili Predlog zakona o kulturi, koji je utvrdila Vlada 14. maja.
Na ovoj, po redu drugoj unutrašnjoj javnoj raspravi je ustanovljeno da je sadašnja verzija bolja od one od pre 2 godine. Ali ima šta da se poboljša.
Sa Lacijem Varga smo još u ponedeljak bili kod državne sekretarke u Ministarstvu kulture i signalizirali: imaćemo amandmane. U slučaju prihvatanja tih primedbi ćemo moći da podržimo zakon u Skupštini.
Ne može se uvek pozivati na to da se hitno moraju promeniti zakoni doneti pre 15-20 godina, za vreme Miloševića i da nema vremena za konsultacije. A ne možemo prihvatiti ni onaj način viđenja prema kojem žele za nas bitna pitanja uvek regulisati nekim drugim zakonom koji će se doneti ne zna se kad.
Uspeli smo izdejstvovati da se 9. juna organizuju još jedne konsultacije (javno slušanje) u Skupštini na koje će biti pozvani npr. i čelnici nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Ovaj zakon je od izuzetne važnosti zbog svog okvirnog karaktera. Definiše šta je opšti interes u kulturi, detaljno reguliše prava i obaveze, delovanje, finansiranje subjekata kulture; prava institucija i umetnika. Posebni zakoni kojima će se regulisati određeni segmenti kulturnog života (pozorišta, muzeji, arhivi, izdavaštvo, kinematografija) će se morati uklopiti u okvir koji se sada definiše.
Amandmani koje ćemo uložiti se mogu grupisati u dve celine. Moraju se predvideti nadležnosti nacionalnih saveta, koji su ustavna kategorija, u vezi sa osnivanjem institucija. One institucije koje su od strateškog značaja za mađarsku kulturu moraju funkcionisati u osnivanju najvišeg organa manjinske samouprave. Ne smemo dozvoliti rešenje koji je direktan korak unazad u odnosu na sadašnje stanje u slučaju na npr. „Forum”-a ili „ Instituta za kulturu vojvođanskih Mađara”, čiji osnivač je i sada Nacionalni savet. To bi se onemogućilo usvajanjem zakona u, od strane Vlade predloženoj formi. Pored toga, Mađari i ostale nacionalne manjine moraju da imaju uticaja i na rad onih institucija koje nisu isključivo manjinskog karaktera (npr. biblioteke).
S druge strane, treba omogućiti sticanje statusa istaknutog umetnika i onima koji pripadaju kulturi neke nacionalne manjine. Zašto bi bio manje značajna delatnost jednog mađarskog ili rumunskog pisca u odnosu na srpskog?
Konsultacije su još pred nama. Juče su umetnici i čelnici institucija na unutrašnjoj javnoj raspravi podržali naša viđenja i nastojanja. Karolj Dudaš (Dudás Károly) je rekao: treba usvojiti takav zakon o kulturi koji će demokratizovati stanje. A ne takav koji zaboravlja na manjinsku kulturu. Bez obzira što je bolji od prethodnog.
