Radosti i razočarenja
Ovo bi mogao da bude naslov kičastog ljubavnog romana, ali nije. Gore spomenute reči iskazuju naša iskustva iz proteklog perioda.
Velika je mudrost hiljadama godina da se svetlost i tama, radost i tuga, dobro i zlo smenjuju. To je tako bilo i ove nedelje.
Koliko je bilo ljudi u Vojvodini koji su smeli pre mesec dana izjaviti da će do 16. decembra 117.320 Mađara upisati u posebni birački spisak? Više beogradskih eksperata su rekli da treba da protekne više ciklusa da bi polovina pripadnika određene manjinske zajednice upisalo u poseban birački spisak (na osnovu Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina). Pa ipak ne treba.
Protivnici ovog procesa iz redova vojvođanskih Mađara su postepeno prestali sa ponavljanjem svojih „argumenata”. To su oni o kojima sam napisao u oktobru da bi trebalo da formiraju Partiju pesimista vojvođanskih Mađara (PPVM).
I za tačno 31 dana smo postigli zakonski minimum. Mislim da još ni mi sami nismo svesni značaja ovoga. Ali činjenica da su za samo nedelju dana došli i Laslo Šoljom (Sólyom László) i Viktor Orban (Orbán Viktor) dosta govori. Ni ranije nisu krili šta misle o Zakonu o nacionalnim savetima i o posebnom biračkom spisku, ali su sada u Vojvodini još nedvosmislenije izneli svoje stavove.
Prema predsedniku Republike Mađarske: „zakon daje ogromne mogućnosti ovdašnjim manjinama za potpunu kulturno samoupravljanje; ovo je veoma značajan učinak autonomije.” Laslo Šoljom je u Subotici rekao da je „masovno upisivanje u poseban birački spisak ogromna demonstracija rešenosti vojvođanskih Mađara”.
A raniji mađarski premijer je formulisao poruku za PPVM. Ovo je rekao u Temerinu: „A onima koji na drugačiji način razmišljaju mogu da predložim da razmisle o mojim argumentima, preispitaju svoje stavove i upišu u poseban birački spisak. Ovim bi ojačali ovdašnje Mađare. (...) Ali i ostale delove mađarske nacije širom Karpatskog basena.”
Radosni i uzvišeni su bili ovi trenuci. Dobro je bilo biti u Subotici, Zrenjaninu, Mužli, Temerinu, Senti. Čuti ove reči. Videti reakcije vojvođanskih Mađara. I osećati koliko je snažna naša nacionalna zajednica.
A u međuvremenu je u Beogradu trajala skupštinska rasprava o budžetu. I razgovori u pozadini. Ostali smo sami. Liga socijaldemokrata Vojvodine nam je zabila nož u leđa. Juče (3 dana nakon toga što sam ih javno pozvao u Skupštini da se izjasne: da li podržavaju Predlog budžeta koji je protivustavan i suprotan interesima Vojvodine) su jasno rekli: ne možemo na njih računati. Nismo se iznenadili ali smo razočarani. Da su podržali naš amandman i time interese Vojvođana, Vlada bi bila prinuđena da izmeni strukturu novca namenjenog Vojvodini.
Ako do ponedeljka ne bude pozitivnih pomaka, što je moguće (kao što se i čuda dešavaju), glasaćemo protiv usvajanja budžeta.
Sigurno smo doneli principijelnu i ispravnu odluku. Težu odluku. Kao i u vezi sastavljanja posebnog biračkog spiska.
