Pretposlednja nedelja
Mislim da ću danas napisati kratak post. Počela je poslednja nedelja kampanje. Toliko se stvari dešava iz dana u dan da je nemoguće i sećati se svega toga – a kamoli izdvojiti najznačajnije. Imam takve doživljaje koje i teške trenutke kampanje čine ugodnim.
Tu je bila npr. emisija TV B92 u ponedeljak. 3 sata pred početak sam saznao da će se debata, planirana sa 4 učesnika, održati sa nas 3, jer je zamenik predsednika Lige, Bojan Kostreš otkazao gostovanje. Elezović, šef Pokrajinskog odbora DS se celo veče bavio Majom Gojković, a ja sam nastojao da se u emisiji čuje: šta ja ono što mi hoćemo, za šta se mi zalažemo.
Šteta što Kostreš nije došao – mada za to sigurno postoje „ozbiljni” razlozi. Za jednog od nas dvojice bi sigurno bilo neugodno razgovarati o tome ko je šta učinio u Beogradu u poslednje 4 godine za ostvarivanje vojvođanskih interesa. A pored toga, kao što sam i u emisiji rekao, mora da vežba pesmu „Mlada Vojvođanka” na tamburici. To će sigurno učiniti boljim živote svih Vojvođana.
Konačno sam iz pokrajinskog šefa DS, ko je uzgred i šef izbornog štaba stranke izvukao da je Saša Vučinić njihov kandidat za gradonačelnika Subotice. Drago mi je da su nakon nekoliko nedelja rekli nešto konkretno. Mada sada ne znam da li Elezović lupa ili Oliver Dulić, ali neko od njih dvojice sigurno, jer Subotica nije Sparta da bi bilo moguće da dva kralja budu istovremeno na vlasti – ne može biti i Vučinić i Dulić. Drugim rečima, vlada velika panika i zbunjenost u redovima DS.
Sledećeg dana sam bio u Budimpešti, gde sam imao priliku da gostujem u 5 TV emisija, na njihovom javnom servisu i Televiziji Duna. Deo njih je emitovano uživo, a deo tog popodneva ili sledećeg dana. Najveći utisak je na mene ostavio studio, enterijer i atmosfera Jutarnjeg programa (Ma reggel) i emisije Az Este (u prevodu: Veče). Interesantan doživljaj su predstavljale i ostale emisije (Közbeszéd, Kárpát Expressz, Átjáró), jer u proteklih skoro 10 godina nijednom me nisu zvali u tamošnje emisije. Sasvim je drugačije u odnosu na subotičke ili novosadske televizije, ali se umnogome razlikuje tamo viđeno i od toga na šta sam se navikao u beogradskim televizijama sa nacionalnom frekvencijom.
Pored spomenutih medijskih nastupa ove nedelje sam bio npr. na manifestaciji povodom dana selu u naselju Male pijace, što je svake godine veliki doživljaj, a u Čoki sam razgovarao sa mladima o politici, mogućnostima, javnom životu, nakon čega smo zajedno odgledali polufinale LŠ iz Madrida, koji je za mene završen sa ne baš povoljnim ishodom.
Juče nam je došao u goste Viktor Orban. Uvek me iznenadi njegova neposrednost, kao i količina ljubavi koju mu ljudi pružaju. Najjači utisak na mene su ostavili ekumenska molitva u subotičkom Hramu sv. Đorđa i njegova poseta fudbalskom terenu FK Vinogradar u Hajdukovu. Na prvi pogled se radi o događajima potpuno različitog tipa, koje je nepristojno spomenuti u istoj rečenici, ali je atmosfera na njima bila izuzetno slična. U oba navrata je u vazduhu bio prisutan osećaj topline, zajedništva, poštovanja, želja za pružanjem pomoći...
