Predizborni trik, garant
Prošlonedeljni post bloga sam započeo pitanjem da li je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave jedan od prvih koraka ka istinskoj decentralizaciji ili je predizborni trik Mlađana Dinkića. Na Facebook-u su svi komentatori bez izuzetka tipovali na ovo drugo.
U nedelji iza nas nije došlo do novih elemenata, sve se odvijalo uobičajenim tokom. U Skupštini je završena rasprava po amandmanima. Od podnetih 32, predstavnik predlagača (Dinkić) je prihvatio nekoliko, koji su postali sastavni delovi teksta, ali suštinu nisu promenili. Barem ne na bolje.
I dalje sam pri stavu da se centralizam koji je u ovoj državi vrlo pažljivo građeno decenijama ne može razgraditi promenom nekih elemenata jednog slučajno izabranog zakona.
Zašto nije još uvek napisana strategija decentralizacije Srbije? Nacionalni savet za decentralizaciju, osnovan marta 2009. (koji bi trebao da taj posao obavi) do sada je održao svega 1 sednicu (konstitutivnu). Telo čiji je predsednik Nenad Čanak (!) u protekle 2 godine je pokušao samo još jedanput da se sastane (aprila 2010), ali sednica zbog nedostatka kvoruma nije održana. Od tada ni tona ni slike.
Strategiju iz koje bi se videlo kako Vlada zamišlja decentralizaciju, kakve nove zakone bi trebalo doneti, a koje izmeniti, nemamo. Ne zna se koju ulogu bi imale mesne zajednice, šta je razlika između gradova i opština, koji su izvorni prihodi Autonomne pokrajine Vojvodine. Ali zato imamo Dinkićevo robin hudovsko predizborno rešenje. Koje posmatrajući na duže staze u sebi sadrži ogromne opasnosti i za lokalne samouprave i za Pokrajinu (o ovima sam pisao u prošlonedeljnom postu).
Povrh toga usvojen je amandman Demokratske stranke prema kojem će samo najnerazvijenije opštine (one iz IV kategorije) moći realno da računaju na sredstva iz republičkog budžeta. Naravno ne moram posebno naglašavati da 95% tih lokalnih samouprava nije sa teritorije APV.
Ali zato u opštinama uže Srbije Ujedinjeni regioni Srbije (devojačko prezime: G17) će moći pokrenuti dobru kampanju. „Oni su ti koji su sredili da najsiromašnije opštine dobiju više para”. Koliko to košta državu, pokrajinu i veliki deo lokalnih samouprava, to nije interesantno. Toj neodgovornosti, nepromišljenosti, providnom političkom marketingu asistira i Demokratska stranka. Mada je raniji narodni poslanik DS, sada predsednik opštine Kosjerić razumljivim jezikom napisao za Blic od ponedeljka o čemu se zapravo radi.
Mi smo sinoć na Predsedništvu Saveza vojvođanskih Mađara odlučili da ćemo glasati protiv ovog predloga zakona. Naravno ne zbog toga što smo protiv decentralizacije. Nego upravo zbog toga što smo za.
