Pred godišnji odmor
U poslednjim rečenicama prošlonedeljnog posta bloga sam izrazio nadu da ću ove nedelje biti u prilici da pišem o tome da smo usvojili Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Na žalost nisam.
Naravno, usvajanje ovog zakona nije došlo u opasnost. Završili smo načelnu raspravu, a ove nedelje i onu o 173 podnetih amandmana. Opozicija (i liberalna i desničarska) je saopštila očekivane stavove, a ministar Svetozar Čiplić se ponašao kako to dolikuje ministru. Nije se samo pretvarao da sluša govornike, već je na skoro sve primedbe odmah reagovao. A ono što je najvažnije jeste činjenica da nije prihvaćen nijedan amandman koji bi smanjio predlogom zakona predviđene nadležnosti nacionalnih saveta.
Predlog zakona se više ne može povući iz procedure, znači pre ili kasnije ćemo glasati o njemu. I tu dolazimo do problema. Da će se to dogoditi kasnije. 31. avgusta. To samo po sebi ne bi bila velika katastrofa. Ako smo mogli čekati 6 godina na zakon o savetima, onda mesec dana ne znači ništa.
Ali ću godišnji odmor započeti sa gorkim ukusom u ustima. Za protekle 2 nedelje je Skupština raspravljala o 24 predloga zakona i o skoro 1500 amandmana. Radili smo noću, subotom, nedeljom. I izvršili misiju koja je izgledala nemogućom. Za 13 dana smo sve završili. U prethodnom ciklusu obavljanje ovakvog zadatka je iziskovalo 3-4 meseca.
Jedini razlog zbog kojeg danas ne glasamo je Zakon o informisanju. Odnosno to da trenutno za njega nema većine. Ali bih to mogao formulisati i na način na koji je to danas učinila većina dnevnih novina: Dačić je dobio bitku protiv Dinkića. SPS je ostao pri stavu saopštenog još pre nekoliko nedelja. Da neće glasati za izmene zakona o informisanju.
Mislim da su na kraju ipak doneli pogrešnu odluku. Pre 2 nedelje ni Draškovićevi (popularno nazvani: Vukovci) nisu podržavali predlog Vlade. Posle je Vlada značajno izmenila prvobitan predlog pa je SPO saopštio da je u toj formi za njih tekst prihvatljiv. Mislim da su i socijalisti trebali tako da postupe. Da primorano ustuknuće Dinkića pokažu kao svoj uspeh.
U međuvremenu je opozicija (uvidevši da je došla dosad neviđena prilika za obaranje jednog zakona) mobilizovala sve. Radikali, naprednjaci, deesesovci su „priveli” svoje poslanike sa Krfa, Istrije i ostalih letovališta. Postalo je jasno da će bez glasova Dačićevaca opozicija biti u većini. A posle obaranja zakona o informisanju (koja je 1. tačka) svakako bi bilo prekinuto glasanje.
Zbog prevencije te situacije je glasanje odloženo na mesec dana. U međuvremenu će sigurno doći do rešenja. Već se vide obrisi. Naravno, nije teško predvideti da će sigurno biti i takvih mišljenja da je zakon o nacionalnim savetima razlog za odlaganje. Da ipak od toga neće biti ništa. Ali će svakako biti.
A izjava potpredsednika Narodne skupštine u bojama G17 „sve objašnjava”. Kada su ga juče novinari pitali, kako komentariše da je Parlament radio danonoćno i da je za 2 nedelje po hitnoj proceduri završio raspravu o 24 zakonskih predloga, a da će glasanje biti tek za mesec dana, on je (prema novosadskom Dnevniku) rezignirano rekao sledeće: „Ovo je zemlja Srbija”.
A sada sledi „godišnji odmor”, započet sa gorčinom u ustima. Tako u znacima navoda, jer ću sledećih nedelja biti u prilici da se bavim problemima za koje nema vremena u „beogradskim mesecima”. Stranačke aktivnosti, manifestacije i slične stvari. Ali u međuvremenu će nam se roditi i sin, tako da nemam razloga za kuknjavu. U vezi ovoga, nadam se, neće biti odlaganja od mesec dana.
