Pod našim uslovima?
Postoje dva gledišta u političkom životu Srbije. Zagovornici prve ne propuštaju nijednu priliku da istaknu da su odlučno protiv toga da nam stranci, tačnije Evropljani diktiraju kakve zakone treba doneti u Narodnoj skupštini. A zastupnici drugog načina razmišljanja se pred donošenje teško objašnjivih odluka uvek pozivaju na Evropljane. I kad treba, i kad za to nema osnova. Primera radi tvrdili su da je neophodno zbog našeg evropskog puta redukovati broj prvostepenih sudova sa 137 na 34 kad je bilo evidentno da je to notorna laž. Pošto takav evropski standard ne postoji.
Nije teško pogoditi da protagoniste prvog stava treba tražiti u redovima opozicionih, „patriotskih“ stranaka. U njihovom slučaju je formula jasna. Igraju na nacionalni ponos svojih birača.
Druga strategija se vezuje za najveće stranke vladajuće koalicije. U proteklim godinama je više puta došlo do zloupotrebe evropskih integracija. Školski primer za to bio je slučaj spomenut u prvom pasusu.
Na sve to smo se već navikli, protiv obe pojave se borimo u skladu sa mogućnostima i nastojimo da (i) povodom pitanja harmonizacije našeg zakonodavstva koristimo isključivo stručno utemeljene argumente.
Međutim, ono što se proteklih nedelja događa u vezi izmena zakona o izboru narodnih poslanika je zapanjujuće. Pojedine stranke vladajuće koalicije su pokušale da prevare Evropljane. A i sebe. I to ne prvi put.
Suština je sledeća. Svakome je jasno da ćemo zakon morati menjati u odnosu na dva rešenja. S jedne strane treba definisati uslove pod kojima je narodni poslanik slobodan da svoj mandat stavi na raspolaganje stranci sa čije liste je izabran (jednostavnije rečeno: treba onemogućiti institut blanko ostavki u praksi), a sa druge strane treba omogućiti da kandidati steknu mandat poslanika prema redosledu sa izborne liste. Sve to u interesu toga da bi ljudi znali za koga glasaju, i da poslanici ne zastupaju samo interese svojih stranaka već i birača.
U Parlamentu Srbije je formirana radna grupa, koja je održala svega jednu sednicu, pa je Evropskoj komisiji za demokratiju kroz pravo (ili Venecijanskoj komisiji kako se to telo obično naziva po mestu svog formiranja) poslata radna verzija predloga zakona. Savetodavno telo za ustavna pitanja Saveta Evrope je ovih dana objavilo svoje mišljenje o poslatom tekstu.
Ne znam ko se i u kojoj meri iznenadio na političkoj sceni, ali ja mislim da je sadržina mišljenja u potpunosti bila predvidljiva. Moramo ići na popravni. Juče je drugi put zasedala radna grupa a u utorak se očekuje još jedna sednica. Juče sam govorio o tome da reforma političkog sistema Srbije nije u interesu Saveta Evrope ili Unije već u našem. I što je najbitnije: Ustavni sud je pre tačno godinu dana stao na stanovište da odredbe o blanko ostavkama i raspodeli mandata nisu u saglasnosti sa Ustavom, a građanima treba omogućiti da znaju za koga glasaju.
Nije mi jasno zbog čega uporno pokušavamo da prevarimo Evropljane. I sebe. Za dnevni list "Mađar so" (Magyar Szó) od srede, profesor Predrag Simić (bivši ambasador Srbije u Parizu) izjavio je sledeće: „Moram reći da i u napretku po pitanju evropskih integracija mnogo više zasluga imaju nevladine organizacije i nekoliko manjih stranaka nego velike vladajuće stranke, koje su kao svoj svakovremeni cilj postavile zadržavanje vladajuće pozicije”. Pa da.
