Pitanja pred Božić
Za ponedeljak je postavljena prelepa jelka u centralnom holu Doma Narodne skupštine. Između zastava, iza mikrofona gde dajemo izjave novinarima. Ali atmosfera ipak nije bila predbožićna ove nedelje. Događaji nisu tekli u znaku ljubavi i praštanja.
Ne kao da je bilo razloga za oproštaj u odnosu na nas... Nije nam bio cilj rušenje vlade. Samo smo postupili na blagovremeno najavljeni način. Glasali smo protiv neustavnog i antivojvođanskog budžeta. Pokušali smo se dogovoriti. Dva puta smo razgovarali sa ministarkom finansija. U dobroj atmosferi, ali bez rezultata. Popodne, prošlog petka smo se vratili sa pola puta u Beograd radi pokušaja postizanja zdravog kompromisa.
Ali se čudo koje sam priželjkivao u petak nije realizovalo. Nisu nam omogućili glasanje za budžet. Ali su skrojili ad hoc većinu od 127 ljudi koja je „vodeći računa o višem državnom interesu” usvojila protivustavan budžet.
Nakon toga je usledila paljba na nas. Prvo Oliver Dulić, ministar životne sredine, pa Nada Kolundžija, šefica poslaničke grupe, i tako redom i ostali visoki funkcioneri Demokratske stranke. Predstavnici G17 i Socijalističke partije su promišljenije komentarisali ovo što se dogodilo. Znaju da je sa napadima na nas najjači koalicioni partner želeo da uputi poruku i njima.
Ne bih želeo da analiziram izrečene ocene. Dosta je veliki prostor posvećen u medijima ovom slučaju. Još je i danas u toku stvaranje atmosfere protiv nas.
Ali se nameću neka pitanja. Zašto se misli da je zabranjeno SVM-u da bude principijelan? Simpatično je tvrditi da smo zbog navodnog dila sa Nikolićem glasali protiv predloga, ali zašto ne bismo mogli imati politički stav nezavisno od bilo koga? Zašto nisu pokušali očitavati lekcije SPS-u preko medija kada su oni u avgustu glasali protiv zakona o informisanju, čime su u mnogo većoj meri doveli u opasnost opstanak vlade nego što smo mi navodno sad?
Ili: zašto Demokratska stranka ne stavlja u izgled preko medija Srpskoj naprednoj stranci i Liberalno demokratskoj partiji raskid lokalnih koalicija sa njima u Beogradu i još nekim lokalnim samoupravama kada ni ove stranke nisu glasale za budžet? Da li se mogu EU integracije zemlje graditi na protivustavnom budžetu? Zar su oni antievropejci koji su pokušali korigovati predlog budžeta u interesu svih ili su pak oni koji nisu bili spremni za dovovor jer ih je interesovalo isključivo to da na neki način obezbede 126 glasova?
Nedelja je protekla u znaku ovih pitanja. O njima sam mogao govoriti i u možda najslušanijoj političkoj emisiji u zemlji, u Kažiprstu na B92. Bio je to veliki doživljaj. I dobro je osećati da mnogi poštuju doslednot i iskrenost SVM-a. I ne samo Mađari. O ovome svedoče komentari čitalaca na B92, u Blicu i na nekim drugim mestima.
I dalje mislim da smo ispravno postupili i da se politikom isključivo principijelno vredi baviti. U ovom uverenju želim srećne božićne praznike svim čitaocima bloga koji ga slave po gregorijanskom kalendaru!
