Oproštajna žurka umesto boks meča
.jpg)
Svaka čast onome ko može realno da kaže koliki je problem u vezi budžeta i ekonomskih pokazatelja države. U štampi i najpoznatiji ekonomski stručnjaci vode žustre rasprave, da ne govorimo o neslozi državnih organa po tom pitanju.
Ovaj Gordijev čvor je trebala da raspetlja sednica Odbora za finansije Narodne skupštine, koju je za utorak sazvao Zoran Krasić, a na inicijativu poslanika LDP-a. Stavovi su se razišli i po tome, u kojoj meri će ta sednica služiti traganju za rešenjima, a u kojoj političkoj koristoljublju.
Kao apropo za održavanje sednice služila je okolnost da je delegacija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) početkom februara napustila Beograd bez konkretnih rezultata, pošto su razgovori završili u ćorsokaku, jer se po MMF-u Vlada nije držala dogovorenih okvira u vezi deficita i javnog duga. Jednostavnije rečeno: potrošila je više nego što je mogla i trebala. Barem su beogradski mediji takvo crno stanje prezentirale javnosti. To je LDP iskoristio u maniru političkog lešinara.
Odmah da dodam, dobro su učinili, jer gde bi drugde moglo i trebalo tražiti od Vlade da podnese račune, nego u Parlamentu. Ipak, moram dodati i to da će za oko 2 meseca biti još jednog podnošenja računa. A ovakva prilika dovođenja izvršnog organa u nezgodnu situaciju, kada se ona mora pravdati se ne propušta u fazi zagrevanja za izbore.
Zbog svega toga, svi su očekivali veliki fajt na sednici. Na sreću Vlada nije ni delimično bojkotovala Skupštinu pa se pojavio i premijer-ministar finansija Mirko Cvetković. Kao i guverner Narodne banke Srbije, Dejan Šoškić i članovi Fiskalnog saveta.
Do „tuče” međutim nije došlo. Predsednik Vlade je u svom prepoznatljivom, više puta iskusenom, smirenom, sporom maniru u polučasovnom obraćanju saopštio da tu nema nekih velikih problema, a opozicija je bila bezidejna, mlaka i u velikoj meri demagoška. Sednica je umesto političkog boks meča ličila na ugodnu oproštajnu žurku, na kojoj su se gosti međusobno tapšali po ramenima u stilu „vidimo se dogodine nakon izbora na istom mestu”.
Trezvenost i ozbiljnost koja dolikuje situaciji u kojoj smo se našli kao država, krasili su jedino članove Fiskalnog saveta (FS). Radi se o nezavisnom, stručnom, kontrolnom državnom organu čiji je zadatak da Vlada ne bude u mogućnosti da povuče bilo kakav potez u vezi ekonomske politike. Ne donosi odluku ni o čemu, ali analizira i upozorava. U starijim demokratijama mišljenje takvih organa ima težinu.
Iz podataka FS se vidi sledeće: visina javnog duga prebacila je zakonom određenu maksimalnu granicu (45% BDP-a). Ako Vlada (i ova sadašnja, kao i buduća) bude nedisciplinovano i neracionalno trošila i ako ne bude redukovala javnu potrošnju, visina javnog duga 2016. godine može dostići i 55-60% bruto domaćeg proizvoda.
U današnjem svetu, suverenost ne ugrožavaju vojske stranih država, već iz godine u godinu narastajući javni dug. Bilo bi dobro kada bi to razumeli i oni srpski političari koji (u vezi Kosova) iz dana u dan ponavljaju da ćemo svakako zaštititi našu suverenost.
Treba otvoreno reći ljudima da će poreske reforme biti neophodne, a još više to da su i u okolnim – od nas naravno ne siromašnijim – zemljama bile neminovne smanjenja plata, reforme penzijskog sistema, tržišta rada, zdravstvene zaštite... Jednom rečju redukovanje javne potrošnje. Ako sve to uzmemo u obzir, u još većoj meri je neobjašnjiva opuštena atmosfera sednice u utorak.
Ali ima rešenja. Zove se: izgradnja normalne države, koja funkcioniše po principima vladavine prava, koja poznaje i prepoznaje svoje granice, vodi racionalnu spoljnu politiku i samim tim privlači investitore. Ostalo već dolazi po sebi. Bilo bi krajnje vreme da to uvidimo.
