Obraćanje dr Balinta Pastora, predsednika Skupštine grada Subotice povodom Dana grada (2023)
Poštovani gosti Grada Subotice, uvažene dame i gospodo,
Septembar je važan mesec u istoriji našeg Grada.
Danas, 1. septembra obeležavamo 244 godine od kada je na svečanosti elibertacije pročitana Povelja kojom je Subotica odlikovana titulom slobodnog, kraljevskog grada. Grad je tada, kako dolikuje statusu, dobio i kraljevsko ime - Maria Theresiopolis.
90 godina kasnije, 11. septembra 1869, u subotičku železničku stanicu je ušao voz iz Segedina. Istorija našeg grada potvrđuje da je urbani život, kulturni i tehnološki razvoj, prihvatanje novih naučnih dostignuća, povezivanje sa svetom – svaki segment napretka vezan za razvoj železnice. Konačno, i površina grada oivičena je prugama sa severa, istoka i juga.
Septembarskim savezničkim bombama 1944, delimično su uništena i železnička postrojenja i oko hiljadu objekata, ali najveći gubitak je bila smrt više stotina Subotičana.
Cenu pobede nove ideologije platili su i građani mađarske, srpske, hrvatske, bunjevačke, jevrejske i nemačke nacionalnosti, koji su streljani 1944-45, bez suđenja; prvi predsednik Vlade Srbije koji je doneo cvet na parcelu 44 kod spomenika „Ptica slomljenih krila“ i imao hrabrosti da oda poštu stradalima, a čije ime stoji i na Rešenju – koje je Vlada donela na zahtev SVM-a - o ukidanju odlukâ iz 1945. godine, kojima su Mađari primenom principa kolektivne odgovornosti proglašeni ratnim zločincima, bio je tadašnji predsednik Vlade Aleksandar Vučić. Taj čin je predstavljao jedan od prvih koraka u izgradnji srpsko-mađarskog poverenje i prijateljstva.
Septembarskim bombama je srušen ali nije zaboravljen svet prazničnog 17-og septembra 1903, kada je pre 120 godina nova Sinagoga predata na korišćenje, a na svečanom otvaranju uz gradonačelnika dr Karolja Biroa bio je prisutan i arhitekta Deže Jakab, koji je predsedniku crkvene opštine, dr Gezi Blau predao pozlaćeni ključ Sinagoge.
Gabor Demeter, vrsni poznavalac zavičajne istorije, sačuvao je od zaborava opis tog događaja kao “sveti osećaj bratstva koji je pozlatio svečanost, te ovaj dan nije bio obeležen samo kao obično posvećenje crkve, ili svečanost samo jedne verske zajednice, već je značio praznikom cele Subotice.”
115 godina kasnije, 2018-te, Subotica je slavila još jedan praznik - otvaranje obnovljene Sinagoge. Iako je izgradnja Sinagoge trajala svega tri godine, radovi na njenoj restauraciji trajali su skoro 40; i iako su se države i ideologije menjale, u jednom nije bilo razlike: uvek je manjkalo sredstava i političke volje, i dok stigne naredna donacija propadne i ono što je prethodno popravljeno.
Loša beskonačnost se ponavljala sve do 2014. kada su Mađarska i njen predsednik Vlade odlučili da finansiraju restauraciju, a uz posredovanje SVM-a sa tadašnjim predsednikom Vlade Srbije napravljen je dogovor: obnavljanje unutrašnjosti objekta u celosti će biti finansirano sredstvima vlade Mađarske, dok će spoljašnje fasade biti obnovljene zajedničkim sredstvima Grada Subotice, Pokrajine, Republike i međunarodnih fondova. Zahvaljujući činjenici da je Aleksandar Vučić prihvatio našu argumentaciju, subotička Sinagoga je sačuvana kao jedina sinagoga u svetu građena u stilu secesije.
Sačuvati sećanje na generacije koje su živele i radile u Subotici, koje su gradile i razvijale naš grad, nije bilo lako. Jer, samo u periodu: kraj 19-og i prva polovina 20-og veka, što je vreme života i rada dve generacije, promenilo se pet državno-političkih oblika i dva ekonomska sistema. Grad i njegovi stanovnici su preživeli dva svetska rata, epidemije i brojne socijalne i političke nemire.
I ne samo grad, već i ovi vitraži u Velikoj većnici Gradske kuće, koji predstavljaju zlatni period umetnosti mađarskog vitraža, svedočili su rađanju novih svetova i ideologija, pa su tako, nakon što su u dva navrata kao umetničko-ideološki nepodobni vađeni i posle Prvog i posle Drugog svetskog rata - tek 26-og septembarskog dana 1977. vraćeni u svečanu salu, zahvaljujući našem počasnom građaninu, nedavno preminulom Beli Duranciju.
Uvažene dame i gospodo,
Grad je kraljevski kada je posvećen zaštiti istorijskog nasleđa ali još više kada u njemu uspešni, ambiciozni i preduzetni pronađu saradnike, sagovornike i prijatelje, koji ih podstiču na što vrednija postignuća i motivišu da uporno i strpljivo grade viziju: prosperiteta svog i života svoga grada.
Takvo okruženje, prijatelje i saradnike je pre 100 godina u Subotici pronašao i Himet Nezirović, koji se preselio iz Beograda i otvorio poslastičarnicu Pelivan. U tih 100 godina promenili su se milenijum, vek i doba, u ime naroda oduzeta je i imovina, ali niko porodici Nezirović nije mogao oduzeti ime, znanje i posvećenost vlastitom i napretku svoga grada.
Subotica je potvrdila status kraljevskog grada u onom istorijskom trenutku kada se, u Evropi odškolovana nova generacija doktora, pravnika, arhitekata, profesora, zanatlija.., počinje vraćati i prenositi znanja i iskustva sa evropskih klinika, projektnih biroa i univerziteta.
U jednom drugom vremenu, sa kvalifikacijom „summa cum laude“ iz Evrope se vratio i dr Nandor Šejmeši, rođen u Bajmoku, uvodeći hirurške prakse koje su značile primenu najnovijih medicinskih postignuća ne samo u Opštoj bolnici u Subotici već i u Srbiji, povezujući našu Opštu bolnicu sa klinikama u srednjeevropskom regionu.
U svim vremenima Grad je ostao slobodan i kraljevski, iz prostog razloga jer nije samo koristio privilegije već je posvećeno i odgovorno ispunjavao obaveze utvrđene elibertacionom Poveljom i gradio institucionalnu i normativnu infrastrukturu, usaglašenu sa standardima tadašnje Evrope.
Jedina privilegija koju je Subotica prisvojila, i slobodan sam reći ljubomorno je čuva i danas, je pravo da autonomno formuliše odgovore na pitanja: šta je naš grad danas, šta želi postati, u kom smeru se želi dalje razvijati?
To je pitanje, uvažene dame i gospodo, na koje i danas u 21. veku naša generacija traži odgovor.
Jer grad zahteva ne samo gradnju novih objekata, ulica, ne samo obnovu i sanaciju postojećeg, više od svega, grad zahteva i danas, kao u svakom vremenu, viziju. Kao što je izgradnji Gradske kuće, secesijskog kompleksa na Paliću, Sinagoge, pruge Subotica-Segedin.. prethodila vizija Lazara Mamužića, Karolja Biroa, Titusa Mačkovića, Dežea Jakaba, Marcela Komora, Ferenca Rajhla.
I kao što su, uvažene dame i gospodo, naši prethodnici verovali da je Subotica, rečima našeg sugrađanina, velikog Dežea Kostolanjija, više od “prašnjavog vinskog grada”, u prethodne tri godine i mi smo se trudili da Grad vratimo tamo gde svojom tradicijom i pripada: srednjeevropskom kulturnom krugu, uz očuvanje arhitektonskog nasleđa, razvoj Palića, uravnoteženi razvoj gradskih i prigradskih mesnih zajednica, završetak velikih infrastrukturnih ulaganja.
Uvažene dame i gospodo,
U Subotici se realizuje nekoliko investicija, koje predstavljaju kapitalne projekte za Republiku Srbiju i svakako najveća infrastrukturna ulaganja u istoriji grada: to su radovi na završetku izgradnje Narodnog pozorišta koji bi ostali samo fatamorgana na horizontu, da Vlada Aleksandra Vučića nije razumela 2014. godine argumentaciju SVM-a: da je Subotica bez pozorišta samo palanka bez identiteta i da nije prekinuta praksa po kojoj od 2007. Republika nije opredelila ni dinara, uprkos svojim ugovornim obavezama; i da 2016. godine, prilikom razgovora o formiranju Vlade, nismo sa Aleksandrom Vučićem u sali 1 Doma Narodne skupštine razgovarali o važnosti završetka višedecenijskog projekta izgradnje Y kraka, koja je počela 1990, a u narednih 26 godina nije urađena ni polovina - ne bismo uspeli da za svega tri godine uz podršku od 30 miliona evra, završimo ne samo obilaznicu već i natputnjake na Pačirskom i Meljkutskom putu. Sećam se, kao da je juče bilo, kako smo crtajući na papiru objašnjavali zašto nazvan „Y“ krakom i šta njegova izgradnja znači za građane i privredu.
Nakon pet godina, uz zajedničku podršku i opredeljenih 15 miliona evra iz budžeta Republike Srbije, Autonomne pokrajine Vojvodine i Grada Subotice, otvara se i Wellness Spa centar sa Akva parkom na Paliću.
Za Suboticu je razvijanje železničkog saobraćaja od vitalnog značaja: rekonstrukcijom i modernizacijom železničkog koridora Beograd-Budimpešta, obnavljanjem rada pruge Subotica – Segedin, za koju je prethodno već bilo predviđeno uklanjanje, te rekonstrukcijom pruge prema Senti, uz prugu ka Somboru i planovima da se obnovi pruga ka Baji, Subotica postaje, nakon Beograda, najznačajniji železnički čvor u zemlji.
Uvažene dame i gospodo,
Da li je od nekadašnjeg sjaja titule – slobodni, kraljevski grad - nešto ostalo i danas, u trećoj dekadi 21. veka? Usudiću se reći - ali uz diskretnu rezervu - da, Suboticu nosi tu prestižnu odliku, ali samo kada se sa dužnim poštovanjem odnosi prema Subotičanima koji su svoje delo zauvek ugradili u zavičajnu istoriju, u duh grada i generacijske anegdote.
Jer Grad koji ne uvažava i ne čuva legat svojih sugrađana ne može biti ni slobodan ni prosperitetan. A najmanje može biti kraljevski.
A legat poslastičarnice Pelivan, plod istrajnosti tri generacije oca, sina i unuka, Himeta, Bajrama i Ismaila Nezirovića, je već ceo jedan vek deo ne samo zavičajne istorije, već i porodičnih albuma Subotičana i gostiju našeg grada.
Dozvolite mi malu digresiju: Čehov je kao student medicine počeo da piše književne tekstove i da ih objavljuje pod raznim pseudonimima, a jedan od njih je bio i “Doktor koji je izgubio svoje pacijente”.
Ovogodišnjem dobitniku nagrade Pro Urbe, doktoru Nandoru Šejmešiju – urologu specijalisti, nekadašnjem direktoru naše bolnice, na žalost i na sreću u 40-godišnjoj karijeri pacijenata nije manjkalo. U biografiji dostojnoj dužnog poštovanja, možda je najvažnije - da iako je mnogo toga uradio sam i prvi – uvek je stajao uz svoje kolege, uz pacijente, uz njihove porodice. Uvek je stajao uz svoj Grad.
Uz naš grad je stajao i Aleksandar Vučić, jer iako nije bio prvi predsednik Republike kome smo se u Narodnoj skupštini obratili za pomoć u realizaciji projekata Narodnog pozorišta, Y-kraka, Sinagoge, pruge Subotica-Segedin-Baja, jednom rečju, poduhvata koji određuju budućnost Subotice, bio je jedini koji je razumeo našu ambiciju, i rekao: uradićemo to. I uradili smo.
Zahvaljujući urađenom, iako grad pogranične geografije Subotica nije više grad sa periferije. Realizovani projekti donose boljitak za građane, ali su vrednosti boljeg života ugrožene ako država ne može da jemči zaštitu najosnovnije potrebe, a to je bezbednost i sigurno okruženje. Zbog toga, u svetlu ozbiljnih incidenta i sve češćih oružanih sukoba među migrantima, nužno je monopolom fizičke prinude garantovati bezbednost naših državljana, kao temeljnu vrednost. Kao što smo to činili svih ovih godina, i ovom prilikom apelujem na državne organe da osiguraju mir i uslove za normalan i bezbedan svakodnevni život naših građana.
Čestitam ovogodišnjim dobitnicima priznanja „Pro Urbe“ kao i počasnom građaninu grada Subotice predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću.
Čestitke nagrađenima, a građanima, sa kojima gradimo viziju Subotice po meri čoveka, čestitam Dan našeg grada!
