Neuspeh
Ponekad se desi da nešto ne uspe. Čak i u politici, gde svi uvek „ređaju samo uspehe”. U ponedeljak je Narodna skupština usvojila zakone o restituciji i o javnoj svojini. Mi smo postupili onako kako smo najavili još pre nekoliko nedelja za slučaj da se ne briše princip kolektivne krivice, odnosno ako se ne omogući realna decentralizacija.
Nako toga što je Vlada povukla svoj amadman, postalo je kristalno jasno da će „lica koja su bila pripadnici okupacionih snaga, kao i njihovi naslednici biti isključeni iz procesa restitucije“. Demokrataska stranka, Liga socijaldemokrata Vojvodine i Liberalno demokratska partija ja ubeđena da se ovo rešenje podrazumeva. „Zar ne mislimo da će fašisti dobiti nazad svoju imovinu?”- pitali su nas. Nismo mislili, ali se uopšte ne radi o tome.
Mi mislimo da je odgovornost uvek individualna, nikad kolektivna. I što je još važnije: to „misli“ i Ustav. Baš smo zbog toga tražili od predsednika Republike da ne potpiše u ponedeljak usvojeni zakon. Zabrana diskriminacije, pretpostavka nevinosti i pravo na pravično suđenje su civilizacijske tekovine. Neupitne vrednosti.
Kao što (bi bila) vrednost i to da čovek koji drži do sebe ne glasa za to da je svoj otac, deda ratni zločinac, samo zbog toga što je mobilisan za vojsku. Ali izgleda da prava kičma i janičarsko biće nisu komplementarni pojmovi.
Nadam se da su ponosni na sebe Mađari iz DS. Kao i Čeda Jovanović i Nenad Čanak. „Odbranili su tekovine antifašističke borbe”. Ovaj potonji je doslovce izjavio za jučerašnje Večernje novosti: „ako biramo između EU i rehabilitacije onih koji su naše sugrađane streljali i bacali pod led, onda ćemo se ozbiljno zamisliti. Razmislićemo kakva je to EU i želimo li u nju uopšte da uđemo. Mora da postoji crvena linija. Apsurdno je da nas EU kojoj je jedan od ugaonih kamena antifašizam, ucenjuje sa fašistima”.
To je izjavio pa su Ligaši pred mnoštvo kamera oprali farbu sa uprskane table sa mađarskim nazivom Novog Sada – Újvidék. Misle da smo glupi.
Stranke koje su ponosne na svoj „antifašizam“ očigledno nisu razmišljali o tome da su svojim glasom „za“ postigli baš suprotno od onoga što smatraju vrednošću. Uspeli su, naime dokazati da nije toliko daleko od njih princip koji je kamen temeljac fašizma – žigosanje pojednih naroda na kolektivnoj osnovi.
Nadam se da su prethodni dani bili otrežnjavajući. Mi politiziranje bazirane na vrednostima i dalje smatramo jedinim mogućim pravcem delovanja. Verujem u to da u Srbiji XXI veka nema mesta za kolektivnu odgovornost. Možda to tako danas ne deluje, ali videćete: u ovom slučaju nećemo mi biti gubitnici. Samo se na prvi pogled čini da je izjašnjavanje na ovu temu okončano.
