Miljacka
Naslov poslednjeg posta bloga pred letnju pauzu (ako će je uopšte biti) može da izazove raznorazne asocijacije u čitaocu. Većini ljudi će, mislim, pasti na pamet reka Sarajeva, ali sam ubeđen da je sve više onih koji će se setiti istoimene pesme Halida Bešlića. To je, naime, kao što je opšte poznato, omiljena pesma novog premijera.
Apropo, novi premijer. U petak popodne, nakon burne skupštinske rasprave, koja je trajala do 15 do 5 ujutro, formirana je nova republička vlada. Savezu Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije i Ujedinjenih regiona Srbije pristupili su još mnogi, tako da većina trenutno broji 142 poslanika.
Skupštinski govor započeo sam citatom iz već spominjane pesme. „Ko bi reko čuda da se dese, pa Miljacka mostove odnese…” peva krunisani kralj bošnjačkih narodnjaka. Zaista bi bilo čudno kada bi reka duga jedva 36 kilometara, koja je na nekim mestima duboka tek nekoliko cm, odnela mostove. U politici, međutim, čovek ni u vezi čega se ne sme iznenaditi. Najmanje zbog toga što je Ivica Dačić premijer ili zbog toga što stranke u Srbiji preko noći promene saveznika.
Proteklih godina sam naučio da naši birači od nas očekuju doslednost i očuvanje kredibiliteta. Nedeljama govorimo da sada nećemo biti deo vladajuće većine. Držeći se tog stava smo glasali „protiv” vlade i izabrali zasad status opozicije.
Nova vlada ima skoro 10 članova sa kojima smo prethodnih godina odlično sarađivali. Posebno bih istakao Dačića, Obradovića, Slavicu Đukić-Dejanović, Suzanu Grubješić, Ljajića. Da je bilo moguće samo o njima glasati sigurno bismo bili „za“. Ali je izjašnjavanje o vladi uvek mnogo više od toga. Nije jasno šta će biti politika novog kabineta. Ne možemo znati ni to kako će se ponašati ministri iz Srpske napredne stranke.
Zbog toga je sada trebalo napraviti korak unazad. Iz daljine se uvek bolje vidi slika. Pa ćemo kasnije videti kako dalje. Ukoliko će agrarnu politiku krasiti predvidljivost, ako će biti moguće izmeniti regulativu u vezi krivičnog dela sitne krađe, ukoliko ćemo moći promeniti mrežu sudova u vezi čega smo krajem 2008. došli u ozbiljan sukob sa Demokratskom strankom, ako će nova vlada biti otvorena u vezi Vojvodine i nacionalnih manjina, moći ćemo sarađivati. Ali treba da se dokažu.
Savez vojvođanskih Mađara vodi samostalnu politiku. Moramo videti da je utvrđivanje pravaca politiziranja stranke teže nego ranije bilo kad. Sada više nije jasno ko je protivnik, a ko iskreni saveznik. Današnji politički život je prepun nepoznanica i neizvesnosti. Ostali smo maltene jedini korektan partner Demokratske stranke, ali nas ne pokreće bezuslovna vernost. Ne vodimo računa o očekivanjima DS nego o interesima naše zajednice.
Naš odnos prema „velikim strankama”može se sumirati na sledeći način: ovi su obećavali sendviče, a ovi drugi su delili pakete i kupovali glasove. A mi stojimo u sredini i nadajući se podršci zajednice, govorimo ono što smatramo ispravnim. Sve to činimo posmatrajući celokupnu sliku, a ne samo određene kockice mozaika.
