Milenje i zaokruživanje
Ne, pod zaokruživanjem ne mislim na vraćanje manjeg iznosi nego što bi trebalo u samoposluzi. Ali ajmo redom. U ponedeljak smo u Bačkim vinogradima organizovali međunarodnu konferenciju o razvoju železnica. Među predavačima je bio i Balint Odor (Ódor Bálint), zamenik državnog sekretara zadužen za pitanja u vezi EU u Ministarstvu spoljnih poslova Mađarske, kao i Milan Vučinić, savetnik generalnog direktora Železnica Srbije.
U sferi razvoja železničke infrastrukture jedan od najvažnijih zadataka bi i dalje trebalo da bude revitalizacija i ponovna izgradnja linije Segedin-Reske-Horgoš-Subotica-Čikerija-Bačalmaš-Baja. To ne bi bilo važno samo zbog kvalitetnijeg i bržeg prevoza ljudi, nego i zbog toga što bi to u znatnoj meri pojeftinilo prevoz robe.
Neverovatno je u čemu sve možemo izraziti one 62 milijarde dinara koje je beogradska vlada u proteklih 5 godina izvadila iz džepova Vojvođana. Npr. mogli smo 2 puta izgraditi gore spomenutu liniju. Zapanjujuće!
Ali pošto je nismo mogli, put od Subotice do Segedina i dalje traje 2 sata. Mislim, železnicom. To jest milećom Srebrnom strelom. Fotografija objavljena u Mađar sou dokazuje da smo se i mi ukrcali na „kompoziciju”. Na Srebrnoj streli sam dobio najčudniji poklon u mojoj političkoj karijeri. Milan Vučinić mi je uručio ekser izvađen iz balvana, star po njegovim rečima najmanje 60 godina, zamolivši me da učinimo sve u interesu razvoja železničke infrastrukture.
Poklon, koji i dalje držim na pisaćem stolu, nisam prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije. Nadam se da niko od nas dvojice neće zbog toga doživeti neprijatnosti. Sa Milanom Vučinićem inače nisam sada prvi put razgovarao. Bili smo u komunikaciji već prošle godine, kada smo se u Parlamentu borili za to da veći deo železničke infrastrukture pređe u vlasništvo Pokrajine. Da nismo uspeli minirati predlog zakona Vlade, danas bismo teško mogli razmišljati o bilo kakvom razvoju železnica.
3 dana nakon milenja, „zaokruživao” sam na Radiu B92. Gostovao sam u istoimenoj političkoj-izbornoj emisiji. Pošto se prethodnog dana definitivno postalo jasno da je jeftina demagogija u Srbiji iznad svega i da bi se moglo voditi kampanja i na osnovu obećanja o besplatnom bureku, veliki deo emisije bilo je posvećeno predsedničkim izborima. Bilo je potpuno novo iskustvo to da sam u studiju svo vreme mogao da pratim komentare i pitanja u vezi ragovora na Facebook-u i Twitter-u, a urednik mi je veliki deo njih i postavio.
Dobro je što je neko postavio evergreen, otrcano pitanje: šta bi prvo uradio, kad bih ja bio predsednik Republike. Umalo sam rekao da bi burek bio besplatan, ali sam ipak izneo stav da bih sebe vratio u okvire unutar kojih mi je i mesto. Za razliku od prethodnog predsednika, i onog pre njega, i tako dalje (jer se povodom ovoga ništa nije promenilo) ne bih bio premijer umesto premijera, ministar umesto ministara, poslanik umesto poslanika...
Sada je Uskrs, što mi nećemo (zlo)upotrebiti skupljajući jeftine političke poene. Ali posle toga ponovo dolazi skupljanje potpisa, pa i predsednička kampanja. Verujemo u pomoć i podršku ljudi pri zaokruživanju. De u budućnosti ne bismo samo mileli.
