Mešana salata
Promocija knjige u Novom Pazaru, budžetska rasprava u Parlamentu, Partizan – Šahtjor u kiši, radni ručak sa komesarom za proširenje EU. Na ovim događajima sam učestvovao od poslednjeg posta bloga.
Prethodni vikend sam proveo u Sandžaku. Prvi put sam u Novom Pazaru bio još 2005., kao funkcioner Mađarskog nacionalnog saveta, na proslavi dana bošnjačke nacionalne zastave (11. maj). Sada sam na poziv mog prijatelja iz poslaničke grupe, Esada Džudževića učestvovao na promociji knjige „Sandžak multietnička regija”, u okviru proslave velikog praznika bošnjačke nacionalne zajednice, Dana Sandžaka (20. novembar).
Esad je zamolio Pavela Domonjija (direktor novosadske kancelarije Helsinškog odbora za ljudska prava), Sašu Milenića (narodni poslanik stranke Zajedno za Šumadiju), nekoliko lokalnih istoričara, publicista i mene da pričamo o regionalizaciji. Govorio sam o tome da je dobro što smo sigli do faze da o decentralizaciji ne razmišljaju samo predstavnici Mađara, Bošnjaka, Albanaca, već i deo Srba. To je bitno jer regionalizacija nije manjinsko pitanje već je u interesu svih. Dogovorili smo se da ćemo i u Subotici organizovati promociju knjige, čiji je Esad urednik.
Teško je u nekoliko rečenica sumirati doživljaje iz Pazara. Bošnjaci su izvrsni domaćini, i prijalo nam je da prolaznici i 500 km od Subotice znaju ko smo i šta radimo. Atmosfera ulica i arhitektura je neopisiva. Videli smo ne jednu gostionu (han) iz XVI veka, a i delovi nekadašnjih gradskih zidina još stoje. Ogromna je šteta što su sedamdesetih godina, prilikom izgradnje sadašnje gradske kuće i jednog hotela srušili veliki broj viševekovnih građevina neprocenjive vrednosti. Predlažem svima, koji su u mogućnosti da poseti Novi Pazar. Tamošnji ljudi u nama vide iskrene prijatelje.
Inače, dobili smo uvid i u lokalne političke prilike, jer su u vreme promocije knjige pristalice muftije Zukorlića držali miting na glavnom trgu. Muzika sa trga je obezbedila ugodnu pozadinu za promociju knjige.
Početkom nove sedmice sam se preko trena morao vratiti u beogradsku stvarnost. 23. novembra smo počeli skupštinsku raspravu o predlogu rebalansa ovogodišnjeg budžeta. Pišem konkretan datum zbog toga što su u državama u našem okruženju u prvim nedeljama novembra započeli raspravu o budžetu za 2011. g. U Mađarskoj 15., a u Hrvatskoj 16. novembra. A mi smo ove nedelje pričali o tome što će biti aktuelno manje od mesec dana. O naknadnom zakrpavanju rupa. Dokument nema veliki značaj, ali je ipak trebalo reći, da je Vojvodina ponovo oštećena. U ovom konkretnom slučaju za oko 70 miliona evra.
Liga socijaldemokrata Vojvodine ponovo spava. Mada sada nema ni Big Brother-a, da bi Čanak tamo sedeo. Naime, ligaši su se (da bi skrenuli pažnju javnog mnjenja sa pitanja budžeta) nedeljama bavili pisanjem i podnošenjem izmena i dopuna zakona o (kolokvijalno nazvano) lustraciji. Oni bi voleli kada bi za još deset godina bilo produženo važenje tog zakona i kada bi se proširilo krug lica na koje se odnosi. Suština je da oni koji su u proteklim decenijama kršili ljudska prava ne mogu obavljati određene javne funkcije. O ovome su nedeljama govorili, da ne bi morali o tome šta misle o delovima rebalansa vezanim za finansiranje Vojvodine. A u utorak su „zaboravili” da glasaju za stavljanje na dnevni red svoje inicijative. Ovako i nije stavljen na dnevni red, džaba smo se mi iz SVM za to izjasnili. No comment!
Ukupno sam 4 puta govorio ove nedelje o rebalansu u Skupštini. U četvrtak sam uspeo da (u pozitivnom smislu te reči) isprovociram polemiku sa ministarkom finansija (vredi pročitati stenografske beleške i od utorka i od četvrtka). Nisam je uspeo ubediti, kao ni ona mene, ali koga zanima je imao mogućnost da vidi da ligaši nisu ni progovorili, a da je Diana Dragutinović predložila zaduživanje pokrajine ili uvođenje novog vojvođanskog poreza da bi Vojvodina dobila onaj iznos koji joj po Ustavu pripada. U utorak ćemo glasati, a za jedno 2 nedelje sledi skupštinska rasprava o budžetu za 2011. To će već biti izuzetno bitan dokument, ali na osnovu ovonedeljnih iskustava nažalost ne možemo zaključiti da će taj predlog biti „provojvođanski”. Nadam se da će se do tada i Liga „probuditi”. Mada nemam iluzija.
O utakmici Partizana u Ligi šampiona, odigranoj u utorak u pljuštajućoj kiši ne mogu ništa posebno napisati. Eventualno o atmosferi, nikako o igri. Ali je dobro što smo i ovu odgledali. Navijački bilans sa 3 utakmice je sledeći: 1 gol domaćih, 8 gostiju i 0 bodova. Ali nije ni bitno.
Naposletku, da ne izostavim ni radni ručak u sredu sa evropskim komesarom za proširenje Štefanom Fileom (kao i predsednicom Narodne skupštine i ostalim šefovima poslaničkih grupa). To je bio koristan i ugodan protokolarni događaj, na kojem sam u nekoliko rečenica mogao da govorim o težnjama SVM-a i o problemima vojvođanskih Mađara. Ali i dalje smatram da je žanr radnog ručka najnehumaniji oblik poslovnih obaveza.
