Lovćenačka razglednica
U sredu sam „letovao” u Lovćencu. Ovo selo je sa tek nešto više od 3500 stanovnika u opštini Mali Iđoš, na pola puta između Subotice i Novog Sada ugostilo Filipa Vujanovića, predsednika Crne Gore.
I ne bilo kako. Domaćin je bio Udruženje Crnogoraca Srbije „Krstaš” iz Lovćenca. Na poziv predsednika Nenada Stevovića i čelnika lokalne samouprave Mali Iđoš bili smo prisutni sa Lacijem Vargom (Varga László). Bilo je nezaboravno.
Kad smo stigli u Lovćenac videli smo više stotina građana, mnoštvo dece sa zastavicama, momke i devojke u crnogorskim narodnim nošnjama, i selo „obučeno” u zastave. U centru Lovćenca ogroman crveno-žuti transparent: „ Dobro došao predsjedniče”.
Meštani kažu da su slično ovome poslednji put videli pre 40 godina kada je Tito stao na 2 minuta da bi mahao ljudima koji su pored puta čekali da prođe kroz selo. Mora da je bilo vrlo slično ovome, izuzev naravno boja zastava.
Ova manifestacija je međutim, ubeđen sam bila mnogo uspešnija od one pre 40 godina. Pre svega zbog neposrednog ponašanja i ležernosti gosta (u pozitivnom smislu). Vujanović je stigao tačno u 11. Kola nismo mogli videti iz daleka ali je to bilo jasno zbog ogromnog aplauza i vrištanja.
Ponašao se kako to dolikuje modernom predsedniku države. Doduše krstaši su, nadajući se za svaki slučaj postavili mikrofon na glavni trg, ali su bezbednjaci iz Srbije najstrožije zabranili da se Vujanović kao „meta” odatle obrati prisutnima. Gore spomenuti bezbednjaci i telohranitelji su se naježili kada je predsednik suprotno usaglašenom protokolu, posle srdačnog pozdravljanja sa članovima „odbora za prijem” krenuo ka bini na glavnom trgu. Ko ne bi tako postupio na njegovom mestu, u inostranstvu u prisustvu više stotina svojih sunarodnika koji mašu zastavama? (Lovćenac je najveći centar Crnogoraca u Srbiji).
Posle kratkog govora sledio je sastanak zatvorenog tipa, na kojem smo i mi sa Lacijem Vargom prisustvovali u svojstvu predstavnika Mađara i poslanika ove regije. Nenad Stevović je kao predsednik Krstaša i Crnogorske Partije u nekoliko rešenica govorio i o pomoći koju su Mađari pružali najmlađoj srbijanskoj nacionalnoj manjini.
Izuzetno ga poštujem što je to naveo. U proteklim decenijama odnos između Crnogoraca i Mađara u opštini Mali Iđoš nije bio neopterećen problemima. I to ne slučajno. Zahvaljujući planskim jugoslovenskim atrocitetima izvršenih na kraju II svetskog rata protiv pre svih Nemaca i Mađara su se Crnogorci mogli useliti u njihove kuće u drugoj polovini četrdesetih godina. U Feketić (drugo naselje u opštini Mali Iđoš) primorci, u Lovćenac pretežno brđani. U prazne kuće su se uselili nevini ljudi, koji nisu bili krivi nizašta, što je isto važilo i za one čije kuće su se „oslobodilie” zahvaljujući nasilnim iseljenjima i pogubljenjima. I to i dan danas znaju „obe strane”.
Nasilnih dešavanja nije bilo ni poslednjih decenija u opštini, ali su sada odnosi izuzetno dobri.
Sada kada su i Crnogorci postali nacionalna manjina, nastojimo da im pomognemo u svemu, a oni su u nama prepoznali istinske saveznike. To se videlo i iz toga kako su meštani Lacija i mene primili.
Posle zatvorenog sastanka je usledila konferencija za štampu, a oko 12 sati je Filip Vujanović već i napustio Lovćenac. Nadam se da meštani neće morati čekati opet 40 godina na posetu nekog šefa države.
Za kraj još jedan dodatak: Vujanovića u Lovćenac nije pratio Tadić, već po nalogu predsednika Srbije, predsednik pokrajinske vlade, Bojan Pajtić. Ko onda zaista pruža municiju delu opozicije za plašenje građana sa nezavisnom Vojvodinom?
