Između dve bitke
Da li su rešeni svi problemi pripadnika nacionalnih manjina donošenjem Zakona o nacionalnim savetima 31. avgusta prošle godine? Naravno da nisu. Još posle usvajanja zakona smo ponavljali: jedan propis nikad ne može biti čarobni štapić. Ali je dobra polazna osnova. Pod uslovom da se poštuje i primenjuje. Odnosno kad ga ne pokušavaju isprazniti drugim zakonima.
Npr. pojedinim odredbama Zakona o učeničkom i studentskom standardu. Mediji baš i ne obraćaju pažnju na ovo pitanje, ali smo protekle dve nedelje vodili nekoliko bitki u Narodnoj skupštini sa ministrom prosvete.
Cilj bitki je u istoriji uvek bio sticanje novih teritorija. I u ovom slučaju je to tako. U svetu pravne nauke nadležnosti su teritorija. U konkretnom slučaju: prostor delovanja nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Nacionalni saveti su prošlog leta stekli 5 konkretnih nadležnosti u oblasti učeničkog i studentskog standarda. Vezano za proces imenovanja direktora i članova upravnog odbora domova, određivanja mreže đačkih i studentskih domova, predlaganja delova vaspitnog programa i definisanja rang lista.
Od nabrojenih, nijedna nadležnost nije dobilo mesto u Predlogu zakona o učeničkom i studentskom standardu, koji je uputilo Ministarstvo prosvete.
Skupštinska rasprava je ovih dana u toku. Podneli smo 5 amandmana, čiji je cilj usaglašavanje rešenja iz predloga zakona sa važećim odredbama Zakona o nacionalnim savetima. Pregovarali smo sa ministrom, pomoćnikom ministra i pravnicom Ministarstva.
Pre oko nedelju dana smo postigli dogovor. Našli smo kompromisno rešenje. Sa neznatnim izmenama prihvatili su svih pet naših amandmana. Ali se na ovonedeljnoj sednici Odbora za prosvetu Narodne skupštine ispostavilo: ipak samo tri od pet.
Prema ministru, nacionalni saveti ne treba da imaju ni minimalan uticaj na imenovanje direktora i članova upravnog odbora domova (čak ni mogućnost davanja neobavezujućeg mišljenja). Bila je ozbiljna rasprava na sednici odbora. László Varga i ja smo branili amandmane, ministar je bio istrajan u odbijanju, DSS i Liga su nas podržavali, ali su nas ostali preglasali.
Naravno time nije definitivno rešena sudbina ovog pitanja. Izgubili smo bitku ali ne i rat. Mnogi bi rekli, a nekoliko poslanika je i reklo: ostavimo ovo, nije loš rezultat: ministar je prihvatio veći deo naših predloga. Nije tako.
Opet smo se našli u situaciji sličnoj decembarskoj u vezi budžeta. Ustav i Zakon o nacionalnim savetima su na našoj strani. Bićemo istrajni. Ako Ministarstvo ne promeni mišljenje, može da očekuje žučnu raspravu u skupštinskoj sali.
Nećemo skrštenih ruku gledati da dok se vlada hvali u Evropi i svetu sa Zakonom o nacionalnim savetima, pozitivno govoreći o njegovim rešenjima (što inače čini sa pravom), kasnije donetim zakonima jedan po jedan ukida stečene nadležnosti nacionalnih saveta. Sada one koje se odnose na učenički i studentski standard, sutra one u vezi osnovnih škola, pa informisanja i tako dalje. Ustav kaže da se dostignuti nivo manjinskih prava ne može smanjivati.
Ove nedelje nas je podržalo svih 15 nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Nadam se da će sledeće sedmice isto to učiniti većina stranaka u skupštinskoj raspravi. Srbija se ne može smatrati evropskom sve dok ne postoji iskrena manjinska politika zasnovana na Ustavu. Ne sme se stvoriti situacija da se ponovo i ponovo moramo izboriti za zakonska rešenja koja već postoje u našem pravnom sistemu. Nadam se da to znaju i u Vladi. Ako ne, čuće to od nas sledeće sedmice.
