Ima li života posle poslednje?
Krajem decembra je najčešća tema nagađanja bila vezana za to hoće li Parlament još zasedati u ovom mandatu ili ćemo nakon usvajanja budžeta lepo u tišini sačekati 10. mart, što je otprilike poslednji termin za raspisivanje redovnih izbora. U to vreme je Mlađan Dinkić najodlučnije zastupao stav da smo 29. decembra prošle godine bili poslednji put na okupu u ovom sastavu.
U tome i ne bi bilo ničeg iznenađujućeg s obzirom na činjenicu da prema Ustavu redovno prolećno zasedanje Narodne skupštine počinje prvog radnog dana u martu (sa gardom, zastavama, himnom, crvenim tepihom, itd.), a do tada ako treba razmotriti neko važno pitanje koje ne trpi odlaganje, sednica se može zakazati na predlog 84 poslanika ili Vlade. A takva pitanja se u Srbiji retko javljaju.
Predsednica (sa slike) je naravno odmah dodala ono što i obično: to što nema plenarnih zasedanja ne znači da Cenjeni dom ne radi. Zasedaju odbori, održavamo javna slušanja (npr. 30. januara o evropskim integracijama), itd. To je sve tačno. Negovoreći o zadacima iz sfere parlamentarne diplomatije.
Kao što se sa priložene fotografije vidi, ove sedmice je Narodnu skupštinu posetio Đanfranko Fini (Gianfranco Fini), predsednik donjeg doma parlamenta Italije. Nije razgovarao samo sa predsednicom. Imao je sastanak u trajanju od 45 minuta i sa nama, predsednicima poslaničkih grupa.
I to je proteklo u prijateljskoj atmosferi, ali moramo konstatovati da na Trgu Nikole Pašića nisu svi u tako dobrim odnosima kao što su predsednica i predsednik.
Zbog toga će se na kraju možda ispostaviti da je ipak Dinkić bio u pravu. Mada nije to bio plan. Krajem januara je trebala da počne sednica na čijem dnevnom redu je trebalo da bude pedesetak tačaka. Od njih bih posebno istakao 4 predloga zakona iz sfere obrazovanja, onaj o arhivskoj delatnosti, kao i izmene Krivičnog zakonika.
Na vreme smo započeli pripreme (mislim na SVM). U saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za obrazovanje i Nacionalnim savetom mađarske nacionalne manjine pripremljeno je 29 amandmana vezano za oblast obrazovanja; sa ministrom kulture, Predragom Markovićem smo usaglasili naše predloge u vezi arhivske delatnosti; dogovorili smo sa državnim sekretarom u ministarstvu pravde, Slobodanom Homenom drastično smanjenje limita u vezi krivičnog dela sitne krađe.
Nadam se da ćemo ove predloge još pre izbora moći da branimo u Skupštini. Za to bi bilo potrebno samo da se sednica zakaže. A preduslov za to je da javnost dobije odgovore na sledeća pitanja: da li je SPO jedina stranka koja nema pravo da zameni svog ministra?; da li će se rešiti za sada nerešivi problemi na relaciji Srpski pokret obnove – Demokratska stranka?; ima li granicu ponižavanje “malih koalicionih partnera?
Ali ima još jedno pitanje koje je važnije od svih: da li je normalno da usvajanje važnih zakona i donošenje bitnih odluka zavisi od toga ko će koga nadmudriti unutar tzv. evropske poslaničke grupe? Jer da se podsetimo: DS i SPO su u Parlament ušli sa iste izborne liste. Zvala se: Za evropsku Srbiju – Boris Tadić!
