I Ruse bi odneli, zar ne?
Uvek mi je cilj da u blogu pišem o najzanimljivijem i najvažnijem događaju nedelje. Ne dešava se baš često da ne treba da razmišljam i procenjujem koje dešavanje je bilo najinteresantnije, ali je ova nedelja bila ekstremno bogata.
U roku od tri dana imao sam mogućnost da gostujem u emisijama oba javna servisa, Televizije Srbije i Televizije Vojvodine: u Napjaink-u (političkoj emisiji na mađarskom), u Upitniku i u Sučeljavanju. Prvi put sam imao priliku da ukrstim argumente sa Atilom Čengeri, Majom Gojković i Boškom Obradovićem iz pokreta Dveri. Bilo je zadovoljstvo ponovo debatovati sa Vlatkom Ratkovićem i Jožefom Šandorom. Debitovao sam na RTS-u, pošto još nikad nisam dobio poziv da gostujem u celosatnoj emisiji uživo. To je dragoceno iskustvo.
Ove sedmice su proveli dva iscrpljujuća, ali istovremeno sadržajna dana kao naši gosti - u odličnoj atmosferi - Žolt Nemet (Németh Zsolt), državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Mađarske, i Dr Laslo Brenzovič (Dr. Brenzovics László), potpredsednik Kulturnog saveza Mađara u Ukrajini. Bili smo u Novom Kneževcu, Čoki, Senti, Molu, Zrenjaninu, Skorenovcu (što se može videti i sa fotografije), Beogradu i Kanjiži.
U 8 naselja, sreli smo se sa oko 1000 ljudi, i mislim da je auditorijumu predstavljao veliki doživljaj predavanje Nemeta o nacionalnom zajedništvu. Brenzovič je bio posebno interesantan, jer je uvek zanimljivo čuti šta o nama misle Mađari iz drugih država. Formulisao je poruke koje nesumnjivo idu u naš prilog tako da je skoro sigurno da ćemo i mi učestvovati u njihovoj kampanji u Ukrajini.
Beogradska tribina na srpskom jeziku je zaista bila uzbudljiva. Njoj je prethodio sastanak Nemet-Vuk Jeremić, a nakom njega je održan „sastanak” Nemet-Đilas. Ali ajmo redom! Sastanku sa ministrom spoljnih poslova naravno nisam prisustvovao, ali na osnovu izjava mogu da zaključim da je bio sadržajan. Mađarska je ponovo ponudila pomoć na našem evropskom putu. Na tribini je prvenstveno bilo reči o sve boljim odnosima dveju zemalja, odnosno o tome kako bi se pomoć Mađarske mogla realizovati.
Već smo se spremali da krenemo dalje za Kanjižu, kada je u salu neko utrčao i rekao mi da hitno izađem, jer je nastao problem – tu je gradonačelnik Dragan Đilas. Izašao sam i video da neguduje na ulici, priča povišenim tonom i maše – ovo ovako ne može, ali i inače sta mi mislimo... Tada sam video da su naša 4 automobila parkirana u žutoj traci. Rekao sam mu da ćemo odmah krenuti dalje, ali se inače radi o vozilima državnog sekretara i njegovih pratilaca, ko je inače malopre bio na sastanku u Ministarstvu spoljnih poslova. „Balint, to mene ne interesuje, ako ne pomerite vozila odmak, zvaću pauka” - rekao je Đilas. U međuvremu se tamo „slučajno” okupilo dvadesetak ljudi i 3 novinara, tako da je sve ovo u „malo” iskrivljenoj formi objavljeno na Telegrafu, i u dnevnim novinama Alo i Kurir.
Zahvaljujući „spontanom” članku Đilas je postao heroj dana, ko zna kako treba sa „bahatim diplomatama”. Mislim da je ovakvo ponašanje i ton nedopustivo u slučaju čoveka ko je gradonačelnik glavnog grada, Tadićev zamenik u Demokratskoj stranci, nosilac liste DS i jedan od najozbiljnijih kandidata za funkciju premijera. Razumem ja da je kampanja, ali nije normalno da se ponaša kao šerif i delilac pravde. Ako je on u zapetim odnosima sa svojim partijskim drugom, Vukom Jeremićem to nije naš problem. A inače, vikati sa diplomatama zemlje, koje su samo pola sata ranije javno govorili o tome da odnosi dveju zemalja još nikad nisu bili tako obećavajući kao što su sad, najmanje je kontraproduktivno. A to još nisam ni spomenuo, da smo tribinu prijavili policiji i da su kola tamo bila parkirana uz dozvolu prisutnog policijskog službenika.
Apsolutno delim mišljenje da zakon važi za sve podjednako, ali posle ovoga očekujem od gradonačelnika, da u budućnosti u slučaju svakog nepropisno parkiranog vozila reaguje na isti način. I u periodima kada kampanja nije u toku.
„Đido je malo nervozan“, napisao je jedan od komentatora na članak, koji hvali Đilasovo ponašanje. Da li se zaista radi o tome?
