„Evropski” suvenir
Jučerašnji dan ću pamtiti po 2 stvari. Kao što ćemo ubrzo videti, ovi događaji su u tesnoj vezi.
Prvi put se desilo da je u Narodnoj skupštini Srbije govor održao predsednik Evropskog parlamenta. Jerzy Buzek (Jerži Buzek) je ovih dana posetio Hrvatsku, Srbiju i BiH. Poljski političar je ranije (1997-2001) bio predsednik Vlade svoje zemlje. Za vreme njegovog mandata je Poljska postala članica NATO. Za njega se vezuju i veoma značajni koraci iz sfere ekonomske politike, koji tada, blago rečeno, nisu proizveli veliku radost među stanovništvom, ali se kasnije dokazalo da su bili nužni i korisni. On je prvi predsednik EP koji potiče iz neke novije članice EU.
U Parlament je stigao nekoliko minuta pre 11. Radikali su se u centralnom holu poređali petnaestak minuta ranije u svojim, za ovakve svečane prilike rezervisanim uniformama – u majicama na kojima pored ogromne fotografije „šefa” piše: Srbija čeka Šešelja. Predsednik mog odbora, Zoran Krasić, ko je inače apsolutni rekorder po broju održanih govora, obratio mi se rečima: zbog čega se nisi primereno obukao? „Priznao sam” mu da mi je ogromna želja još od februara 2007. da postanem vlasnik jedne takve relikvije. Bio bih speman i da platim za nju. Sve se ovo odigralo pred novinarima, od kojih su neki ovaj razgovor i „zabeležili za buduće generacije”.
U Velikoj sali Narodne skupštine se prvi sektor poprilično belio od više desetina šešeljevskih uniformi. Arsenal radikala na koji smo se već navikli u ovakvim prilikama bio je dopunjen i plakatom na kojoj je pisalo: „Nećemo u Evropsku uniju”. Buzekov govor od oko 20 minuta je bio praćen melodijama marša „Spremte se spremte četnici“ puštenih sa mobilnih telefona, a pred sam kraj besede neki radikali su i zapevali. U međuvremenu je predsednik, iza koga je politička prošlost od nekoliko decenija, nepokolebljivo govorio o evropskim perspektivama Srbije.
Nakon govora, u nekadašnjem SIV-u, danas Palata Srbija, bio je organizovan radni ručak, u okviru kojeg su predsednica Skupštine, predsednik Odbora za evropske integracije i po 1 predstavnik poslaničkih grupa mogli razgovarati sa predsednikom EP. Buzek je istakao da ne vidi problem u ponašanju radikala, pošto su oni samo iskazivali mišljenje određenog procenta biračkog tela Srbije. A s druge strane, i 10-15% članova Evropskog parlamenta čine radikali raznih nacija. Atmosfera je bila parlamentarna – rekao je.
Ja sam govorio o zakonu o restituciji i o predlogu zakona o rehabilitaciji. Bio sam siguran da Buzeku ne treba detaljno analizirati dešavanja i posledice II Svetskog rata, pošto je i njegov rodni grad, Śmilowice pripadao raznim državama prethodnih decenija.
Zahvaljujući pitanju jednog mog kolege, pripadnika opozicije, razgovaralo se naravno i o Kosovu. Ko je hteo znao je i do sada, a ko ne želi da čuje, ne zna ni danas: barikade na severu Kosova na najneposredniji način ugrožavaju evropsku budućnost Srbije. Ne bi bilo loše prepoznati realnost. Kao što je to činio i sadašnji predsednik EP kada je bio premijer Poljske. Ne treba činiti ono što je polularno, već ono što služi interesima građana.
Da ne zaboravim jučerašnji ratni plen! Zahvaljujući jednom poslaniku Srpske radikalne stranke iz Vojvodine i ja posedujem majicu „Srbija čeka Šešelja“. Interesantan suvenir od stranke u vezi kojeg čovek ne može da se razočara. Geometrijski tačno se može znati šta je njihov stav u vezi svih pitanja. Kako bi bilo dobro kada bi to bilo tako i u vezi ostalih stranaka!
