Dani Vojvodine u Beogradu
Ko čeka taj i dočeka kaže stara izreka. To je opšte mesto ali je i velika istina. Čekali smo više od 13 meseci na raspravu o Predlogu statuta u Beogradu. Naravno čekanje nije proteklo u pasivnom iščekivanju. Svakog dana smo zahtevali poštovanje Ustava i predizbornih obećanja.
Stotine novinskih članaka, skupštinskih govora, intervjua pokazuju ko je šta govorio i činio u proteklih malo više od godinu dana (neki su izračunali da je predlog vojvođanskog statuta putovao 397 dana od Novog Sada do Beograda). Bilo je stranaka koji su dokazali da se za decentralizaciju zalažu isključivo za vreme predizbornih kampanja. Bilo je i onih koji su prespavali nekoliko meseci, pa su se probudili, dali nekoliko zvučnih izjava pa su ponovo zadremali. I onda su čestitali Novosađanima što im je grad postao glavni. (Ili ipak nije?)
A bili smo tu i mi. Mislim na SVM. I sa nama još mnogo udruženja, intelektualaca, eksperata koji su kao i mi uporno svo ovo vreme govorili isto.
I tako smo stigli do 24. novembra, početka skupštinske rasprave o Predlogu statuta i zakona o nadležnostima APV. Napokon se vratio život u skupštinske klupe. Otcepljenje, separatizam, secesija, ustavnost, decentralizacija, regionalizacija, EU. Ove ključne reči su obeležili raspravu koja još uvek traje.
Ja sam smatrao da nema potrebe da u raspravi detaljnije branim odredbe statuta. Nek ih brane oni koji su više od godinu dana ćutali. Ili su govorili o tome da je Novi Sad od Beograda na 7 minuta i da ne mogu postojati autonomne pokrajine na svakih 7 minuta u državi.
I moja želja se ispunila. Demokrate su redom govorili u prilog pokrajinskih akata. Jedan mladi kolega iz DS-a je npr. rekao „ja nisam Vojvođanin, već sam iz Kragujevca, po nacionalnosti Srbin, po veri pravoslavac, volim da pišem ćirilicom i ipak ću glasati za predloženi Statut jer je to u interesu Srbije”. (Gde su onda bili 13 meseci?!)
Ja sam sa svoje strane u raspravi rekao samo to da je predsednik IVV, Bojan Pajtić u noći usvajanja Predloga statuta u pokrajinskoj skupštini uzviknuo: „Dobro jutro, Vojvodino!”. Kada bih i ja bio sklon patetici mogao bih sad da kažem: „Dobar dan, Srbijo!” Mislio sam, nek ovo svaki moj kolega narodni poslanik razume kako želi. Bilo je i čuđenja. Na obe strane.
Ne ljutim se na radikale. Mislim, nisu me uvredili time što su proglasili za državne neprijatelje sve koji se zalažu za usvajanje Statuta. Oni su barem dosledni, a njihovi stavovi kristalno jasni. Nije im svojstveno da poglede u vezi najvažnijih pitanja menjaju u skladu sa rezultatima najnovijih istraživanja javnog mnjenja. Naravno, gađanje cipelama je previše prema mom ukusu, ali ako oni misle da će se time povećati njihova podrška u biračkom telu, neka izvole. U ratu i ljubavi je sve dozvoljeno, rekli su još stari Rimljani.
U ponedeljak ćemo glasati. A od prvog januara će pokrajinska Vlada i Skupština početi da primenjuje 153 novih nadležnosti. A mi ćemo i u budućnosti nastojati da doprinesemo uspešnom rešavanju nekih važnih otvorenih pitanja.
