Časovi mađarskog jezika za table
U utorak u 2 popodne u Temerinu je bila vanredna press konferencija. Tačnije, kod saobraćajne table koja „označava naziv mesta u koji ulazi put“. Nedelju dana ranije sam pročitao u Mađar so-u (Magyar Szó) da su na ulasku i izlasku iz ovog južnobačkog gradića 8 starih tabli sa nazivima mesta zamenili modernim, isključivo ćiriličkim tablama. To je izazvao ogroman revolt građana. Odmah da dodam, sasvim opravdano.
Tada sam već znao da ću 20. jula učestvovati na svečanosti povodom dana Sv. Ilije u Temerinu. Prva pomisao mi je bila da do tada moramo izdejstvovati promenu tabli. Imali smo 8 dana. Ako problemu prilazimo sa njegove tehničke strane, onda se može steći utisak da je vreme koje smo do tog dana imali na raspolaganju dovoljno, međutim kada uzmemo u obzir mogućnost da je iza isticanja jednojezičnih tabli ozbiljno političko ubeđenje i namera, onda je već diskutabilno da li za to vreme table „mogu naučiti mađarski”.
Pozvao sam predsednika opštine Andraša Gustona (Guszton András), iz Demokratske stranke vojvođasnkih Mađara i lokalne čelnike SVM-a. Dogovorili smo se o tome ko će šta činiti. Predsednik opštine je tada već poslao oštro protestno pismo direktoru „Puteva Srbije”, nadležnog javnog preduzeća u kojem mu je ostavio rok do dana Sv. Ilije za ispravku greške.
Toliko može da učini jedan predsednik opštine. Barem u ovakvoj državi, kakva je Srbija. Aludiram na to da sam već pre 7-8 godina iskusio, a i od tada nekoliko puta, da se ovde na pisma ne samo da se ne odgovara, nego se oni ministrima, generalnim direktorima i sličnim moćnicima i ne dostavlja. U najboljem slučaju se karijera pisma završava 2-3 nivoa niže.
Pokušao sam pomoći. U skladu sa Ustavom i zakonom o zaštiti prava nacionalnih manjina, naziv Temerina se mora istaći i na mađarskom jeziku. U ovih nedelju dana oko 15 puta sam razgovarao sa generalnim direktorom „Puteva Srbije”. Direktno nekoliko, a preko posrednika (visoki funkcioneri Socijalističke partije Srbije) mnogo puta. Ljudi iz ovog javnog preduzeća su prvo negirali postojanje novih tabli, a kasnije su pokušavali da objasne neobješnjivo. Na kraju me je u utorak oko pola 11 direktor Drobnjak pozvao i saopštio da su u Temerinu istaknute nove (tačnije: najnovije) table. To se desilo nakon toga što smo mu Guston i ja poručili da će na dan Sv. Ilije izbiti skandal ako do tada „table ne nauče mađarski”.
Dan pred zavetnog praznika temerinskih Mađara stigao je „poklon”. Koristim znake navoda zbog toga što ono na šta imamo pravo, ne može se prikazati poklonom. Ali smo se za njega ipak debelo namučili. Demokratska stranka vojvođanskih Mađara i Savez vojvođanskih Mađara, zajedno, u slozi. Nadam se da su svi izvukli pouke.
Sledeće večeri je više od hiljadu ljudi bilo na zavetnom prazniku temerinskih Mađara, na jednoj od najstarijih (obeležava se od 1854.) i najmasovnijih manifestacija vojvođanskih Mađara. Bilo je veličanstveno.
