Bosanski primer
Zgrada sa fotografije je Narodna skupština Republike Srpske (RS). Ovih dana mi je Laci Varga skrenuo pažnju na zakon, koji je usvojen 14. septembra prošle godine u već spomenutom zdanju. On je o njemu čuo prošle nedelje na jednoj sarajevskoj konferenciji. Naziv propisa je: Zakon o statusu državne imovine koja se nalazi na teritoriji Republike Srpske.
Obično tu na blogu ne pišem o uskostručnim temama. A ni o dešavanjima izvan Srbije. Sada međutim nisam uspeo odupreti iskušenju.
Zakon koji se sastoji iz svega 11 članova, između ostalog sadrži i sledeća rešenja:
1) Državna imovina (tj. imovina Bosne i Hercegovine) koja se nalazi na teritoriji Republike Srpske vlasništvo je Republike Srpske.
2) Gore spomenutom imovinom raspolaže Vlada Republike Srpske.
3) Vlada RS može sa Savetom ministara BiH zaključiti sporazum o ustupanju na korišćenje dela imovine potrebne institucijama države (Bosne i Hercegovine), radi obavljanja poslova iz njihove nadležnosti.
4) Organ BiH, tj. korisnik može na ustupljenoj imovini, u svojstvu investitora da vrši rekonstrukciju, adaptaciju, ali se imovina (obično zgrada) vraća nadležnim organima RS u zatečenom stanju i država BiH nema pravo na naknadu za eventualno ulaganje u adaptaciju nekretnine.
U državi Bosni i Hercegovini, znači jedna od njenih tzv. entiteta, konkretno Republika Srpska je mogla doneti jedan ovakav zakon. Ko ne veruje, nek proveri na ovom linku.
A šta je situacija kod nas? Prema Ustavu Srbije javna svojina je državna svojina, svojina autonomne pokrajine i svojina jedinice lokalne samouprave.
A u praksi od 1995. godine (prema u Evropi jedinstvenom rešenju) Vojvodina, gradovi i opštine nemaju svoju imovinu. Danas u srbijanskoj praksi: javna svojina = državna svojina. U državnoj (a ne u gradskoj ili pokrajinskoj) svojini je subotička ili beogradska gradska kuća, kao i zgrada Skupštine AP Vojvodine. Da o putevima i ostali dobrima i ne govorimo. Sve to u državi koja navodno na jesen želi postati kandidat za članstvo u EU. I dalje se optužuju za otcepljenje ili su žigosani kao ugrožavaoci teritorijalnog integriteta države oni koji se zalažu za vraćanje imovine Vojvodini i lokalnim samoupravama.
Ne trebaju nama primeri iz Zapadne Evrope. Suvišno je baviti se time kako je sve to regulisano u viševekovnim demokratijama. Sasvim je dovoljno rešenja iz Bosne (tačnije: hrabre Republike Srpske) preuzeti u Srbiji. Ispred nas su u procesima decentralizacije. I oni. Šta kažeš, Evropska Srbijo?
