Biti Francuz u Srbiji
Opasna je stvar kada jedna zemlja ima uspešne sportiste. Vrlo je moguće naime da će reprezentacije ili klubovi drugih država doći u „goste”. A treba umeti biti dobar domaćin.
Ima slučajeva kada jedan grad iz objektivnih razloga ne može biti dobar domaćin. Npr. zbog toga što je ekipa određenog grada „ veća” od svog stadiona. To se dogodilo mađarskom šampionu Debrecenu (plasirali su se u Ligu šampiona). Takvi slučajevi su lako rešivi. Klub ne prima recimo Levskog iz Sofije, Fiorentinu ili Liverpul na svom terenu već npr. na stadionu „Ferenc Puškaš” u Budimpešti. Sigurno nije jednostavno i kod kuće igrati „u gostima”, ali ako su navijači fanatični u pravoj meri i prate svoju ekipu onda ni uspeh neće izostati.
Ima međutim i onih slučajeva kada jedan grad ima sve predispozicije da bude dobar domaćin, ali se ipak „ne odvija sve planiranim tokom”.
09. 09. 2009. uveče u 9, u Beogradu, na Zvezdinom stadionu, na veoma važnoj utakmici za plasman na SP između Srbije i Francuske, u prisustvu predsednika Republike, ambasadora Francuske i polovine članova Vlade su tako izviždali francusku himnu da je i onima bilo sramota koji su na TV-u gledali prenos. Tačnije, polovina stadiona je zviždala, a druga polovina je aplaudirala da bi potisnula zvižduke. U ovu polovinu su spadali i pomenuti funkcioneri. A Anri (Henry) i drugovi su samo treptali jer još tako nešto nigde nisu imali prilike videti.
U civilizovanim zemljama se himnama ni ne aplaudira, kao na bečkom Novogodišnjem koncertu Maršu Radecki ni ne zviždi. A francuskoj himni pogotovo ne. Ja iz objektivnih razloga nisam frankofil. Ali je Marseljeza (Marseillaise) više od himne jedne države. Marseljeza je jedan od stubova moderne evropske kulture. Zajedničko blago. Pripadaće i Srbiji kada se jednom bude priključila zajedničkoj Evropi.
Trebalo bi napokon shvatiti da datum našeg priključenja Uniji zavisi prevashodno od toga kada ćemo odomaćiti evropske vrednosti. U šta naravno ne spada zviždanje više desetina hiljada ljudi himni druge države. Time bi se trebalo pozabaviti, umesto toga da razmišljamo o tome kada da podnesemo zahtev za kandidaturu tako da smo svesni toga da formalne uslove još nismo ispunili.
U evropske vrednosti naravno ne spada ni to da samo nedelju dana nakon famoznog izviždanja himne, u srcu Beograda usred dana, pre utakmice Partizana i Tuluza pojedini navijači gostiju budu najbrutalnije pretučeni. Francuzi su mislili da je zgodno nedelju dana provesti u Beogradu i upoznati se sa prestonicom one države koja spada među strateške partnere njihove domovine.
Svakog dana su dolazili u Ajriš pab, umesto dresa Tuluza su više njih nosili crvene dresove reprezentacije Srbije i prijateljski su ćaskali sa prolaznicima. Bez obzira na sve to u četvrtak, metalnim šipkama i bejzbol palicama su ih napali domaći „navijači”. Jedan od Francuza i danas leži u jednoj beogradskoj bolnici sa povredama opasnim za život.
Fudbalskih huligana naravno ima svugde, ali ovi problemi imaju dublje korene. Dok niko od državnih zvaničnika ne vidi veliki problem u izviždanju himne druge države, dotle se mogu desiti i takve stvari kao što je napad na navijače Tuluza.
