Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma - prihvaćeni

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA
POSLANIČKA GRUPA SAVEZ VOJVOĐANSKIH MAĐARA
13.09.2021. godine
B e o g r a d

PREDSEDNIKU NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE

Na osnovu člana 161. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije podnosimo amandmane na PREDLOG ZAKONA O UPOTREBI SRPSKOG JEZIKA U JAVNOM ŽIVOTU I ZAŠTITI I OČUVANjU ĆIRILIČKOG PISMA 

AMANDMAN I

U članu 1. Predloga zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma, dodaje se novi stav 2. koji glasi: 

„Odredbe ovog zakona ne isključuju upotrebu i jezika i pisama nacionalnih manjina istovremeno sa srpskim jezikom i ćiriličkim pismom, u skladu sa zakonom.“ 

OBRAZLOŽENjE

Shodno članu 20. stav 2. Ustava Republike Srbije, dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smanjivati. 

Članom 79. Ustava propisano je da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na očuvanje posebnosti, između ostalog: na izražavanje, čuvanje, negovanje, razvijanje i javno izražavanje nacionalne, etničke, kulturne i verske posebnosti; na korišćenje svog jezika i pisma; na školovanje na svom jeziku u državnim ustanovama i ustanovama autonomnih pokrajina; da na svom jeziku koriste svoje ime i prezime; da u sredinama gde čine značajnu populaciju, tradicionalni lokalni nazivi, imena ulica, naselja i topografske oznake budu ispisane i na njihovom jeziku. 

Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisama („Službeni glasnik RS“, br. 45/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/05-dr. zakon, 30/10, 47/18 i 48/18-ispr.) u članu 1. propisuje da su na područjima Republike Srbije na kojima žive pripadnici nacionalnih manjina u službenoj upotrebi, istovremeno sa srpskim jezikom i jezici i pisma nacionalnih manjina, na način utvrđen ovim zakonom (III Službena upotreba jezika i pisama nacionalnih manjina: čl. 11.-20.). 

Preporukama sadržanim u Rezoluciji CM/ResCMN(2021)11 o primeni Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina od strane Republike Srbije, od 15. aprila 2021., se posebno naglašava da je potrebno „u područjima koja su tradicionalno nastanjena pripadnicima nacionalnih manjina ili gde oni žive u velikom broju, prikupiti podatke o broju manjinskih jezika koje govore državni službenici u državnoj, pokrajinskoj i lokalnoj upravi i, u svetlu takvih podataka, preduzeti potrebne mere, uključujući adekvatnu obuku za pripadnike nacionalnih manjina kako bi se obezbedilo da broj manjinskih jezika koje govore državni službenici u državnoj, pokrajinskoj i lokalnoj upravi u najvećoj mogućoj meri odgovara udelu stanovništva koje govori manjinske jezike“; da je potrebno „informisati sve pripadnike nacionalnih manjina, u područjima o kojima je reč, da imaju pravo da koriste svoj manjinski jezik u opštenju sa državnom, pokrajinskom i lokalnom upravom“; da je potrebno „naručiti izradu studije u cilju procene nivoa sprovođenja zakonskih odredbi o službenoj upotrebi manjinskih jezika i obezbediti da se u svim opštinama, u kojima su ispunjeni zakonski uslovi, manjinski jezici efektivno koriste u službenoj upotrebi.“ 

Preporuka je i da je potrebno „povećati dostupnost i kvalitet nastave na državnom jeziku, uključujući i kada se on podučava kao drugi jezik, kroz uravnotežen pristup koji sadrži paralelne mere za zaštitu i promociju jezika manjina, i nastaviti sa daljim razvojem nastavnih materijala na jezicima manjina.“

AMANDMAN II

U članu 5. Predloga zakona, posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi: 
„Poreske i druge administrativne olakšice iz stava 1. ovog člana se mogu predvideti i za privredne i druge subjekte koji zbog prirode svoje delatnosti u svom poslovanju odnosno u obavljanju delatnosti koriste jezik i pismo nacionalne manjine u službenoj upotrebi, prema odredbama zakona koji uređuje službenu upotrebu jezika i pisama.“ 
Dosadašnji stav 2. postaje stav 3. 

OBRAZLOŽENjE

U skladu sa članom 21. stav 1. Ustava Republike Srbije, pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Stavom 2. istog člana zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna po bilo kom osnovu, a naročito – između ostalog – nacionalne pripadnosti i jezika. Stav 3. istog člana predviđa izuzetak, po kome se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica u suštinski nejednakom položaju sa ostalim građanima.

Član 7(2) Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima određuje da usvajanje posebnih mera u prilog regionalnih ili manjinskih jezika ne predstavlja čin diskriminacije protiv onih koji upotrebljavaju jezike koji su više u upotrebi, i zbog toga bi organi vlasti trebalo da osiguraju pravičan deo sredstava iz državnog budžeta za delatnosti osoba koje pripadaju nacionalnim manjinama na društvenom, kulturnom i sportskom polju i u drugim oblastima. Takva podrška može se osigurati subvencijama, javnim povlasticama i poreskim olakšicama. 

Predviđanjem poreskih i drugih administrativnih olakšica koje nisu dostupne korisnicima manjinskih jezika, na primer, izdavačka kuća na mađarskom jeziku  ne može štampati svoja izdanja ćirilicom, čime se subjekti koji zbog prirode svoje delatnosti u svom poslovanju odnosno u obavljanju delatnosti koriste jezik i pismo nacionalne manjine u službenoj upotrebi, stavljaju u nejednak položaj u odnosu na korisnike većinskog srpskog jezika i ćiriličkog pisma, te se tako Ustavom garantovana jednakost narušava. 

AMANDMAN III

U članu 6. Predloga zakona, posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi: 
„Izuzetak od stava 1. ovog člana čine kulturne i druge manifestacije koje se organizuju u cilju zaštite, negovanja i prezentacije materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa nacionalnih manjina, koje mogu logo ispisivati prema jeziku i pismu te nacionalne manjine.“

OBRAZLOŽENjE

Pored razloga navedenih u obrazloženju za Amandman I, razlozi za podnošenje Amandmana III su i: 

Zakonom o kulturi („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 13/16, 30/16-ispr., 6/20, 47/21 i 78/21) u članu 20. je propisano da Strategija razvoja kulture Republike Srbije sadrži, između ostalog, tačka 3) strateške pravce i instrumente kulturnog razvoja, a naročito alineja četiri: unapređivanje kulturnog stvaralaštva i kulturnog izraza pripadnika nacionalnih manjina. 

Članom 24. navedenog zakona je propisano da „Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave mogu osnivati ustanove kulture radi očuvanja, unapređenja i razvoja kulturne posebnosti i očuvanja nacionalnog identiteta nacionalnih manjina, odnosno mogu, na predlog nacionalnog saveta nacionalne manjine, izmenom osnivačkog akta za pojedine postojeće ustanove utvrditi da su od posebnog značaja za očuvanje, unapređenje i razvoj kulturne posebnosti i očuvanja nacionalnog identiteta nacionalnih manjina. 

Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, kroz aktivnost 3.10. posebnu pažnju posvećuje finansiranju i sufinansiranju projekata kulturnih delatnosti nacionalnih manjina, zaštite nematerijalnog kulturnog nasleđa i umetničkog stvaralaštva, kao i programa i projekata koji imaju za cilj zaštitu, negovanje i prezentaciju kulturnog nasleđa nacionalnih manjina, a organizovanjem: različitih manifestacija; festivala književnog, muzičkog i scenskog stvaralaštva; književnih i slikarskih kolonija... čime se doprinosi negovanju i očuvanju nacionalnog identiteta i kulture pripadnika nacionalnih manjina. 

NARODNI POSLANICI

Dr. BÁLINT PÁSZTOR   (dr BALINT PASTOR)
____________________________

ELVIRA KOVÁCS  (ELVIRA KOVAČ)
_____________________________

ÁRPÁD FREMOND  (ARPAD FREMOND)
______________________________

ZOLTÁN PÉK  (ZOLTAN PEK)
______________________________

Mgr. ÁKOS ÚJHELYI (mr AKOŠ UJHELjI)
________________________________

Dr. EMESE ÚRI (dr EMEŠE URI)
_________________________________

NÁNDOR KISS (NANDOR KIŠ)
_________________________

ROZÁLIA ÖKRÉSZ (ROZALIJA EKRES)
_______________________________

​DÁNIEL GYIVÁNOVITY (DANIEL ĐIVANOVIĆ)
_________________________