Poslaničko pitanje u vezi tzv. sitnih krađa i mreže sudova
VIDEO
PREDSEDNIK: Hvala. Gospodin Balint Pastor. Izvolite.
BÁLINT PÁSZTOR (BALINT PASTOR): Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, dame i gospodo članovi Vlade, želim da postavim nekoliko pitanja premijeru Dačiću i ministru Selakoviću u vezi tzv. sitnih krađa.
Radi se o krivičnom delu iz člana 210. Krivičnog zakonika Republike Srbije – ukoliko je vrednost ukradene stvari manja od iznosa od 15.000 dinara, a učinilac je išao za tim da pribavi malu imovinsku korist, gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi. Da li znate gospodo koliki je problem u čitavoj Srbiji ovakva regulativa, da li znate koliki je revolt građana Republike Srbije, da li znate da se po selima u Vojvodini i ne samo po selima i ne samo po Vojvodini, već i na prostoru čitave Republike Srbije, krade svaki dan? Da li znate da se krade hrana iz frižidera, da li znate da se kradu šunke sa tavana, da li znate da se krade sve što se može odneti, a država skrštenih ruku to posmatra godinama unazad? Da li znate da se u očima građana Republike Srbije dovodi u pitanje svrha postojanja države? Ne države Srbije, nego države kao institucije, jer građani kažu – šta će nam država ako ne može da nam zaštiti privatnu svojinu? Da li znate da se organizuju građani da bi štitili svoju imovinu i da je to izuzetno opasno? Da li znate da se organizuju civilne straže što je SVM od početka osuđivao, a osuđuje i dan danas, jer smatramo da država preko svojih organa treba da štiti privatnu svojinu svih građana Republike Srbije?
Da li smatrate normalnim, gospodine Selakoviću, da je taj limit od 15.000 dinara, kada znamo da trenutno u državi ima 505.000 penzionera sa primanjima ispod 15.000 dinara, da li je u redu da je taj limit 15.000 dinara, kada je prema zvaničnim podacima iz aprila meseca, nezaposlenost preko 25%? Trenutno u državi imamo više miliona građana sa primanjima ispod 15.000 dinara, a država dozvoljava da se krade slobodno, praktično do 15.000 dinara, jer niko ne goni počinioce po privatnoj tužbi, jer se to ne isplati građanima, a policija ne može ništa da uradi jer nema privatne tužbe.
Želim da kažem da smo mi predlagali još u prošlom sazivu izmenu Krivičnog zakonika, smanjenje tog limita drastično na tri ili pet hiljada dinara. U tome nas je podržao i policijski sindikat. Očekujem vaše odgovore.
PREDSEDNIK: Hvala. Gospodine Selakoviću, izvolite.
NIKOLA SELAKOVIĆ: Hvala kolegi Pastoru na ovom pitanju i zaista mogu da kažem da je u sklopu novih aktivnosti Ministarstva pravde i državne uprave, počela sa radom još pre tri nedelje, jedna radna grupa koja se bavi pitanjem izmena i dopuna Krivičnog zakonika Republike Srbije.
Mogu da vam kažem da je i ovo pitanje na dnevnom redu u tom čitavom setu odredbi koje treba izmeniti ili dopuniti i da nam je i te kako poznat problem sa kojim se suočavaju organi gonjenja, na prvom mestu građani koji ne mogu da zaštite svoje pravo svojine, kao jedno od osnovnih prava. Budite uvereni da ćete do 15. oktobra, na sajtu Ministarstva pravde dobiti prvi radni tekst naše radne grupe. Na čelu radne grupe je uvaženi profesor Zoran Stojanović, najveći stručnjak za krivično pravo među univerzitetskim profesorima u Srbiji, materijalno krivično pravo i da će radna grupa svakako dati predlog, odnosno nacrt, za rešenje ovog bitnog pitanja.
Da li smatram da je taj limit normalan? U našim životnim okolnostima i sa ovakvim životnim standardom građana Srbije, svakako da nije normalan i to je osnovni razlog zašto ćemo pristupiti izmeni te odredbe člana 210. Krivičnog zakonika Republike Srbije.
PREDSEDNIK: Hvala, gospodine Selakoviću. Reč ima narodni poslanik Balint Pastor.
BALINT PASTOR: Zahvaljujem se ministru Selakoviću na odgovoru i želimo da pružimo doprinos rešavanju ovog pitanja i zbog toga želim da dam nekoliko predloga, kada već te radne grupe funkcionišu i rade.
Mislimo da se ovo ne može rešiti isključivo izmenama i dopunama Krivičnog zakonika. Svakako je nužno smanjenje tog limita, drastično smanjenje, to je svakako najbitniji element rešenja, ali pored toga mislimo da bi svakako trebalo i da izmenite Zakon o sedištima i područjima sudovima i javnih tužilaštava. Smatramo da nije normalno i zbog toga smo glasali protiv tog predloga zakona 2008. godine, da npr. u Vojvodini postoji jedna rupa.
Takvih rupa ima na karti Srbije i na drugim područjima Republike Srbije. Vi u Vojvodini npr. imate Osnovni sud u Subotici, imate i Osnovni sud u Novom Sadu, Somboru i u Kikindi, a u sredini karte imate rupu od stotinak kilometara. Mislim da ovo u ne maloj meri doprinosti ovakvom broju tih tzv. sitnih krađa. Kažem takozvanih, jer to za građane, naravno, nisu sitne krađe.
Dopunsko pitanje bi bilo – koliko osnovnih sudova Ministarstvo pravde smatra da bi trebalo vratiti u pravosudni sistem Republike Srbije? Ono što mi smatramo, u odnosu na Vojvodinu, jeste da bi minimalno trebalo vratiti sud u Bačku Topolu, u Sentu i u Bečej. To bi u velikoj meri doprinelo rešavanju i problema sitnih krađa i svih drugih problema.
Pored toga, smatramo da treba izmeniti i Zakon o komunalnoj policiji. Treba proširiti nadležnosti komunalne policije i treba omogućiti opštinama da formiraju komunalnu policiju. Mislimo da bi i ovo doprinelo poboljšanju bezbednosne situacije na terenu. Pored ovoga, mnoge države EU su uvele nultu toleranciju za krađe, naravno, znam da ne može da se podigne optužnica zbog krađe u vrednosti od 10 dinara, ali smatramo da bi trebalo goniti sve učinioce i ispod, recimo, vrednosti 3.000 dinara prekršajno. Znam da trenutno Republika Srbija nema materijalni prekršajni zakon, ali mislimo da bi trebalo svakako, u sklopu ovih mera, naći rešenje i za ovaj problem i mislimo da bi trebalo goniti po službenoj dužnosti sve učinioce, u zavisnosti od limita ili krivično ili prekršajno.
PREDSEDNIK: Hvala. Gospodine Selakoviću, izvolite.
NIKOLA SELAKOVIĆ: Hvala na pitanjima.
Prvo vaše pitanje odnosilo se na Zakon o sedištima sudova, odnosno izmeni i dopuni tog zakona. Hvala vam na tom pitanju, zato što je to jedna od najneuralgičnijih, najboljih tačaka srpskog pravosuđa. Dakle, sa 138 spali smo na 35 sudova. Mnoge okruge upravne smo ostavili sa samo jednim osnovnim sudom, što je apsolutno nedopustivo.
Vi ste pomenuli situaciju u Bačkoj. Imate sličnu situaciju i u Sremu. Imamo samo sudove u Sremskoj Mitrovici. Imate gradove i opštine koje imaju preko 80.000 stanovnika koji su ostali bez ijednog suda. Evo, pomenuću Staru Pazovu, koja ima veoma živu malu i srednju privredu. Dakle, ono za šta se sve vlade u prethodnom periodu, od nekih deceniju i više zalažu da je jačaju, onda ostavite takvu varoš bez suda, potpuno neprimereno.
Pitali ste me koji će sudovi biti vraćeni. Danas sam upravo razgovarao sa članovima te radne grupe. Taj zadatak koji su oni dobili je jedan od najprioritetnijih zadataka u ovom trenutku, jer bez tih izmena i dopuna Zakona o sedištima sudova ne možemo sprovesti dobru reintegraciju neizabranih sudija i tužilaca. Svakako, mogu slobodno reći, ono što je moje lično mišljenje, da recimo postoji potpuno opravdanje za povratak Osnovnog suda u Sentu, jer je nedopustivo da imamo samo sud u Subotici, da imamo veliki broj opština. Gore postoji neko rešenje koje je živelo prvih godinu dana, da sudije budu u tim sudskim jedinicama, ali jednostavno, to se pokazalo kao necelishodno.
Ono pitanje koje otvara ova postojeća loša i neefikasna mreža sudova, to jeste pitanje i troškova koji su nastali tim povodom. Ne treba voditi računa samo o troškovima države, nego na prvom mestu o troškovima sa kojima su se suočavali građani, a to su ogromni troškovi. Svakako da podržavam vašu inicijativu da treba preispitati postojeću sudsku mrežu, da na tome radimo veoma mnogo i vredno, da ćete takođe imati do polovine oktobra objavljen radni tekst o tome gde bi trebalo po viđenju te grupe stručnjaka, koja radi u radnoj grupi Ministarstva pravde vratiti osnovne sudove.
Što se tiče Zakona o prekršajima, još je prethodno ministarstvo pokrenulo rad na izradi nacrta tog zakona. Koliko mi je poznato, ove nedelje, evo već sad u Vršcu završava rad ta radna grupa i imaćemo predlog tog zakona o prekršajima u najbržem mogućem roku. Hvala na pitanjima.
PREDSEDNIK: Hvala. Gospodin Pastor ima reč. Izvolite.
BALINT PASTOR: Zahvaljujem se na odgovorima. Dobro je što se ovako ubrzano radi na rešavanju ovih veoma teških problema.
Napravili ste lapsus. Nažalost, nema 35 osnovnih sudova, nego samo 34 trenutno u Republici Srbiji. Sa 138 spali smo na 34 osnovna suda. Apelovao bih na vas da pored Sente razmislite, znam da odluku ne donosite samo vi, nego radna grupa priprema radnu verziju, ali, bez obzira na to, želim ovde na ovom mestu da vam skrenem pažnju na situaciju u Bečeju i u Bačkoj Topoli. Mi smo i 2008. godine govorili da je ovakva mreža problem zbog toga što se ne vodi računa o etničkom sastavu stanovništva tih opština i tih gradova. Pored toga, nije se vodilo računa o velikom broju višejezičkih postupaka. Sa treće strane, nije se vodilo računa o tradiciji pravosuđa u tim opštinama. U tim opštinama i gradovima sudovi postoje 150, 200 godina unazad, bez obzira kojoj državi pripadaju te opštine i ti gradovi. Ta situacija nije samo u Vojvodini. Tako je i u centralnoj ili, pravilnije rečeno, užoj Srbiji.
Zbog toga vas molim da i nas uključite u ovaj rad blagovremeno. Bilo bi dobro da nam se pruži šansa da argumentovano iznesemo zbog čega smatramo da bar u ove opštine treba vratiti osnovne sudove i da se ne dovedemo u situaciju da prvi put možemo o tome razgovarati kad predlog zakona o izmenama i dopunama stigne u Narodnu skupštinu. Mi smo u interesu građana otvoreni za saradnju, što se tiče ovih pitanja. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala. Reč ima Čedomir Jovanović. Izvolite.
