Polemika sa Aleksandrom Vučićem o mađarskim legitimacijama
ALEKSANDAR VUČIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je što predstavnik LDP nije mogao da se osvrne na inače im omiljene hrvatske modele zato što smo se opozvali na taj jedan jedini, u ovom slučaju hrvatski model, pa im izgleda to ovog puta ne odgovara.
Ja ću se pozvati na mađarski model o kojem je ovde bilo reči i dobro je da objasnimo građanima Srbije o čemu je ovde reč. Naime, dobro bi bilo kada bi država Srbija za svoj narod mogla da čini sve ono što Mađarska čini za svoje građane, a da za nijansu manje ugrožava teritorijalni integritet drugih zemalja nego što to čini Mađarska.
Kada govorite o odnosu Mađara i Slovaka, mislim da dobro poznajemo odnose Mađara i Slovaka, ne znam da li znate da su u toku velike rasprave i veliki sukobi između mađarske i slovačke države, pre svega, što Slovačka ne želi da se izvini Mađarima zbog Benešovih principa. Benešovi principi su, za one koji ne znaju, ustanovljeni kada je Slovačka, po okončanju Drugog svetskog rata, proglasila pripadnike mađarske nacionalne manjine na svojoj teritoriji, a koji su srađivali sa nemačkim okupatorom za iste okupatore, ne žele za tri rata, odnosno ratne zločine koje su međusobno vršili, ne žele da se izvinjavaju jedni drugima, ali pri tom Mađari u Lučnici, Dunajskoj Sredi i Komarnom. Pretpostavljam da ta mesta vama ništa ne znače, vidite, mi koji se ozbiljno bavimo pravima nacionalnih manjina dovoljno dobro znamo o tome, to su mesta u Slovačkoj, na jugu Slovačke, u kojima Mađari predstavljaju većinu. U Komarnom Mađari imaju apsolutno sva prava, sa mađarskim ličnim kartama ulaze, pre svega, u Đer koji im je najbliži, ali i u ostala mađarska mesta bez pasoških isprava. Iz Subotice i ostalih mesta u Vojvodini Mađari su takođe u mogućnosti da sa ličnim kartama koje dobijaju od mađarske države, zato što nema sporazuma o dvojnom državljanstvu sa Srbijom, izađu na teritoriju Republike Mađarske bez putne isprave, bez pasoša, onako kako ste ovde govorili.
Dakle, možda će to nama ostati kao rezervna varijanta. Uvek je potrebno i bilo bi dobro da može da se dogovori sa nekim. Ako ne može da se dogovori, onda mi nešto za naš narod možemo da učinimo, a što i čime nigde i nikoga ne ugrožavamo. Koga mi ugrožavamo ukoliko damo dvojno državljanstvo građanima Crne Gore koji su srpske nacionalnosti? Kako ih ugrožavaju Srbi ako se tako izjasne, a ne ugrožavaju ih Hrvati?
(Predsednik: Vreme.)
U čemu je tu razlika? U čemu je tu problem? Problem je u tome što smo mi Srbi sebi dovoljni da sami razaramo svoje interese, jer će uvek da bude nekoga ko neće da radi za Srbe, nego će da radi za nekog drugog, zato što je važnije koliko će novca da bude, koliko će drugih stvari da bude, a samo da Srbije bude što manje ili Srba čak van njenih granica. Ovo je zahtev Srba u Crnoj Gori, ovo nije naš zahtev, ovo je zahtev Srba iz Pljevalja, Bara, Herceg Novog, Danilovgrada, Nikšića, Podgorice, svakog drugog mesta, Berana, Andrijevice, Vasojevića.
Dakle, to je njihova želja. Ko smo mi da menjamo njihovu želju? Ko smo mi da im se suprotstavljamo po tom pitanju i da im kažemo - mi vas nećemo, mi vas odbacujemo.
Mi na to nemamo pravo. Naše je da za njih uradimo ono što možemo. Nažalost, zbog naše nesposobnosti, zbog neodgovornosti i neozbiljnosti države u kojoj živimo nismo uradili sve što je bilo potrebno, nismo uradili ono što bi bilo dovoljno da ostanemo da živimo zajedno, ali danas je ovo minimum ispod kojeg Srbija ne sme, ne može i ne bi moglo da se dogodi. Sramota bi bilo da izađemo odavde, a da to ne učinimo. Znam da ima onih koji to ne razumeju i koje je baš briga za to, na njih se i ne osvrćem. Pozivam još jedanput predstavnike vas režima u Srbiji da prihvatite amandman SRS. Time ćemo ne mnogo, ali nešto malo za srpski narod i u Crnoj Gori, nešto malo za Srbe u celini i ne samo u Crnoj Gori, već i u Republici Srpskoj, u Srpskoj Krajini, ali i svuda u svetu učiniti. Ne odričite se Srba ni u Nemačkoj, ni u Austriji, ni u Americi, ni u Australiji. Malo nas je da bismo mogli da se odričemo jedni drugih, a moraćemo da gradimo drugačiju i bolju budućnost za našu decu.
PREDSEDNIK: Po Poslovniku narodni poslanik Bálint Pásztor.
PÁSZTOR BÁLINT (BALINT PASTOR): Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 225. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, moram da kažem ukratko da se Savez vojvođanskih Mađara zalaže za dvojno državljanstvo, ali vojvođanski Mađari ne dobijaju automatski dvojno državljanstvo. Znači, nemojmo govoriti o mađarskom modelu. Jednostavno nije istina da građani mađarskog porekla iz Subotice ili iz bilo kog grada Vojvodine putuju i prelaze državnu granicu Republike Srbije i Republike Mađarske nekakvim legitimacijama. Moram da kažem, zarad javnosti i zbog svih građana Republike Srbije, da vojvođanski Mađari prelaze državnu granicu sa pasošem i sa vizom.
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Samo u Srbiju, a u Mađarsku sa dokumentima.)
Nije istina. Vojvođanski Mađari ne dobijaju automatski mađarsko državljanstvo. Istina je iz Komarne Mađari dolaze u Mađarsku legitimacijom, ali je to zbog EU. Da smo i mi u EU, mi bismo išli u Mađarsku legitimacijama, ali mi idemo pasošem i Mađari, kao i Srbi i Rumuni i Slovaci, državljani Republike Srbije stoje satima pred konzulatima i pred Konzulatom Republike Mađarske u Subotici, ali za to nije kriv svet, za to nije kriva Mađarska, EU, nego je za to kriva Vlada Republike Srbije i poguban režim iz devedesetih godina. To je razlog zašto je Srbija još uvek na crnoj šengen listi i mi se, naravno, zalažemo, kao stranka, a isto tako i svi vojvođanski Mađari, za belu šengensku listu, za EU, jer jednostavno smatramo da ako i Vlada Republike Srbije smatra da se približavamo EU, onda treba evropske zakone malo brže da predlaže Vlada Republike Srbije, a zakon o putnim ispravama da ne bude šesta tačka na dnevnom redu, a da od 64 evropska zakona ne bude samo jedan u skupštinskoj proceduri. Onda će svi građani Republike Srbije ići i u Republiku Mađarsku i u sve druge države EU legitimacijama, kako to rade svi građani Republike Slovačke.
PREDSEDNIK: Po Poslovniku Gojko Radić.
GOJKO RADIĆ: Gospodo poslanici, reklamiram član 226. Pošto kolega Pásztor sa ove govornice je pokušao da obmane javnost i prva netačnost koju je izrekao, da su iz Poljske i okolnih zemalja ulaze, zato što su članice Evropske Unije, pa gospodine Pásztore morali biste da znate, da su kod tih oružanih sukoba iz Hrvatske ulazili sa ličnim kartama i ako znamo, da nije bila članica Evropske Unije, i ako znamo da su oružane grupe iz Mađarske ulazile na teritoriju Repubilke Srpske Krajine i počinile zločin u Baranji. Tako da uopšte nije bio uslov za Mađarsku, da je neko članica Evropske Unije i da može da ulazi u Mađarsku.
Što se tiče ličnih karata Mađara iz Vojvodine mađarskih, one postoje i Mađari i svi koji su želeli i hteli oni su uzeli lične karte države Mađarske. Uslov za mešane brakove je bio samo, da govore mađarski jezik i potpiše se jedna izjava u Ambasadi mađarskog konzulata u Subotici i tamo su se delile i dobijale lične karte. Vama je pasoš samo potreban, da pređete srpsku granicu, a već dalje kroz Mađarsku i u Mađarsku ulazi sa mađarskim ličnim kartama i to je logično, dok su mađarske potpuno nesmetane.
PREDSEDNIK: Po Poslovniku Bálint Pásztor.
PÁSZTOR BÁLINT: Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Radiću, ja zarad javnosti stvarno moram da dam jedno objašnjenje. Istina je da postoje tzv. mađarske legitimacije. Te legitimacije dokazuju pripadnost imaoca te legitimacije mađarskoj naciji, ali te legitimacije nisu ni slučajno lične karte Republike Mađarske, nisu ni slučajno nikakve javne isprave Republike Mađarske kojim se može prelaziti granica i ulaziti ili u Republiku Mađarsku ili u bilo koju državu. Znači, ja zarad javnosti moram još jednom da podvučem da svi građani Republike Srbije, pa i vojvođanski Mađari u Republiku Mađarsku mogu ući isključivo pasošem Republike Srbije ili, nažalost, SRJ još uvek i vizom, a za to nisu krivi vojvođanski Mađari, za to nije kriva EU, nego je prvenstveno kriv režim iz devedesetih godina i kriva je činjenica što smo mi nažalost još uvek na crnoj šengenskoj listi. Hvala lepo.
