Odgovor na napade opozicije u vezi sa spomenikom koji će biti podignut u Novom Sadu u čast nevinih žrtava iz 1944. godine (II)
JANKO VESELINOVIĆ: Dakle, protiv smo rušenja Starog savskog mosta, kao što smo i protiv izgradnje spomenika fašistima u Novom Sadu i baš je lepo što su danas tu i predstavnici Srpske napredne stranke, Saveza vojvođanskih Mađara, ali i Socijalističke partije Srbije.
U Novom Sadu je vlast, vaša koalicija, odlučila da podigne spomenik Nađu Miklošu, okupacionom gradonačelniku Novog Sada, Balog Imreu, tokom racije vršio ubijanje muškaraca, žene i dece, Tot Janošu, učestvovao u masovnim ubijanjima, ubica petoro braće Jovandić, Sopić Katarinu, osuđenoj za trovanje grupe sovjetskih oficira, Vizi Martonu, hapsio i zlostavljao civilno stanovništvo i tako dalje i tako dalje.
Recite, da li ćete novac građana Novog Sada, građana Srbije uložiti u reviziju istorije, podizanju spomenika fašistima? Ako želite, dostaviću vam ovaj spisak da ga pogledate.
PREDSEDNIK: Reč ima Balint Pastor.
BALINT PASTOR: Gospodine predsedniče Narodne skupštine, ja zaista ne znam dokle ovo može da ide? Ja ne znam, ovo trovanje javnog mnjenja što čini uvaženi poslanik prethodni govornik, ove neistine, ove insinuacije, ove optužbe da vlast želi da podigne spomenik fašistima u Novom Sadu?
Koliko puta još uvaženi narodni poslanik ovo želi da ponovi kod svake tačke dnevnog reda, ma o čemu da Narodna skupština raspravlja?
Ja ne znam, zaista, zašto to tolerišete? Zaista ne znam kako bilo ko može da kaže da vi niste tolerantni predsednik Narodne skupštine? Ako ovo već treći ili četvrti put može, onda ja zaista ne znam ko i na osnovu čega može da kaže da vi niste tolerantni predsednik Narodne skupštine?
Što se spomenika u Novom Sadu tiče, spomenik će biti podignut pošto je 29. avgusta 2018. godine Skupština grada Novog Sada donela odluku, citiram, evo tu je odluka, o podizanju spomenika svim nevinim žrtvama u Novom Sadu 1944. i 1945. godine.
Na postamentu, opet citiram, će na srpskom, mađarskom i nemačkom jeziku u četiri reda biti upisan tekst – U spomen svim nevinim žrtvama 1944 -1945. godina.
Kao što sam i prošli put rekao, ja bih zaista molio sve, ja razumem da ste vi, iako ste doktor nauka i profesor univerziteta, sitni politikant, ja to razumem, znamo se dugo vremena, ali vas molim da ovo ne radite jer nije ljudski, nije civilizacijski, nije moralno i nije u skladu sa pravnim sistemom Republike Srbije. Vi kao profesor univerziteta, kao doktor pravnih nauka pozivate na rušenje pravnog sistema?
Kao što sam prošli put rekao i sada citirao, doneta je odluka od strane Skupštine Novog Sada. Postoji saglasnost od Ministarstva za socijalna i boračka pitanja na izgradnju tog spomenika. Ova Narodna skupština je pre nekoliko godina donela Zakon o ratnim memorijalima. Nijedan spomenik se u ovoj državi ne može podignuti, a da nema saglasnosti od strane tog nadležnog ministarstva Republike Srbije, Vlade Republike Srbije.
Ovo što vi činite ne prvi put kao profesor univerziteta, kao doktor pravnih nauka je, da najblaži izraz upotrebim, podstrekivanje na izvršavanje krivičnog dela.
Ja znam da vi imate imunitet, kao i svi mi narodni poslanici. Ja znam da vi imate i imunitet neodgovornosti i imunitet nepovredivosti, ja to znam, ali vi ćete dovesti u neprijatnu situaciju vaše sledbenike. Ne znam da li ih imate, ali ako ih imate postoji krivično delo iz člana 344. Krivičnog zakonika Republike Srbije, nasilničko ponašanje. Postoji krivično delo isto iz Krivičnog zakonika Republike Srbije - izazivanje verske, rasne netolerancije, nacionalne netolerancije.
A što se tiče imena i što se tiče ove tematike koju vi pokušavate da plasirate u javnost, vi mi pokazujete neke papire. Evo, dobro, i ja ću da pročitam neka imena, ali još jednom da ponovim, na spomeniku neće biti nijednog imena i prezimena, ali ajde i ja da pročitam nekoliko imena, da bi ljudi razumeli o čemu se radi i ko su te nevine žrtve.
Na primer, Gizel Abalg, rođena 1944. godine. Nije greška, imala je godinu dana. „Ratni zločinac“, „saradnik okupatora“? Kako vas, bre, nije sramota?
(Janko Veselinović: Kako tebe nije sramota?)
Kako vas nije sramota?
Idemo dalje.
Idemo dalje.
Kristina Očkaj, rođena 1944. godine.
(Predsednik: Janko Veselinović da ne dobacuje.)
Kristina Očkaj, rođena 1944. godine, imala godinu dana.
Julijana Očkaj, rođena 1943. godine, imala dve godine.
Eleonora Štraus, rođena 1944. godine, imala jednu godinu, godinu dana.
Ana Prefer, rođena 1942. godine, imala tri godine, itd.
Ja vas molim, nije civilizacijski ovo što radite, nije ljudski, nije u redu. Razumem da vi želite neke jeftine političke poene. Ali, kao što sam vam prošli put pokušao objasniti, u ovom visokom domu je postignuto istorijsko pomirenje između srpskog i mađarskog naroda. Zahvaljujući tom istorijskom pomirenju nikada ovakvi odnosi nisu bili između dve države i dva naroda. Ostavili smo iza sebe ta bolna poglavlja prošlosti.
Formirana je Komisija međuakademijska krajem 2010. godine. Čiji ste poslanik bili 2010. godine? Krajem 2010. godine je predsednik Republike Srbije bio Boris Tadić. On je formirao, zajedno sa tadašnjim predsednikom Republike Mađarske međuakademijsku komisiju Srpske akademije nauka i umetnosti i Mađarske akademije nauka za utvrđivanje broja civilnih žrtava u Vojvodini u periodu od 1941. do 1948. godine.
Ovo što vi citirate, to su imena sa spiska te komisije, koju komisiju su činili članovi akademija nauka, istoričari, profesori istorije. Oni su utvrdili tu listu.
Još jednom da ponovim, tu međuakademijsku komisiju je formirao lično Boris Tadić, tadašnji predsednik Republike.
Ko ste vi, ko sam ja, da dovedemo u sumnju naučni rad redovnih članova akademija nauka? Znate, i sitno politikanstvo ima neke svoje granice. Ne možete da dovedete u pitanje baš sve i svakoga.
Kada smo mi podneli inicijativu Skupštini grada Novog Sada za podizanje tog spomenika, na kom spomeniku neće biti ni jednog imena i prezimena, mi smo priložili link na ovaj spisak koji je utvrđen od strane ove međuakademijske komisije između Srpske akademije nauka i umetnosti i Mađarske akademije nauka. Na tom spisku ima više od 1.300 imena.
Ako ovo budete još jednom pokušali da učinite, što ste danas učinili, što ste juče učinili, što nas trujete takvim nebulozama i takvim optužbama, ja ću da vam čitam svaki put 10, 20, 50 novih imena i videćete da su to nevine žrtve.
Ja vas molim, kao i predsedavajućeg, da ne dozvoljava ovo što uvaženi prethodni govornik pokušava zarad ubiranja nekih sitnih političkih poena. Vrlo je ozbiljna tema. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala, gospodine Pastor.
