O Zakonu o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik šef poslaničke grupe gospodin Balint Pastor. Izvolite.
BALINT PASTOR: Gospodine predsedavajući, gospođo potpredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, veliko mi je zadovoljstvo što je ovo najverovatnije poslednji predlog zakona koji usvaja ovaj saziv Narodne skupštine, nije mi zadovoljstvo zbog toga što je poslednji zakon, nego mi je zadovoljstvo što ćemo ipak uspeti u ovom sazivu da usvojimo ovaj Predlog zakona.
Ja bih želeo na samom početku da čestitam Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu na ovom finišu. Praktično, poslednja tri predloga zakona dolaze iz vašeg Ministarstva, gospođo Udovički, i stvarno se radi o ozbiljnom finišu, jer evo, pred raspuštanje Narodne skupštine, parlament će usvojiti ne samo Zakon o sistemu plata i Zakon o opštem upravnom postupku, nego i Predlog zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.
Jedino ostaje mali žal, ali je to moje subjektivno razmišljanje, što nećemo uspeti da usvojimo i zakon o izmenama i dopunama Zakona o komunalnoj policiji. Mislimo da, s obzirom na bezbednosnu situaciju, sitne krađe koje su prisutne na terenu, o čemu mi govorimo, takozvane sitne krađe, pravni sistem naš to tako definiše, mi mislimo da sitnih krađa nema, ima samo krađa. Znači, s obzirom na tu situaciju, ne bi bilo loše da se i opštinama omogući da formiraju komunalnu policiju, da bi taj organ mogao da pomaže pripadnicima MUP, tj. policiji, ali to ostaje za naredni saziv Narodne skupštine.
Ovaj Predlog zakona je zaista sistematično pripreman. To mogu da kažem iz ličnog iskustva, jer smo mi prvi put razgovarali o ovom Predlogu zakona u oktobru 2014. godine, ako se ne varam. Onda smo nakon nekoliko meseci ponovo razgovarali, pa početkom februara ove godine treći ili četvrti put, i na osnovu tih razgovora, mi smo i podneli neke amandmane, o kojima ću malo kasnije govoriti. Ali, pre nego što pređem na predstavljanje, ukratko, naravno, pošto se radi o načelnom pretresu, rešenja iz naših amandmana, dozvolite mi da kažem nekoliko rečenica o samom Predlogu zakona.
Kao što ste i vi rekli, Zakon o državnim službenicima je donet 2005. godine i od tada su odredbe Zakona o radnim odnosima u državnim organima shodno primenjivane na zaposlene u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave. Zaposleni u ovim organima su naravno zaslužili da imaju poseban zakon, pod znacima navoda, odnosno da na sličan način kako je to regulisano vezano za službenike na državnom, republičkom nivou to bude učinjeno i u slučaju pokrajinskih i lokalnih službenika, odnosno nameštenika.
Zbog toga što su zaposleni u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ostali van domašaja Zakona o državnim službenicima iz 2005. godine, ti službenici i nameštenici nisu mogli da koriste neke mogućnosti, neke beneficije, da tako kažem, koje su i prethodnih godina imale njihove kolege na republičkom nivou. Ostali su lišeni poboljšanja koje taj sistem nosi, pre svega, u vezi proširenja kriterijuma za zaposlenje, sistematiku zvanja, mogućnosti za napredovanje, praćenje i vrednovanje rezultata rada i stručno usavršavanje. Zbog toga je, između ostalog, značajno što sada Narodna skupština raspravlja o ovom Predlogu zakona i što će biti upotpunjena regulativa u smislu da će i zaposleni na pokrajinskom i lokalnom nivou moći da imaju te mogućnosti koje imaju njihove kolege na republičkom nivou.
Predlogom ovog zakona status zaposlenih uređen je primenom istih načela koja regulišu položaj državnih službenika, što smatramo prirodnim. Znači, radi se o istoj sistematici, vrsti radnih mesta za službenike, popunjavanje radnih mesta, stručnog usavršavanja i osposobljavanja, ocenjivanja službenika.
Novina je i uvođenje detaljnog uređenja konkursnih postupaka zapošljavanja i obaveze ocenjivanja službenika, što je dobro i za same službenike, kao i za javnu upravu, za funkcionisanje naše javne uprave i kada se radi o pokrajinskom i lokalnom nivou. Predložena rešenja uvode niz novina, među kojima je i kadrovski plan, koji usvaja skupština opštine ili grada, sa ciljem da se obezbedi planiranje kadrova i da se zapošljavanje ograniči na raspoloživa sredstva u budžetu. Zbog toga mi na ovaj Predlog zakona gledamo kao na element čitavog ovog sistema koji je usvajan prethodnih dana ili prethodnih nedelja u Narodnoj skupštini.
Posebne nadležnosti i ovlašćenja organa, službi i organizacija AP Vojvodine su propisana ovim Predlogom zakona, tj. AP Vojvodina u skladu sa ovim zakonom i statutom bliže uređuje načela za unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta, dodatne kriterijume za vrednovanje stručne osposobljenosti, znanja i veština u izbornom postupku, stručno usavršavanje i osposobljavanje službenika, osnivanje, organizaciju i način rada žalbene komisije i upravljanje ljudskim resursima. U tom smislu, možemo reći da ovaj Predlog zakona uvažava specifičnosti AP Vojvodine koje su predviđene i našim Ustavom, kao i određenim zakonima Republike Srbije.
Ovim Predlogom zakona se uvodi i kadrovska evidencija. Ovo nije u potpunosti novina našeg pravnog sistema, jer je ova Narodna skupština donela u julu prošle godine Zakon o registru zaposlenih, izabranih, imenovanih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava, ali je taj zakon, naravno, donet iz u potpunosti drugih razloga, ali već nekakva evidencija postoji i ta evidencija u septembru tekuće godine prelazi u Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Moram da iskažem zadovoljstvo zbog toga što će kadrovska evidencija sadržavati u sebi i podatak o jeziku na kome je stečeno osnovno, srednje i visoko obrazovanje zaposlenog u autonomnoj pokrajini ili jedinici lokalne samouprave, kao i podatak o maternjem jeziku. Pored toga, kadrovska evidencija sadrži i podatak o nacionalnoj pripadnosti službenika i nameštenika, naravno, u skladu sa propisom kojim se uređuje registar zaposlenih u javnoj upravi, a u skladu sa rešenjem iz Ustava Republike Srbije.
Ova rešenja nisu bitna zbog toga da bismo brojali krvna zrnca bilo kome, nego zbog toga da bismo imali jedno jasno polazište o tome u kojoj meri su pripadnici nacionalnih manjina zastupljeni u organima državne uprave ili u ovom konkretnom slučaju u jedinicama lokalne samouprave i autonomnim pokrajinama.
Mi smo u ovom cenjenom domu više puta, u prethodnim godinama, govorili o tome da treba da se realizuje ustavna odredba o odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u državnoj upravi i, generalno, u javnoj sferi, u javnom životu. Naravno, prisutni su određeni pomaci u poslednje vreme, ali mislimo da sistematizovano ili sistematski možemo da pristupio ovom pitanju jedino ako znamo šta je polazna osnova, šta je polazna tačaka, a to nije moguće ako nemamo podatke o zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina zbog toga što pojedini državni organi ili rukovodioci pojedinih organa kažu, pa niko nije obavezan da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti. Ja to nikada nisam pitao svoje zaposlene i mi ne znamo ko se kako izjašnjava. Sada, uz poštovanje, naravno, ustavne odredbe svako će biti slobodan da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti.
Drugi kriterijum ili drugi podatak vezan za jezik na kome je stečeno, osnovno, srednje i visoko obrazovanje nije osetljive prirode u smislu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, a ipak se sa velikom dozom sigurnosti, na osnovu ovih podataka, može zaključiti ko kojim jezikom govori, ko kojoj nacionalnoj zajednici pripada.
Ova pitanja su bitna zbog toga što je Vlada Republike Srbije još 2006. godine, to je bilo pre pet saziva, donela zaključak o povećanju broja pripadnika nacionalnih manjina u državnoj upravi, a kao što sam rekao do pre dve godine je jako malo urađeno na tom planu ili po tom pitanju.
Mi ćemo, naravno, podržati ovaj Predlog zakona i još jednom želim da izrazim zadovoljstvo što će biti najverovatnije poslednji u ovom sazivu Narodne skupštine.
Na samom kraju bih želeo nekoliko rečenica da kažem o našim amandmanima, jer smatram da onaj dogovor koji smo postigli u jednoj sferi predmeta ovog zakona u značajnoj meri poboljšava tekst samog Predloga zakona.
Dobro je što je i Predlogom zakona predviđeno da će Vlada uredbom bliže urediti kriterijume za razvrstavanje radnih mesta i merila za opis radnih mesta službenika, pri čemu će voditi računa o poznavanju jezika i pisama nacionalnih manjina, kao posebnog uslova za obaljanje poslova na onim radnim mestima koja su od značaja za ostvarivanje prava građana na službenu upotrebu jezika i pisama nacionalnih manjina.
Ovo je vrlo značajno zbog konzumiranja pripadnika nacionalnih manjina, naših građana, prava na službenu upotrebu jezika. Mi ovu formulaciju poboljšavamo na način da se dodaje novi stav koji na sličan način govori o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina radi postizanja pune ravnopravnosti između pripadnika manjina i građana koji pripadaju većini, a sve u kontekstu uređivanja kriterijuma za razvrstavanje radnih mesta i merila za opis radnih mesta službenika, a slično je predloženo i za nameštenike.
Mi smo i prethodnih meseci i godina imali na dnevnom redu nekoliko zakona u vezi kojih je prihvaćen naš amandman, a koji je govorio o tome da će se voditi računa o nacionalnoj pripadnosti, o odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina. To je jedna ustavna odredba koja je, pored naših propisa, predviđena Akcionim planom za pregovaranje Poglavlja 23 i treba da se razradi to ustavno načelo. Mislim da je ovaj zakon prvi koji, osim deklarativnih konstatacija, ide korak napred i u praktičnom smislu donosi novine, i to izuzetno pozitivne novine koje treba da poboljšaju, kroz neko vreme, naravno, to se ne može preko noći, koje će doneti boljitak za pripadnike nacionalnih manjina u smislu povećanja njihovog broja u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.
Malopre sam govorio o kadrovskoj evidenciji i jedan naš amandman se odnosi na preciziranje roka. Ja sam malopre rekao da ova evidencija prelazi pod okrilje Ministarstva za državu upravu i lokalnu samoupravu 12, 13. septembra tekuće godine i vrlo je značajno što smo precizirali da, bez obzira što će ovaj zakon početi da se primenjuje tek 1. decembra, će se ovi podaci o nacionalnoj pripadnosti upisivati u tu evidenciju od 1. oktobra tekuće godine.
Mislim da je najbitniji onaj amandman koji stvarno znači presedan u našem pravnom sistemu, koji govori o tome da će se uredbom utvrditi merila za izbor na radna mesta, kojim će se predvideti davanja prvenstva jednako kvalifikovanim, znači, još jednom podvlačim, jednako kvalifikovanim kandidatima, pripadnicima nacionalnih manjina u cilju postizanja odgovarajuće zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i pune ravnopravnosti između pripadnika nacionalnih manjina i građana koji pripadaju većine.
Zašto je ovo rešenje presedan? Zbog toga što je bez ovakvih rešenja u vezi kojeg smo postigli saglasnost iluzorno govoriti o odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u upravi ili u javnoj sferi generalno. Ja bih želeo da vam se zahvalim javno ovom prilikom u ovom cenjenom domu što smo uspeli postići saglasnost vezano za ovo rešenje.
Pre nego što bilo ko pomisli da se radi o nekom rešenju u vezi kojeg mogu da se probude neke sumnje u vezi ustavnosti, želim da kažem da taj Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina Republike Srbije govori o tome da propisi, pojedinačni pravni akti i mere koje se preduzimaju u cilju obezbeđenja pune i efektivne ravnopravnosti između pripadnika nacionalnih manjina i pripadnika većinske nacije ne mogu se smatrati aktom diskriminacije i u tom smislu mi razumemo i ovo konkretno rešenje.
Na samom kraju bih želeo da istaknem, da je predviđen jedan dosta ambiciozan rok predlogom zakona za donošenje uredbi, 45 dana od dana stupanja na snagu zakona. Ja se nadam će sve te uredbe biti donete u zakonskom roku, bez obzira što će biti predizborna kampanja i ja bih želeo kada bismo našu odličnu saradnju nastavili i u smislu da imamo mogućnosti da vidimo nacrte tih uredbi pre nego što budu usvojene. Možda ćemo imati neke konstruktivne predloge da zajedničkim snagama ovaj sistem bude uređen na što bolji način. Zahvaljujem se.
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem se gospodine Pastor. Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite, gospodine Jovanoviću.
