O Zakonu o zabrani diskriminacije
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima narodni poslanik Bálint Pásztor, predsednik Poslaničke grupe manjina.
BÁLINT PÁSZTOR (BALINT PASTOR): Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih na osnovu člana 143. stava 3. iskoristio 15 minuta ispred Poslaničke grupe manjina da govorim o ovom predlogu zakona i u načelu i u pojedinostima, pošto to pravo nisam iskoristio prošle nedelje kada je bila načelna rasprava povodom ovog vrlo bitnog predloga zakona.
Pošto se sada razmatra Predlog zakona o zabrani diskriminacije u pojedinostima, moram da iskažem iskrenu radost što su narodni poslanici pokazali tako veliko interesovanje za definisanje okvira borbe protiv diskriminacije predložeći skoro 500 amandmana i ja se nadam da će ti amandmani poboljšati zakon i da su poslanici upravo iz te pobude i želje da se poboljša zakon podneli te amandmane, što će se videti u raspravi.
Što se tiče Predloga zakona o zabrani diskriminacije, mislim da je ovaj predlog među najbitnijim predlozima zakona koje Narodna skupština u ovoj godini treba da razmotri i usvoji. To se pokazalo i po tome što je taj zakon u proceduri od 20. februara 2009. godine, a trebalo je da se nađe na dnevnom redu već 5. marta, znači, za samo 15 dana od kada se nalazi predlog u skupštiskoj proceduri, ali na žalost, taj zakon je povučen na telefonskoj sednici Vlade zbog protivljenja SPC ili svih tradicionalnih crkava.
Mi ni dan danas ne znamo zašto je taj zakon povučen i smatramo da nije dobro što je taj zakon bio povučen, ne zbog toga što smatramo da nije dobro što su neki članovi tog predloga izmenjeni, nego zbog toga što taj primer pokazuje da se u Srbiji vrlo važna pitanja i dan danas rešavaju izvan institucija i to nije dobro za Srbiju, to nije dobro za demokratiju u Srbiji.
Mi smatramo da je bilo bolje da narodni poslanici podnesu određene amandmne umesto SPC, odnosno svih tradicionalnih crkava i nije dobro što je taj predlog povučen iz skupštinske procedure samo nekoliko sati pre dana kada je trebao da se ovaj predlog nađe na dnevnom redu Narodne skupštine. Ali je to tako učinjeno i kada je već to tako učinjeno, smatram da je dobro što Predlog zakona nije promenjen u velikoj meri, da su samo određene nepreciznosti otklonjene i da Predlog nije suštinski izmenjen, pošto SVM smatra da je ovaj predlog zakona o zabrani diskriminacija dobar. Dobro je što koncepcija zakona, odnosno predloga nije promenjena i što je namera predlagača ostala neokrnjena.
Uvek se kaže da je ovaj zakon bitan zbog toga što predstavlja preduslov za viznu liberalizaciju, predstavlja preduslov za stavljanje Srbije na belu šengensku listu. To je nesumnjivo tako i naravno da je dobro što će usvajanjem ovog zakona Narodna skupština za nekoliko dana ispuniti sve uslove iz mape puta i biće otklonjeni svi pravni nedostaci i u pravnom smislu ćemo biti spremni za bezvizni režim.
Ali smatram da nije prvenstveno bitno što se ovaj predlog zakona nalazi na dnevnom redu zbog toga što je to preduslov za viznu liberalizaciju, važno je što je ovaj predlog zakona na dnevnom redu zbog toga što na žalost u Srbiji određene grupe su u velikoj meri i danas u 2009. godini ranjive. Vrlo je dobro što će ovaj zakon na sveobuhvatan način postaviti okvire za zabranu diskriminacije u Republici Srbiji.
Znamo da su politički kriterijumi pristupanja EU definisani još 1993. godine u Kopenhagenu i u tim kopenhagenškim kriterijumima nedvosmisleno se kaže da treba postaviti okvire za borbu protiv diskriminacije i ovaj predlog zakona na vrlo dobar način to i čini. Isto tako, želim da podsetim uvažene kolege narodne poslanike da u izveštaju Evropske komisije za 2008. godinu stoji, citiram “okvirni zakon o zabrani diskriminacije nije još uvek usvojen” i to je jedna velika mana Srbije na putu ka EU i vrlo je dobro što će taj nedostatak biti uklonjen za nekoliko dana.
U ovom izveštaju Evropske komisije za 2008. godinu takođe se kaže da u praksi još uvek postoji široko rasprostranjena diskriminacija protiv nacionalnih manjina, romske populacije i žena, kao i osoba sa posebnom seksualnom orijentacijom. Ovo sam isto citirao iz izveštaja Evropske komsiije za 2008. godinu.
Ovaj predlog zakona je u decembru 2007. godine dobio veoma povoljno mišljenje Venecijanske komisije Saveta Evrope i to je svakako jedna preporuka da ovaj zakon treba usvojiti. Vrlo je dobro što je ovaj zakon sveobuhvatan. Lična svojstva na osnovu kojih može doći do diskriminacije su dovoljno široko postavljena. Ovaj zakon će se odnositi i na državljane Srbije i na inostrana lica, odnosno lica koja nemaju državljanstvo Republike Srbije kada se zateknu na teritoriji Republike Srbije, kao i na pravna lica.
Veoma je bitno što će govor mržnje na osnovu ovog zakona biti oblik diskriminacije i da će se to definisati ovim zakonom, a isto tako je bitno i što se eksplicitno kaže da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju. To je tzv. pozitivna diskriminacije. Ona je sadržana i u Ustavu Republike Srbije, a sada će naći mesto i u ovom zakonu o zabrani diskriminacije.
U noveliranom članu 18. se precizira da se neće smatrati diskriminacijom postupanje sveštenika i verskih službenika, koji je u skladu sa doktrinom, uverenjima ili ciljevima crkava i verskih zajednica registrovanih u skladu sa Zakonom.
Ovim preciziranjem je nedvosmisleno rečeno da tradicionalne crkve i sveštenici neće biti u opasnosti i neće biti moguće optužiti sveštenike za diskriminaciju samo zbog toga što će oni propagirati doktrinu ili uverenja crkve.
Vrlo je napredno i to što će se diskriminacijom u oblasti rada biti obuhvaćeni i volonteri i učenici na praksi. To su grupe lica koje su vrlo često bili žrtve diskriminacije na radu i dobro je što će biti postavljeni okviri za zabranu diskriminacije i u odnosu na ova lica.
Način ostvarivanja i zaštita prava pripadnika nacionalnih manjina uređuje se posebnim zakonom. Ovim zakonom je regulisano samo u jednom članu, to je član 24. Po tome se vidi da je ovaj zakon sveobuhvatan i da se ne odnosi samo na zaštitu pripadnika nacionalnih manjina od diskriminacije.
Vrlo je dobro što će se izabrati i poverenik za zaštitu ravnopravnost. Ovu instituciju ne smatramo suvišnim uvećavanjem i onako glomazne administracije, kako to tvrde pojedine opozicione stranke. Administracija u Srbiji jeste nažalost glomazna, ali smatramo da je poverenik za zaštitu ravnopravnosti od izuzetnog značaja i da ovaj zakon ne bi mogao da zaživi u praksi, kako bi to trebalo da se desi, bez uspostavljanja poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Dobro je što je postupanje pred poverenikom detaljno razrađen predlogom zakona, kao i nadležnosti poverenika. Vrlo je napredno rešenje i to što će se u ime i uz saglasnost lica, čije je pravo povređeno, pritužbu moći podneti i organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava ili druga lica.
Dobro znamo da žrtve diskriminacije, nažalost, u prošlosti nisu uvek prijavile diskriminaciju iz određenih razloga, pre svega od bojazni da će zbog toga oni biti ponovo diskriminisani i vrlo je dobro što će umesto njih i organizacije moći da podnesu pritužbu.
Naravno da je to dobro i to što će u sudskoj zaštiti postupak biti hitan i to ukazuje na to da će država ove procese u slučajevima diskriminacije tretirati na način kako je to poželjno.
Na kraju bih želeo da kažem da će Poslanička grupa manjina svakako glasati za ovaj zakon. Raduje nas što će Srbija dobiti zakon o zabrani diskriminacije i dobro je što prvobitan tekst nije izmenjen u većoj meri, što je suština ostala ista.
Dozvolite mi da iskoristim mogućnost što je gospodin ministar Čiplić prisutan danas u Narodnoj skupštini i da ga pitam šta je sa zakonom o nacionalnim savetima. Moram da kaže da je vrlo dobro što je Ministarstvo u izradu ovoga predloga zakona uključilo predstavnike nacionalnih saveta i što je Ministarstvo uvažilo primedbe nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Smatramo da je radna verzija tog zakona vrlo dobra i da će omogućiti da se na najbolji mogući način reguliše pitanje izbora nacionalnih saveta, nadležnosti tih tela, koje su i Ustavom spomenute, odnosno koje su ustavna kategorija, a isto tako i pitanje finansiranja. Samo bi bilo najbitnije da se ovaj predlog zakona usvoji do leta ove godine.
Ministar vrlo dobro zna da trenutno postoji 16 nacionalnih saveta nacionalnih manjina i da je većini istekao mandat, da trenutno ne postoji pravni okvir za reizbor tih tela, da nije na najbolji način regulisano ni pitanje nadležnosti i finansiranje tih tela. Ukoliko želimo da Srbija otkloni sve nedostatke u pravnoj regulativi što se tiče pripadnika nacionalnih manjina i zaštite nacionalnih manjina, onda ovaj zakon svakako što skorije treba usvojiti.
Gospodine Ministre, molio bih Vas da odgovorite na pitanje dokle je stiglo i kada možemo očekivati da se ovaj vrlo bitan predlog zakona nađe u skupštinskoj proceduri. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.
