O Zakonu o udruženjima
BÁLINT PÁSZTOR (BALINT PASTOR): Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Savez vojvođanskih Mađara će naravno podržati Predlog zakona o udruženjima. Nama je veoma bitno što je napokon ovaj predlog zakona stigao na dnevni red Narodne skupštine Republike Srbije i smatramo da je pokazatelj razvoja jednog društva činjenica kako se država ophodi prema nevladinom sektoru, kako se država ophodi prema udruženjima građana.
Svi mi znamo da danas važeći zakoni koji regulišu ovu oblast potiču iz davnih vremena. Podsetio bih vas da Zakon o društvenim organizacijama i udruženjima građana potiče iz 1982. godine, objavljen je u "Službenom glasniku Socijalističke Republike Srbije" 1982, a savezni Zakon o udruživanju građana u udruženja, društvene organizacije i političke organizacije koje se osnivaju za teritoriju Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije potiče iz 1990. godine. Znači, bilo je krajnje vreme da se na moderan način uredi oblast funkcionisanja i delovanja udruženja građana i vrlo nam je bitno što će Narodna skupština za nekoliko dana izglasati ovaj zakon.
Isto tako moram da kažem da smo u proteklim mesecima, u proteklim godinama imali prilike da vidimo više verzija nacrta ovog zakona. Jedna verzija je objavljena u julu prošle godine, a druga verzija je stigla u skupštinsku proceduru pre nekoliko meseci. Znači, trebalo je i ovaj zakon usvojiti još pre više godina, ali je bitno što će sada biti usvojen. Nisam ovo rekao zbog toga da bih samo ukazivao na to da su postojale više verzija ovog nacrta, nego sam ovo izneo zbog toga što smatramo da su neka rešenja pogoršana u ovom nacrtu zakona u odnosu na prethodne verzije nacrta ovog zakona i ja ću na to sad ukazati, a ukazaću i na to da smo mi podneli konkretno osam amandmana na ovaj predlog zakona.
Želeo bih da kažem ministru da smo mi ove amandmane podneli dobronamerno. Znamo da se amandmani mogu podneti iz više motiva. Amandman se može podneti samo zbog toga da bi imali prilike da pričamo o nekoj stvari, o nekim ubeđenjima. Amandman se može podneti iz razloga da se poboljšaju određena zakonska rešenja. Naravno da je legitimno i jedno i drugo, naravno da je legalno i jedno i drugo, ali smo mi isključivo iz razloga želje za poboljšanjem osnovnog teksta podneli ove amandmane.
Želim da kažem i to da ovi amandmani nisu samo amandmani narodnih poslanika Saveza vojvođanskih Mađara nego smo mi organizovali pre tačno godinu dana jednu javnu raspravu unutar mađarske nacionalne zajednice u Vojvodini. Tamo smo pozvali više desetina udruženja građana vojvođanskih Mađara i mi smo im dali priliku da kažu, da iznesu svoja viđenja u vezi onog prethodnog Nacrta zakona o udruženjima građana i mi smo te predloge uvažili, formulisali u formi amandmana i nadam se da će ti amandmani biti usvojeni ili na sednici Vlade ili u danu za glasanje.
Kada sam malopre rekao da su postojale više verzija nacrta ovog zakona i da su pojedine odredbe pogoršane u odnosu na prethodni nacrt, onda sam pre svega mislio na rešenje iz člana 41. Predloga nacrta koji kaže da je Republika Srbija primalac imovine udruženja građana, a u prethodnoj verziji Nacrta zakona je naslov iznad ovog člana glasio - jedinice lokalne samouprave kao primaoci imovine udruženja građana.
Ne znam zašto opet idemo ka centralizaciji. Naravno da razumem kao pravnik da je to možda suština ista, pošto će jedinice lokalne samouprave imati pravo korišćenja nad imovinom udruženja građana ako udruženje građana prestane i nema drugog pravnog naslednika, ali pošto je Srbija jedna visoko centrlaizovana država i dan danas i pošto mi još uvek nismo usvojili ni zakon o javnoj imovini i pošto još uvek lokalne samouprave, opštine i gradovi nemaju ni svoju imovinu, a nemaju ni one nadležnosti koje bi trebale da imaju, mislim da je ovo jedan loš gest, jedan loš signal, da je ovo rešenje iz prethodne verzije nacrta pogoršano i da tu u naslovu stoji da je Republika Srbija primalac imovine, a ne jedinica lokalne samouprave i bez obzira na to što je rešenje u krajnjem slučaju isto ili veoma slično, mislim da je ovo jedan loš signal i da nije trebalo na ovakav način to urediti u ovoj verziji nacrta, odnosno Predloga zakona. Mi na ovaj član nismo podneli amandman.
Drugo rešenje koje je gore od rešenja iz prethodne verzije zakona je rešenje iz člana 64. Predloga zakona. Pre toga moram da kažem da pozdravljamo apsolutno rešenje iz člana 26. koji kaže da organ Autonomne Pokrajine Vojvodine vodi registar udruženja koji ima sedište na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine, ali nam nije jasno zašto u članu 64. ne piše da nadzor nad radom udruženja sa teritorije Autonomne Pokrajine Vojvodine vrši organ Autonomne Pokrajine Vojvodine, a to je stajalo u prethodnoj verziji Nacrta zakona. To je isto jedan vrlo loš signal. Umesto da što pre potvrdimo statut Autonomne Pokrajine Vojvodine, umesto da učinimo nešto u cilju regionalizacije države, ne samo da to ne činimo, ne samo da nam nije poznato kada će biti potvrđen statut Autonomne Pokrajine Vojvodine u republičkoj Skupštini, nego se brišu određena rešenja koja su bila predviđena ne samo u prethodnoj verziji Nacrta zakona o udruženjima nego se brišu i rešenja koja su predviđena Zakonom iz 2002. godine o utvrđivanju određenih nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine ili iz omnibus zakona.
Ovo jednostavno nije jasno i ne vidimo razlog za centralizacijom. Smatramo da ovo rešenje iz prethodne verzije nacrta treba da stoji u Predlogu zakona. Mi smo i podneli amandman u vezi ovoga i nadamo se da će ona odredba koja je bila predviđena u prethodnoj verziji nacrta biti vraćena u tekst koji će Narodna skupština usvojiti u danu za glasanje i da će organ Autonomne pokrajine Vojvodine imati pravo da vrši nadzor nad radom onih udruženja koja imaju sedište na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Isto tako nam nije jasno zašto predlagač odnosno Vlada i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu želi da briše član 60. stav 1. tačka 2. Zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine. Zašto umesto da damo ozbiljnije nadležnosti Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, umesto da potvrdimo statut Autonomne Pokrajine Vojvodine mi brišemo i one nadležnosti koje funkcionišu od 2002. godine, ona rešenja koja funkcionišu zahvaljujući zakonu koji je usvojen u ovom visokom domu? Znači, mi ne možemo pozdraviti ovaj vid centralizacije i nadamo se da će ovaj naš amandman biti usvojen.
Kada govorimo o još nekim konkretnim članovima iz Predloga zakona, onda bih želeo da skrenem pažnju gospodina ministra na član 20. Predloga zakona o udruženjima koji kaže - svaki član udruženja može pokrenuti postupak pred nadležnim opštinskim sudom itd. Vi vrlo dobro znate gospodine ministre da smo pre ove tačke imali set pravosudnih zakona na sednici Narodne skupštine i da od 1. januara 2010. godine neće postojati opštinski sudovi i ovo ste morali uzeti u obzir i ja vas molim da ovo ispravite i da date amandman na član 20. jer bi taj član bio neprimenljiv ukoliko bi ostao u ovoj formi.
Imate pravnu mogućnost da date amanman na ovaj član. Nadam se da ovaj zakon donosimo za više godina, da će biti u primeni više godina. Ne bi bilo dobro da se menja samo zbog toga što je predviđena nadležnost opštinskog suda koji neće postojati za malo više od godinu dana.
Kada govorimo o amandmanima, iskoristio bih mogućnost da ukratko ukažem kakve amandmane smo podneli na ovaj predlog zakona o udruženjima. Želeo bih da apelujem sa ovog mesta na ministra Markovića da usvoji, odnosno da podrži usvajanje ovih naših amandmana. Radi se o tri grupe amandmana.
Jedna grupa amandmana se odnosi na nadležnost AP Vojvodine, na član 64. i na činjenicu da ministarstvo želi da ukine određene nadležnosti iz omnibus zakona AP Vojvodine. O tome sam malo pre govorio i ne bih želeo da to ponavljam. Nadam se da će ovaj naš amandman biti usvojen.
Druga grupa amandmana se odnosi na član 13. Predloga zakona koji uređuje naziv udruženja građana. Vrlo je dobro što je predlagač zakona imao u vidu činjenicu da je ovo jedna multinacionalna država i da pripadnici nacionalnih manjina imaju vrlo razvijen sektor nevladinih organizacija i da će ovi građani Republike Srbije želeti da osnuju, da se udružuju i da osnuju neka udruženja građana. Vrlo dobro je što je predviđena mogućnost da naziv udruženja, ako je to predviđeno statutom, moiže biti i na jeziku i pismu nacionalne manjine.
Smatramo da ovo rešenje iz Predloga zakona treba precizirati. Predložili smo jedan amandman na član 13. koji na sveobuhvatnije načine reguliše ovo pitanje. Naime, ako bi zakon bio usvojen u ovoj formi, odnosno ovaj član 13. kako je predložen, onda bi postojala obaveza prevođenja naziva ovih udruženja na srpski jezik i ispisivanje istih ćiriličnim pismom, bez izuzetaka i to bi imalo za posledicu postojanje zbunjujućih, a u nekim slučajevima i neozbiljnih naziva nekih udruženja, pa iz ovog tehničkog razloga predlažemo usvajanje ovog amandmana. Mi smo u obrazloženju našeg amandmana dali konkretan primer takvog zbunjujućeg naziva udruženja ako ovaj naš amandman ne bi bio usvojen.
Što se tiče treće grupe naših amandmana oni se odnose na poboljšanje uslova delovanja udruženja građana odnosno nevladinog sektora. Naime, ako se slažemo da je razvoj nevladinog sektora pokazatelj razvoja jednog društva, odnosno jedne države, onda smatramo da treba učiniti sve da bi ta udruženja što jednostavnije mogla funkcionisati. Trebalo bi učiniti sve da se oni susreću sa što manje administrativnih poteškoća, sa jedne strne, a sa druge strane trebalo bi učiniti sve što je u našoj moći da i u finansijskom smislu bude lakše delovanje nevladinog sektora.
Upravo iz ovog razloga smo podneli grupu amandmana. Jedan amandman se odnosi na član 33. Predlažemo novi član 33a, koji bi glasio: "Na zahtev zastupnika udruženja u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva izdaje se izvod iz registra". Ovo je jedno vrlo praktično pitanje. Naime, udruženja građana učestvuju na raznim konkursima i u zemlji i u inostranstvu. Na tim konkursima oni uvek moraju da prilože i izvod iz registra koji ne može biti stariji od mesec dana ili zavisi od konkretnog konkursa. Oni vrlo često nisu u mogućnosti da učestvuju na određenim konkursima iz razloga što ministarstvo blagovremeno ne izdaje izvod iz registra i zbog toga smatramo da je potrebno propisati rok u kojem ministarstvo, odnosno nadležni organ za vođenje registra treba da izda registar o upisu određenom udruženju.
Drugi naš amandman se odnosi na to da izdavanje izvoda iz registra bude oslobođeno plaćanja republičke administrativne takse. Smatramo da je to jedno veliko opterećenje udruženjima građana, a sa druge strane ne znači ozbiljniji prihod za državu Srbiju i zbog toga smatramo da treba učiniti jednostavnijim delovanje nevladinog sektora, udruženja građana i da ih treba osloboditi plaćanja republičke administrativne takse.
Treći amandman se odnosi na oslobođenje udruženja građana od plaćanja poreza na nasleđe i poklon od 2,5%. Svi vrlo dobro znamo da udruženja građana funkcionišu u vrlo teškim uslovima, da svoje delovanje mogu izvršavati zahvaljujući raznim projektima, raznim konkursima. Sredstva koja oni dobijaju vrlo često su nedovoljna za izvršavanje određenih projekata. Zbog toga smatramo da treba osloboditi udruženja građana od plaćanja poreza na nasleđe i poklon. To je jedan vid poreza, odnosno oblik poreza koji ne znači mnogo državi, ali bi oslobađanje ovog poreza značilo jako puno udruženjima građana. SVM smatra da treba izaći u susret udruženjima građana. Ovo je inače jedno ređenje koje nismo mi izmislili, ovo je bilo predloženo na onoj javnoj raspravi koju smo organizovali pre više od godinu dana i predstavnici udruženja građana su nas zamolili da predložimo ovaj amandman i da učinimo sve u interesu toga da ovaj amandman bude usvojen.
Na kraju bih želeo da ukažem na još jednu činjenicu iz člana 72. Nismo želeli da podnesemo amandman na ovaj član ali nam stvarno nije jasno zašto u procesu preregistracije, odnosno u procesu usklađivanja delovanja udruženja sa novim rešenjima iz ovog zakona, treba podneti statut udruženja u tri primerka. Ako idemo ka E ili I upravi i ukoliko želimo da učinimo državnu upravu modernom, onda nam stvarno nije jasno zašto statut treba podneti u tri primerka, zašto ministarstvo nije u mogućnosti da fotokopira ovaj statut u tri primerka ili u onoliko primeraka koliko je potrebno. To je jedno opterećenje za udruženje građana. Na kraju bih želeo da ukažem na još jednu činjenicu koja nije u vezi sa ovim predlogom zakona o udruženjima ali je u vezi sa izmenama poreskog sistema Republike Srbije. Sigurno znate, gospodine ministre, da u nekim zemljama, na primer u Mađarskoj postoji mogućnost da građani 1% od svog poreza na dohotak građana izdvajaju raznim udruženjima građana. Smatramo da bi tu mogućnost trebalo dati i našim građanima. Zato je neophodno izmeniti Zakon o porezu na dohodak građana. Smatram da ministarstvo razmišlja o toj mogućnosti i da će tom prilikom izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana biti razmatrana ova mogućnost. To bi jako puno značilo i za nevladin sektor, sa jedne strane, a i za građane koji bi bili u mogućnosti da finansiraju, odnosno da pomažu rad određenih nevladinih organizacija, pa bi to bilo jedno moderno rešenje koje će, nadam se, i Republika Srbija usvojiti.
Još jednom da ponovim, glasaćemo za ovaj predlog zakona jer je moderan, jer svakako treba izmeniti anahrone propise koji trenutno regulišu ovu oblast. Podršku ovom zakonu ne uslovljavamo ni najblaže usvajanjem naših amandmana, ali smatramo da je u interesu i nevladinog sektora a i parlamenta i Vlade da ovi naši amandmani budu usvojeni, pa se nadam da će to tako i biti. Hvala.
