O Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja; o Zakonu o udžbenicima; polemika sa Zlatom Đerić

PREDSEDNIK: Gospodin Bálint Pásztor ima reč. Izvolite.
   
BÁLINT PÁSZTOR (BALINT PASTOR): Gospođo predsednice, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, oba zakona, i zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao i zakon, odnosno Predlog zakona o udžbenicima su moderni zakoni, zakoni koji će doprineti demokratizaciji i decentralizaciji u obrazovanju.
   
Naravno kvalitet obrazovanja, pre svega, ili prvenstveno ne zavisi od zakona koji regulišu oblast prosvete ili obrazovanja, ali ukoliko nemate moderne okvire, okvire koji doprinose demokratizaciji obrazovanja, onda ćemo teško imati kvalitetno obrazovanje.
   
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja daje mogućnost za rešavanje nekih specifičnih potreba u obrazovanju. Na primer, postoji član u Predlogu zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji kaže da osnovna i srednja škola ostvaruju školski program, a mogu da ostvaruju i individualni obrazovni plan, što je svakako pozitivno rešenje.
   
Veoma je bitno i to što prvi put ovaj zakon, okvirni ili krovni, uvodi mogućnost obrazovanja odraslih. Veoma nas raduje što je gospodin ministar rekao da je plan Ministarstva da se do kraja godine usvoji Predlog zakona o obrazovanju odraslih. To je jedan segment obrazovanja koji je bio u potpunosti zapostavljen prethodnih godina, a nema modernog sistema obrazovanja u jednom društvu, u jednoj državi bez regulisanja pitanja obrazovanja odraslih.
   
Prethodnih meseci i godina u Vojvodini sam bio na raznim naučnim skupovima, gde se razgovaralo o potrebi regulisanja problema ili pitanja obrazovanja odraslih.
   
Tu se radilo pre svega o seminarima koje su organizovala udruženja građana koja su, pozivajući se na modele koji postoje u zemljama u okruženju, pre svega u Mađarskoj ili u Hrvatskoj, izrazili stav da to pitanje svakako što pre treba regulisati i u Srbiji.
   
Kada govorimo o pozitivnim stranama Predloga zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, svakako treba navesti nekoliko pozitivnih rešenja iz oblasti obrazovanja na jezicima pripadnika nacionalnih manjina. Ima jako puno novih pozitivnih rešenja iz te oblasti, iz te teme. Želeo bih da navedem ova predložena rešenja da bi građani, pripadnici nacionalnih manjina mogli da znaju da će ova rešenja biti prihvaćena zajedno sa zakonom okvirnim ili krovnim o obrazovanju, nadam se, do kraja jula.
     
Na primer, u lokalnim samoupravama u kojima je u službenoj upotrebi jezik i pismo nacionalne manjine, odnosno u kojima se obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku i pismu nacionalne manjine, akt o mreži predškolskih ustanova i osnovnih škola donosi se uz prethodno pribavljeno mišljenje nacionalnog saveta nacionalne manjine. To je jedno novo rešenje koje do sada nije postojalo u našoj regulativi.
   
Drugo pozitivno rešenje se odnosi na institut Saveta roditelja. Predlog zakona kaže da će u savetima roditelja biti srazmerno zastupljeni pripadnici nacionalnih manjina i to je jedno apsolutno pozitivno predloženo rešenje.
   
Dalje, kod donošenja programa, opet da citiram Predlog zakona, program osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, za jezik nacionalne manjine i jezik nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture se donosi na predlog nacionalnog saveta nacionalne manjine i mišljenja Nacionalnog prosvetnog saveta. Taj program donosi ministar, ali na predlog nacionalnog saveta nacionalne manjine.
   
Kada govorimo o upisu  učenika,  opet treba da napomenemo jedno pozitivno rešenje koje kaže da ako ne postoji mogućnost da se ispitivanje deteta vrši na maternjem jeziku, škola angažuje prevodioca na predlog nacionalnog saveta određene nacionalne manjine.
   
Dalje, kada govorimo o nastavnicima i profesorima, onda postoji jedno rešenje koje treba da stane na put jednoj negativnoj pojavi koja, nažalost, postoji godinama unazad u Srbiji, kada se govori o obrazovanju na jezicima nacionalnih manjina. To je da određene predmete u odeljenjima u kojima se nastava izvodi na jeziku nacionalne manjine, predaju profesori koji ne poznaju ni u kakvoj meri  nastavni jezik tog odeljenja, odnosno jezik određene nacionalne manjine.
   
Učenici su prinuđeni da određene predmete uče ne na maternjem jeziku,  bez obzira što su se upisali u odeljenje u kome bi svaki predmet trebalo da se izučava na jeziku nacionalne manjine. Sada ne govorimo o predmetu srpski jezik i književnost koji se normalno izučava na srpskom jeziku, a taj predmet je obavezan u svim školama. Govorim o primerima koji su, nažalost, veoma brojni, kada učenici koji pohađaju nastavu na npr. mađarskom jeziku, uče geografiju ili fiziku ili matematiku na srpskom jeziku.
   
Toj negativnoj pojavi, diskriminatorskoj pojavi, će se stati na put ovim predloženim rešenjem koji govori o uslovima za prijem u radni odnos. Ovo rešenje predviđa tri nekakve podmogućnosti. Jedna se odnosi na obrazovni i vaspitni rad, kada se on ostvaruje na jeziku nacionalne manjine i tada osim opštih uslova lice koje želi da se zaposli kao nastavnik ili profesor mora da ima i dokaz o znanju jezika na kome se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad. Toga do sada nije bilo i zbog toga je bilo tih negativnih pojava.
   
Kao druga nekakva podmogućnost ovoga jeste kod vaspitača. U Predlogu zakona imamo predloženo rešenje koje kaže da poslove vaspitača može da obavlja lice koje je steklo odgovarajuće obrazovanje na jeziku na kome se ostvaruje taj rad ili je položilo ispit iz jezika sa metodikom. Sledeća verzija toga jeste kod poslova nastavnika i stručnog saradnika u školi u kojoj se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na jeziku nacionalne manjine, osim za romski jezik, i kaže se u zakonu da taj rad može obavljati lice koje je steklo srednje, više ili visoko obrazovanje na jeziku nacionalne manjine ili je položilo ispit jezika. Ova predložena rešenja su perfektna i tu se ništa ne može dodati.
   
Kada govorimo o pozitivnoj strani Predloga zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, želim da naglasim i ostvareni princip decentralizacije. Ovaj predloženi zakon predviđa nadležnosti AP Vojvodine i određene nadležnosti Pedagoškog zavoda Vojvodine koji će obavljati određene poverene poslove u vezi obrazovanja na jezicima nacionalnih manjina.
   
Međutim, ovaj predlog zakona, nažalost, ima i neke nedostatke. Neću reći nikakvu novinu ministru da smo podneli amandmane. Ovo nije novina zbog toga što smo razgovarali o tim našim amandmanima i sa gospodinom ministrom i sa njegovim saradnicima i nadam se da će ti amandmani biti usvojeni zbog toga što smo ih uputili ministarstvu u formi kako je to bilo predloženo od strane ministarstva da bi oni mogli biti prihvaćeni, s jedne strane, a sa druge strane, bilo bi dobro da se ti amandmani usvoje zbog toga što dopunjuju ovaj zakon i poboljšavaju ga u odnosu na neka rešenja koja se odnose na obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina.
   
U obrazloženju Predloga zakona se navodi da se ovaj zakon donosi zbog obaveze usaglašavanja pojedinih odredaba zakona, kako je već jedan od kolega rekao, pa se tu nabraja određeni broj zakona, a među tim zakonima imamo i Predlog zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, jednog predloga zakona koji će se usvojiti isto kao i ovaj zakon u julu, pošto je i taj predlog zakona na dnevnom redu ovog vanrednog zasedanja. Ne bi bilo dobro da postoji kolizija ili kolizije između ovog okvirnog zakona i zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
   
Malopre sam nabrojao koje su pozitivne strane, ali ima tu nekoliko nedostataka i mi smo ciljali ispravljanje tih nekakvih grešaka našim amandmanima. Ukoliko bi ovaj zakon bio u koliziji sa zakonom o nacionalnim savetima, onda bi bilo teško sprovoditi ono što je zamišljeno i u Ministarstvu za prosvetu i u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, kada govorimo o nekim specifičnim problemima obrazovanja na jezicima nacionalnih manjina.
   
Kada smo tu kod nedostataka, želeo bih da kažem nekoliko rečenica o Nacionalnom prosvetnom savetu. Ovaj savet će imati, kao što i sada ima, 42 člana. Ima mišljenja stručnjaka iz sfere obrazovanja da je nedovoljno da sferu obrazovanja na jezicima nacionalnih manjina pokriva jedno lice.
   
Ne bih hteo da iznosim tu nekakve demagoške argumente i da kažem da prema poslednjem popisu iz 2002. godine oko 30% građana se izjasnilo kao pripadnik neke nacionalne manjine, a prema ovom predlogu samo 2,38% članova Nacionalnog prosvetnog saveta će biti iz redova nacionalnih manjina. Mi to ne gledamo na taj način i zbog toga nismo predložili amandman na ovo rešenje.
   
Ali smatramo da ipak nije dobro da samo jedno lice pokriva celu oblast problematike obrazovanja na jezicima nacionalnih manjina, jer vi jednostavno ne možete da stavite u isti koš obrazovanje na mađarskom jeziku, na romskom jeziku, na primer ili na hrvatskom jeziku, na slovačkom, na rumunskom jeziku itd. zbog toga smatramo da ovo rešenje nije najbolje. Ja sam to morao da kažem, ali na ovo nismo podneli amandman jer smatramo da ipak postoji mogućnost da u Nacionalni prosvetni savet uđu ljudi koji će zaista biti stručni. Nadamo se da će pored člana koga će predložiti nacionalni saveti nacionalnih manjina i drugi predlagači ovlašćeni će predložiti stručnjake koji poznaju i problem obrazovanja na jezicima nacionalnih manjina.
   
Sada bih želeo da pređem na Predlog zakona o udžbenicima. Ovaj zakon je isto tako moderan i svakako je za pohvalu. Ovde nismo našli nikakve nedostatke pa nismo podneli ni amandmane. Kad se govori o obrazovanju na jezicima nacionalnih manjina svakako je dobro da se i ovde predviđaju nadležnosti za nacionalne savete nacionalnih manjina.
   
Zahtev za odobravanje rukopisa udžbenika se može odbiti na primer ukoliko postoji obrazložena negativna stručna ocena kvaliteta rukopisa nacionalnog saveta nacionalne manjine i to je svakako dobro, a i kod odobravanja stranih udžbenika nacionalni savet nacionalnih manjina će i zakonom dobiti nadležnosti.
   
Ljudi iz ministarstva naravno znaju da mi tu praksu imamo već pet godina unazad, praksu korišćenja udžbenika iz matičnih država nacionalnih manjina, ali na to mi gledamo kao na izuzetak. Mi ne preferiramo uvoz udžbenika i smatramo da naši stručnjaci treba da napišu udžbenike, ali jednostavno i pre svega u srednjim stručnim školama postoje situacije kada nije moguće ovde napisati udžbenik zbog malobrojnosti ili malog tiraža u kojem bi trebalo štampati određene udžbenike. Za situaciju je dobro predvideti mogućnost uvoza udžbenika i dobro je što će nacionalni savet nacionalne manjine imati tu nadležnost.
   
Kada smo kod ove teme i u Ministarstvu su se setili problema niskog tiraža. Tu su upravo kao primeri navedeni udžbenici na jezicima nacionalnih  manjina.
   
Toliko bih želeo da govorim o ovim predlozima zakona. Sada bih iskoristio mogućnost što je gospodin ministar ovde da ukažem na nekoliko problema koji postoje u praksi u obrazovanju. Ovi problemi ne postoje naravno od kad je on ministar, već oni postoje godinama unazad i nadamo se da će se sada naći rešenje da se ovi problemi saniraju i da se reše. Prvo, radi se o problemu školskih uprava. Nama jednostavno nije jasno po kojim kriterijumima su formirane te školske uprave. Kako je na primer moguće da Subotica, koja je peti grad po veličini u Srbiji nema svoju školsku upravu. To je po nama jednostavno neobjašnjivo i stvarno me interesuje kako ministar može da objasni da recimo Sombor ima školsku upravu, a Subotica kao peti grad u državi po veličini nema tu školsku upravu. Tu naravno treba da uzmemo u obzir i činjenicu da u Subotici imate obrazovanje na srpskom jeziku, na mađarskom jeziku, na hrvatskom jeziku, na romskom jeziku, pa bi svakako trebalo da postoji školska uprava sa sedištem u Subotici.
   
Drugi problem je nerešeno pitanje dvopredmetnih nastavnika. Ovaj problem se može rešiti zakonom o visokom obrazovanju. Želim da ukažem na taj problem i da skrenem pažnju ministra – da bi bilo dobro kada se bude donosio taj zakon da se ima u vidu taj problem, jer bi se time mogao sanirati problem u onim sredinama gde nema dovoljno nastavnika i bilo bi dobro da se omogući studentima da postanu nastavnici iz dva predmeta.
   
Sledeći problem, pošto se radi o Zakonu o učeničkim domovima, odnosno o učeničkom i studentskom standardu koji je u izradi- u ovoj državi je nerešeno pitanje finansiranja onih učeničkih domova čiji osnivač nije država. Ovde imamo učeničke domove, recimo u Subotici, u Novom Sadu, u Zrenjaninu čiji su osnivači neke tradicionalne crkve ili neke fondacije i veoma su bitni, a država ih uopšte ni na kakav način ne tretira. Jednostavno to se mora uzeti u obzir. U prošlom sazivu Skupštine kada je i gospodin ministar bio poslanik mi smo podneli amandman na predlog zakona o budžetu i jednu manju sumu smo predvideli, čisto da se ukaže na taj problem. Taj amandman je bio odbijen zbog toga što nije sistemski rešeno ovo pitanje, pa bi to trebalo uključiti u predlog zakona o učeničkom i studentskom standardu.
   
Na kraju, još jedno pitanje za gospodina Obradovića. Nije nam jasno zašto lokalne samouprave, opštine nisu osnivači osnovnih škola. Na teritoriji AP Vojvodine, Vojvodina je osnivač srednjih škola, a prema Zakonu o lokalnoj samoupravi lokalne samouprave bi trebalo da budu osnivači osnovnih škola, a to nije tako.
   
Želeo sam da ukažem na ove problem i nadam se da ću dobiti odgovor od gospodina ministra na ova pitanja i nadam se da će naši amandmani biti usvojeni, da bi bio zakon što bolji. Hvala.
   
PREDSEDNIK: Zahvaljujem. Ima reč gospođa Zlata Đerić.
   
ZLATA ĐERIĆ: Dame i gospodi narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre i poštovani učitelji i profesori, u prvom redu, koji danas pratite načelnu raspravu o donošenju ovih zakona, a znam da je prosvetna javnost u ovom trenutku iskreno zainteresovana za donošenje ovih zakona.
.......................................
   
Sada moram samo kratko da se vratim na izlaganje poslanika koji je govorio pre mene, gospodina Bálinta Pásztora. Vidim da nije u sali. Govorio je o nacionalnim manjinama i o njihovim potreba i o onome svemu što se u Zakonu o nacionalnim manjinama uredilo, to pozdravljam, ali moram da kažem – radim u školi gotovo onoliko godina koliki je njegov životni vek, u školi koja je dvojezička, srpsko-mađarska. Imam odeljenje na srpskom i na mađarskom jeziku. Ne prepoznajem probleme o kojima priča, ne prepoznaju ni moje kolege te priče. Predmeti su stručno zastupljeni. Već pri samom konkursu imate to uređeno Zakonom da ne možete da konkurišete da predajete fiziku ili hemiju ili geografiju u odeljenju na mađarskom jeziku ako ne znate taj jezik.
   
Po prirodi stvari, vi ste verovatno i pripadnik te nacionalne manjine. To nikada do sada nije bilo sporno, pa nije dobro, nije pozitivno da se problem na taj način izdvaja, nije čak ni dobronamerno, jer je problem zaista i do sada bio vrlo pozitivno i dobronamerno rešen. Govorim to sa autoritetom nekoga ko 25 godina radi u takvoj školi. Ne dopada mi se, pošto se svakodnevno srećem i sa kolegama i sa decom iz obe nacionalnosti. Imali smo i ostaje ta divna saradnja. Naše nastavničko veće je uvek imalo razumevanja i slogu. Naša deca su se uvek prelepo družila. Ne dopada mi se da neko sada pokuša da ih podseti na to da i grudvanje može da ima nacionalni osnov.
   
Nastavite tu tendenciju rešavanja nacionalnih interesa, interesa nacionalnih manjina, gospodine ministre. Sačuvajte pre svega dobru nacionalnu tradiciju srpskog vaspitanja i obrazovanja. Nemojte da se ona nečim uruši, kao što je bilo pokušaja u nekim reformama da se uruši. Imali smo jedan od najboljih sistema vaspitanja i obrazovanja u svetu, bili smo priznati i poznati po tome. Nismo slučajno imali stručnjake koji su svuda na ovom svetu ostavljali značajna imena i značajan trag.
   
Molim vas da zaista to do kraja bude ispoštovano. Pohvaljujem sve vaše pozitivne primere, pohvaljujem sva pozitivna rešenja i nadam se da ćete se bar o onome kratkom što sam rekla izjasniti i uskoro naći način da i to rešite. Hvala.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem. Gospodin Bálint Pásztor, replika.
   
BÁLINT PÁSZTOR (BALINT PASTOR): Gospođo predsednice, uvažena koleginice Đerić, mi smo na spratu, naše prostorije su na spratu, pa smo i tamo komšije, pa sam morao da trčim dole da bih vam mogao replicirati, jednostavno moram. Moram replicirati zbog toga što moje izlaganje nikad nije dobronamerno, odnosno zlonamerno, izvinjavam se.
   
Sa druge strane, juče sam rekao i kada smo raspravljali o Krivičnom zakoniku – mi nikad ne uveličavamo probleme i nikad ne govorimo o nekakvim izmišljenim problemima. Kada od nas čujete da govorimo o nekom problemu, onda budete uvereni da je to tako.
   
Raduje me što tih problema o kojima sam govorio nema u školi u kojoj vi predajete, ali verujte, taj problem postoji u nekim drugim školama. Pohvalio sam ovaj predlog zakona zbog toga što predviđa jednu mogućnost koja će značiti odgovor na te probleme koji postoje u društvu, na terenu. Uostalom, da taj problem ne postoji, ni ministarstvo ne bi smatralo da postoji potreba da se to na takav način reguliše.
   
U pravu ste, u konkursu je navedeno vrlo često da ne može predavati određeni predmet lice koje ne zna jezik. Šta ako se taj konkurs raspiše na način da se niko ne javi od onih koji znaju jezik? Šta se onda dešava kada je taj konkurs raspisan na način da se niko ne može prijaviti ko bi ispunjavao sve uslove koje treba da ispunjava?
   
Tako da ne znam zašto ste vi pet minuta vašeg izlaganja iskoristili da bi govorili o nečemu što sam ja govorio. Meni uopšte nije jasno, zašto ste vi govorili u stilu da ja izmišljam neke probleme, da zlonamerno govorim o nekim pitanjima, kada to jednostavno nije tako, a vi vrlo dobro znate da to nije tako. Da još jednom podvučem, da ministarstvo ne smatra da taj problem postoji, rešenje za taj, po vama, nepostojeći problem, ne bi bio predviđen predlogom zakona. Hvala vam.
   
PREDSEDNIK: Zahvaljujem. Gospođo Đerić, da ne bi bilo dijaloga, niste uvređeni, i mislim da ste se razjasnili. Ako se osećate uvređenom, daću vam reč, ali nisam našla da ima elemenata za to. Šta kažete? Dobro, izvolite.
   
ZLATA ĐERIĆ: Mogu da kažem da sam pogrešno protumačena, ako ne želite neki drugi izraz, mada se zaista ne osećam uvređenom i mi bismo oko toga mogli da polemišemo. Ne mislim da me je mladi kolega želeo uvrediti, mislim da je želeo, da na jedan svoj način iznese neke političke stavove i pošalje političku poruku svojim biračima. To ne sporim, i neću mnogo polemisati.
   
Pre svega, obratila sam se prosvetnoj javnosti Srbije i prema njima imam veliku obavezu i veliku odgovornost. Imam obavezu i odgovornost prema svom gradu koji ima dugu tradiciju u saživotu sa Mađarima, Hrvatima i sa ostalima, mi imamo nekoliko škola. Imam sreću da radim četvrt veka u jednoj takvoj školi, i naravno jako sam ponosna i jako srećna što u mojoj školi, mnogo toga ne ispunjava, da tako kažem ove navode koje je gospodin Bálint rekao.
   
Samo moram jednu stvar da vam kažem i tu morate da, zaista, ili podržite ili možete da se osećate pogrešno protumačenim, nikada se konkursi u prosveti ne raspisuju tako da ne mogu da ispune uslove. Svakom direktoru u školi je cilj, da što pre popuni to radno mesto, jer mu je potrebno da mu škola funkcioniše. Bez obzira koja je sredina u pitanju, to se u prosveti nikada sa tim ciljem ne radi. Ako se radi, onda je to predmet nekog drugog ministarstva, a ne ovog ministarstva i na to se treba osvrnuti.
   
O tim negativnim primerima, ne bih htela da govorim, koji se pojavljuju u nekim sredinama, ko ih inicira i zašto. Ne bih želela da ovaj zakon i ovo izlaganje bude bilo čime narušeno, jer je ovaj zakon mnogo toga pozitivno rešio, pa i po pitanju nacionalnih manjina, a to je i dosadašnjim zakonima  uvek bilo dobro rešeno i uvek se o tome posebno i odgovorno vodilo računa u Srbiji. Srbija ima tradiciju toga i zahvalna sam joj i ponosna sam na našu multikulturalnost, na našu multietičnost, na našu multikofesionalnost o kojoj sam i neki dan govorila i o kojoj ću i nadalje uvek govoriti.
   
Ne bih želela da budem ni nepristojna, ali moram da kažem samo jedan aforizam, ako mi dopusti predsedavajuća, koju mi je nedavno uputio jedan gospodin. Manjine su u Srbiji građani drugog reda i za njih su samo Srbi. Toliko o tim odnosima. Hvala.
   
PREDSEDNIK: Gospodin Žarko Korać ima reč. Izvolite.

comments powered by Disqus

12. maj 2020.

17,00 - Hajdukovo - Sednica Predsedništva SVM-a

19,30 - Hajdukovo - Sednica Saveta SVM-a

14. maj 2020.

17,00 - Čoka - Sastanak sa aktivistima SVM 

15. maj 2020.

17,00 - Bačka Topola - Sastanak sa aktivistima SVM 

16. maj 2020.

09,00 - Subotica - Sednica Predsedništva Gradske organizaciji SVM u Subotici

10,00 - Subotica - Sednica Saveta Gradske organizaciji SVM u Subotici

18. maj 2020.

13,00 - Subotica - Predaja gradske liste kandidata SVM-a

17,00 - Senta - Sastanak sa aktivistima SVM 

19. maj 2020.

15,15 - Subotica - Snimanje političke emisije "Közügyek" na TV Pannon (na mađarskom jeziku; na programu danas u 18 časova)

17,00 - Rusko Selo - Sastanak sa aktivistima SVM 

20. maj 2020.

17,00 - Feketić - Sastanak sa aktivistima SVM 

21. maj 2020.

17,00 - Horgoš - Sastanak sa aktivistima SVM 

22. maj 2020.

17,00 - Kanjiža - Sastanak sa aktivistima SVM 

23. maj 2020.

09,00 - Subotica - Sednica Predsedništva Gradske organizaciji SVM u Subotici

10,00 - Subotica - Sednica Saveta Gradske organizaciji SVM u Subotici

25. maj 2020.

17,00 - Bečej - Sastanak sa aktivistima SVM

26. maj 2020.

17,00 - Kupusina - Sastanak sa aktivistima SVM

27. maj 2020.

17,00 - Subotica - Sastanak sa aktivistima SVM

28. maj 2020.

17,00 - Hajdukovo - Sastanak sa aktivistima SVM

29. maj 2020.

17,00 - Subotica - Sastanak sa aktivistima SVM

30. maj 2020.

10,00 - Palić - Sednica Saveta Gradske organizaciji SVM u Subotici

1. jun 2020.

17,00 - Temerin - Sastanak sa aktivistima SVM

2. jun 2020.

17,00 - Mužlja - Sastanak sa aktivistima SVM

3. jun 2020.

21,00 - Novi Sad - Gostovanje u  emisiji RTV-a "Sučeljavanje" (uživo)

4. jun 2020.

16,00 - Bački Vinogradi - Obeležavanje Dana mađarskog zajedništva

5. jun 2020.

10,00 - Subotica - Press konferencija SVM

6. jun 2020.

09,00 - Subotica - Sednica Predsedništva Gradske organizaciji SVM u Subotici

10,00 - Subotica - Sednica Saveta Gradske organizaciji SVM u Subotici

13,00 - Subotica - Susret sa žiteljima MZ Radanovac

9. jun 2020.

10,00 - Bečej - Poseta lokalnim institucijama

19,00 - Šupljak - Susret sa meštanima

19,30 - Šupljak - Tribina SVM

10. jun 2020.

11,00 - Palić - Susret sa meštanima

18,00 - Subotica (MZ Zorka) - Tribina SVM

11. jun 2020.

06,45 - Subotica - Gostovanje u jutarnjem programu Radia Kossuth (na mađarskom jeziku; uživo)

09,00 - Subotica (MZ Željezničko naselje) - Susret sa meštanima

10,00 - Subotica - Susret sa Laslom Keverom (Kövér László), predsednikom Parlamenta Mađarske

17,20 - Beograd - Gostovanje u emisiji "Pravi ugao" Televizije Vojvodine (uživo)

19,00 - Palić - Tribina SVM

12. jun 2020.

10,00 - Kelebija - Susret sa meštanima

16,30 - Subotica (MZ Novo selo) - Susret sa meštanima

19,00 - Bački vinogradi - Tribina SVM

13. jun 2020.

08,30 - Palić (pijaca) - Susret sa meštanima

09,10 - Subotica - Mali Radanovac (pijaca) - Susret sa meštanima

09,40 - Subotica - Željezničko naselje (pijaca) - Susret sa meštanima

10,00 - Subotica (MZ Makova sedmica) - Susret sa meštanima

11,00 - Čantavir - Manifestacija povodom dana sela

14,30 - Hajdukovo - Susret sa meštanima 

15,30 - Palić - Susret sa meštanima 

17,30 - Subotica - Sastanak sa Boglarkom Ileš (Illés Boglárka), predsednicom "Fidelitas" 

18,00 - Subotica - Omladinski forum

14. jun 2020.

09,00 - Subotica - Pijaca Zelenac - Susret sa meštanima

09,30 - Subotica - Buvljak - Susret sa meštanima

10,00 - Subotica - Mlečna pijaca - Susret sa meštanima

11,00 - Subotica (Bajnat) - Susret sa meštanima

15. jun 2020.

10,00 - Subotica (Radanovac) - Susret sa meštanima

11,00 - Hajdukovo - Susret sa meštanima

18,30 - Subotica (Mali Radanovac) - Tribina SVM

16. jun 2020.

10,00 - Subotica (MZ Dudova šuma) - Susret sa meštanima

11,00 - Subotica - Polaganje kamena temeljca Vrtića "Vackor"

13,00 - Čantavir - Susret sa meštanima

19,00 - Bajmok - Tribina SVM

17. jun 2020.

09,00 - Subotica - Snimanje političke emisije na Subotičkom mađarskom radiju

12,30 - Feketić - Sastanak sa Peterom Sijartom (Szijjártó Péter), ministrom za spoljnu trgovinu i spoljne poslove Mađarske

13,05 - Feketić - Svečana predaja D.o.o. Aretol 

13,55 - Feketić - Svečana ceremonija potpisivanja ugovora sa dobitnicima sredstava na konkursu Fondacije Prosperitati

14,55 - Palić - Razgovor sa Peterom Sijartom (Szijjártó Péter), ministrom za spoljnu trgovinu i spoljne poslove Mađarske

15,35 - Palić - Press konferencija sa Peterom Sijartom (Szijjártó Péter), ministrom za spoljnu trgovinu i spoljne poslove Mađarske

17,05 - Subotica - Susret sa rimokatoličkim sveštenikom Jožefom Sakaljem (Szakály József)

18,00 - Subotica (MZ Peščara) - Susret sa meštanima

18. jun 2020.

10.00 - Palić - susret sa meštanima

11,00 - Nosa - susret sa meštanima

20,00 - Subotica - Gostovanje na Televiziji Yu Eco (uživo)

19. jun 2020.

17,00 - Subotica - Sednica Saveta Gradske organizaciji SVM u Subotici

18,00 - Subotica (MZ Zorka) - VIII Festival mekike

20. jun 2020.

11,00 - Kanjiža - Sednica Saveta SVM-a

21. jun 2020.

10,00 - Subotica - Glasanje

20,00 - Subotica - Iščekivanje rezultata izbora u SVM-u

22. jun 2020.

17,00 - Hajdukovo - Sednica Saveta SVM-a

24. jun 2020.

13,30 - Subotica - Press konferencija SVM

18,00 - Hajdukovo - Sednica Saveta Gradske organizaciji SVM u Subotici

26. jun 2020.

10,00 - Subotica - Sastanak predsednika, potpredsednika i članova izvršnog odbora SVM

28. jun 2020.

09,00 - Bajmok - Svečanost povodom praznika crkve Sv. Petar i Pavle

3. jul 2020.

13,00 - Subotica - Snimanje političke emisije "Napjaink" na Drugom programu Televizije Vojvodine (na mađarskom jeziku; na programu u ponedeljak u 20 časova)

4. jul 2020.

10,00 - Subotica - Sednica Saveta Gradske organizaciji SVM u Subotici

7. jul 2020.

10,00 - Subotica - Intervju za Radio Slobodna Evropa

15. jul 2020.

10,00 - Beograd - Sastanak sa predsednikom Republike, Aleksandrom Vučićem

17. jul 2020.

13,00 - Kelebija - Poseta radova na nadvožnjaku na Meljkutskom putu

21. jul 2020.

10,00 - Subotica - Intervju za nedeljnik "Hetek"

28. jul 2020.

17,00 - Hajdukovo - Sednica Saveta SVM-a

31. jul 2020.

14,30 - Subotica - Sastanak članova Poslaničke grupe SVM u Narodnoj skupštini

3. avgust 2020.

10,00 - Beograd - Prva, konstitutivna sednica Narodne skupštine u Dvanaestom sazivu

12,00 - Beograd - Snimanje političke emisije "Híradó Plusz" na TV Pannon (na mađarskom jeziku; na programu danas u 18 časova)