O Zakonu o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji

PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima narodni poslanik Bálint Pásztor.
   
BÁLINT PÁSZTOR (BALINT PASTOR): Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, na početku današnjeg radnog dana smo imali ovde tri člana Vlade, a ostao je samo najuporniji, to je gospodin Milan Marković. Nadam se da će i ostali ministri naći za shodno da se vrate u salu Narodne skupštine, da bi saslušali narodne poslanike i da bi saslušali mišljenje poslaničkih grupa o predloženim veoma važnim zakonima.
   
Iskoristio bih priliku i mogućnost da, pre svega, govorim o Predlogu zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji. Za SVM i za Poslaničku grupu manjina, Predlog o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima nije uopšte sporan i mi ćemo svakako glasati za taj predlog. Nije previše sporan ni Predlog zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji, ali je na neki način sporan Predlog zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj samoupravi.
   
Pošto je taj predlog zakona za nas sporan, predložili smo jedan amandman. Taj amandman nisu predložili isključivo poslanici SVM, nego i narodni poslanici Liste za evropski Sandžak i narodni poslanik Koalicije Albanaca preševske doline, znači narodni poslanici koji pripadaju poslaničkoj grupi Manjina su potpisnici ovog amandmana. Svakako ću iskoristiti mogućnost da govorim o ovom predloženom amandmanu, da bi predstavnici Vlade na vreme bili informisani o ovom amandmanu i da bi imali vremena da razmisle o celishodnosti prihvatanja ovog amandmana Poslaničke grupe manjina.
   
Svakako, mi smatramo da je ovaj amandman neophodno prihvatiti jer, nažalost, Vlada uopšte nije uzimala u obzir faktičko stanje po kojem je u određenom broju jedinica lokalne samouprave u službenoj upotrebi više jezika. Tu višejezičnost treba uzeti u obzir. Nije dovoljno govoriti o tome da su nacionalne manjine ravnopravne, o tome da su nacionalne manjine mostovi saradnje između Republike Srbije i drugih evropskih država, nego treba raditi na tome da te nacionalne zajednice budu uistinu ravnopravne.
   
Kada govorimo o ravnopravnosti, onda svakako treba, kada smo kod ove zakonske materije, uzeti u obzir da, ukoliko je u nekoj jedinici lokalne samouprave u službenoj upotrebi samo srpski jezik, to je jedna situacija, a kada je u službenoj upotrebi, pored srpskog jezika, još neki jezik nacionalne manjine ili jezici nacionalnih manjina, to je u potpunosti drugačija situacija, iz prostog razloga što treba obezbediti odgovarajući broj izvršilaca- zaposlenih u lokalnoj samoupravi, koji poznaju jezik određene nacionalne manjine čiji je jezik u službenoj upotrebi i čiji je jezik ravnopravan na teritoriji određene jedinice lokalne samouprave sa srpskim jezikom.
   
Podsetio bih vas da, prema Zakonu o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina iz 2002. godine, na teritoriji jedinice lokalne samouprave gde tradicionalno žive pripadnici nacionalnih manjina, njihov jezik i pismo može biti u ravnopravnoj službenoj upotrebi, a po jednom drugom članu ovog zakona jedinica lokalne samouprave obavezno uvodi u ravnopravnu službenu upotrebu jezik i pismo nacionalne manjine, ukoliko procenat pripadnika te nacionalne manjine u ukupnom broju stanovnika na njenoj teritoriji dostiže 15%, prema rezultatima poslednjeg popisa. Ovo je bio citat iz Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. Ovaj zakon je na pravnoj snazi sedam godina i svakako bi trebalo poštovati ove odredbe navedenog zakona.
   
Pošto službena upotreba jezika pripadnika nacionalnih manjina na teritoriji jedinica lokalne samouprave podrazumeva, između ostalog, upotrebu jezika nacionalne manjine u komunikaciji organa sa javnim ovlašćenjima i građana, izdavanje javnih isprava, vođenje službenih evidencija i zbirki ličnih podataka na jezicima pripadnika nacionalnih manjina i prihvatanje tih isprava na tim jezicima kao punovažnih, vođenje upravnih postupaka na tim jezicima, neophodno je da u organima jedinica lokalne samouprave, u ustanovama, kao i u privrednim društvima i drugim oblicima organizovanja, čiji je jedini osnivač jedinica lokalne samouprave, budu zaposlena lica koja vladaju jezikom koji je u službenoj upotrebi.
   
Ovo je bio citat iz obrazloženja našeg amandmana. Znači, onim jedinicima lokalne samouprave u  kojima je, pored  srpskog jezika, u službenoj upotrebi i jedan ili više jezika nacionalnih manjina, pripadnici nacionalnih manjina mogu konzumirati svoja zakonom garantovana prava isključivo pod uslovom da se u administraciji obezbedi potreban broj izvršilaca sa znanjem jezika nacionalnih manjina koji je u službenoj upotrebi.
   
Sigurno znate, gospodin Milan Marković zna, u to sam uveren, ali se nadam da je i gospodinu Dinkiću poznata ova činjenica, u Republici Srbiji postoji više desetina jedinica lokalne samouprave u kojima je u službenoj upotrebi, pored srpskog, još neki jezik ili jezici nacionalne manjine odnosno nacionalnih manjina.
   
Te lokalne samouprave se ne nalaze isključivo na teritoriji AP Vojvodine, tih lokalnih samouprava ima i u istočnoj Srbiji i na jugu Srbije i u Sandžaku i na drugim područjima Republike Srbije. To pitanje  je svakako postojeće pitanje i svakako to treba uzeti u obzir.
   
Predložili smo jedno rešenje i pročitao bih tekst tog amandman, da bude u potpunosti jasno šta predlažemo. Malopre sam obrazlagao zašto predlažemo, a sada ću citirati šta konkretno predlažemo.
   
Predlažemo da izuzetno od stava 1. člana 2. ovog predloga zakona, znači izuzetno od onog pravila da na 1.000 stanovnika može biti najviše četiri zaposlena u  lokalnoj samoupravi, ukupan maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme u lokalnoj administraciji u kojoj je u službenoj upotrebi i jedan ili više jezika nacionalnih manjina uvećava se za 0,1 zaposlena na hiljadu stanovnika, tj. 0,1 promila za svaki jezik nacionalne manjine koji je u službenoj upotrebi.
   
Daću vam jedan primer. Recimo, na teritoriji Grada Subotice u službenoj upotrebi je, pored srpskog i mađarskog jezika, i hrvatski jezik. Znači, treba obezbediti izvršioce, zaposlene koji poznaju hrvatski jezik, koji mogu da komuniciraju sa građanima te nacionalnosti na teritoriji tog grada, a ima tu i drugih primera širom Republike Srbije.
   
Smatramo da smo bili izuzetno skromni, da uopšte ovaj naš predlog ne remeti koncepciju zakona. Vidi se da na osnovu 0,1 promila neće se uvećati u velikoj meri broj zaposlenih u lokalnoj samoupravi, a sa druge strane bi se omogućilo građanima pripadnicima nacionalnih manjina da konzumiraju svoja prava koja su garantovana Ustavom Republike Srbije, Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisma i još nekim važećim zakonima Republike Srbije.
   
Nama je jasno da broj zaposlenih na nivou Republike u administraciji i na nivou lokalnih samouprava treba smanjiti. To uopšte nije sporno. Znamo da je to dogovoreno i sa MMF. Žao mi je što trenutno nije tu gospodin Dinkić jer bih ga pitao da li su ovom prilikom predstavnici Vlade informisali predstavnike MMF da je Srbija u obavezi da AP Vojvodini obezbedi najmanje 7% iz budžeta, pošto su to zaboravili pre nekoliko meseci, kada smo imali na dnevnom redu Predlog rebalansa budžeta za 2009. godinu, a pošto nije trenutno prisutan mogu to pitanje postaviti, ali ne verujem da ću dobiti odgovor.
   
Naravno, nije nažalost uzeto u obzir ni to da je pre nekoliko meseci ova Narodna skupština usvojila Zakon o komunalnoj policiji, ali smo mislili da taj amandman ne treba mi da predložimo, nadamo se da su druge poslaničke grupe predložile amandman prema kojem u ta četiri zaposlena ne ulaze pripadnici komunalnih policija na teritoriji gradova.
   
Ostali smo kod ovog pitanja, kod ovog problema  i svakako smatram značajnim da još jednom podvučem da ovaj amandman nije isključivo amandman SVM nego i svih pripadnika Poslaničke grupe manjina. To naglašavam zbog toga što je pre nekoliko dana objavljen jedan članak u dnevnim novinama pod naslovom "Mađari zatežu". To nije istinito, nije tačno iz dva razloga. Prvo, nisu Mađari oni koji zatežu nego su to poslanici Poslaničke grupa manjina, znači Mađari, Bošnjaci i Albanci. Sa druge strane, što je još bitnije, mi tu ne zatežemo, mi tu jedino zahtevamo od Vlade Republike Srbije da poštuje Ustav ove države i da omogući pripadnicima nacionalnih manjina da mogu koristiti svoje jezike u onim jedinicama lokalne samouprave u kojima je njihov jezik u službenoj i ravnopravnoj upotrebi.
   
Naravno, ne mislim da je Vlada ovom prilikom bila zlonamerna. Mislim da se tu radi o tome da su jednostavno zaboravili odnosno nisu uzeli u obzir, što je jedan ogroman propust, da prema poslednjem popisu 18% stanovnika Republike Srbije se izjašnjava kao pripadnik neke nacionalne manjine i da te nacionalne manjine imaju određena prava, pa i pravo na službenu upotrebu jezika. Kada ste već ustanovili tri izuzetka od ovog pravila - četiri zaposlena na hiljadu stanovnika, o tim izuzecima je i ministar govorio, to su one lokalne samouprave do 15.000 stanovnika, one lokalne samouprave u kojima učešće republičkog transfera u budžetu opštine je manji od 20% i one opštine u kojima se broj mora smanjiti za više od 20% zaposlenih, mislimo da treba ustanoviti i ovaj četvrti izuzetak za one lokalne samouprave u kojima je u službenoj upotrebi još neki jezik, osim srpskog jezika.
   
U Predlogu zakona je navedeno da će u postupku utvrđivanja statusa neraspoređenog zaposlenog uzimati u obzir rezultati rada i imovno stanje. Svakako treba uzimati u obzir rezultate rada, to treba da bude najvažniji komponent u utvrđivanju statusa neraspoređenog zaposlenog. Sa socijalne tačke gledišta nije loše ni to što se uzima u obzir imovno stanje, ali smatramo da i znanje službenog jezika odnosno službenih jezika treba da bude jedan od komponenata odnosno kriterijuma prilikom utvrđivanja statusa neraspoređenog zaposlenog u lokalnoj samoupravi.
   
Kada već govorimo o učešću pripadnika nacionalnih manjina u administraciji, tu pre svega ne mislim na lokalnu samoupravu nego na državnu administraciju, imao bih pitanje za gospodina Milana Markovića - zbog čega se, gospodine ministre, ne poštuje zaključak Vlade iz 2006. godine, a to je Zaključak o merama za povećanje učešća pripadnika nacionalnih manjina u organima državne uprave? Zaključak Vlade naravno nije pravni propis, ali ipak obavezuje Vladu Republike Srbije, kada već ovaj zaključak nije stavljen izvan pravne snage. Ne znam o kakvim rezultatima biste mogli govoriti gospodine ministre povodom ovog pitanja - shodno ovom zaključku, za koliko, kako i u kolikoj meri je povećano učešće pripadnika nacionalnih manjina u organima državne uprave?
   
Mislim da po ovom pitanju nije postignut, na žalost, nikakav uspeh, nikakav rezultat i ovome bi trebalo malo razmišljati.
   
Poslanička grupa Manjina će podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državni službenicima i Predlog zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji, ali ćemo Predlog zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji moći da podržimo isključivo ako se prihvati naš amandman i mogu da izrazim uverenje da prihvatanjem ovog amandmana biće omogućeno da se postigne onaj cilj koji je bio pred Vladom kada ste predložili ovaj zakon na usvajanje.
   
Na kraju bih želeo da napomenem da i dalje smatramo da lokalne samouprave treba da dobiju nazad svoju imovinu i treba da imaju pravo na svoje izvorne prihode. Ovo kažem zbog toga što smatramo najvišim oblikom licemerja ovu odredbu da se ostavlja mogućnost lokalnim samoupravama da ukoliko ne žele otpustiti zaposlene u administraciji njihove plate finansiraju iz sopstvenih troškova. Iz kojih troškova mogu lokalne samouprave da finansiraju plate svojih zaposlenih kad je Srbija jedina država u Evropi u kojoj lokalne samouprave, opštine i gradovi nemaju svoju imovinu, a skoro uopšte nemaju ni svoje izvorne prihode?
   
Smatramo da ovo treba promeniti, ne zbog toga što će to biti neki naš preduslov za učlanjenje u EU, nego zbog toga što bi time lokalnim samoupravama olakšalo život, one bi bile u mogućnosti da stvaraju nova radna mesta, da privuku, pre svega, strane investicije i smatramo da svakako treba na tome poraditi.
   
Još uvek nema ministra Dinkića, pa ga ne mogu pitati – kada ćemo u skupštinskoj proceduri imati Predlog zakona o javnoj svojini? Imam radnu verziju ovog zakona još od 7.10.2008. godine. Još uvek nemamo informaciju da li Vlada u bliskoj budućnosti želi da raspravlja o Nacrtu ovog zakona, da li ćemo mi u Skupštini biti u mogućnosti da raspravljamo o ovom predlogu zakona koji je svakako bitan i zbog položaja i finansijske autonomije i lokalnih samouprava i autonomnih pokrajina unutar Republike Srbije.
   
Nadam se da ćemo naići na razumevanje i da će biti prihvaćen amandman Poslaničke grupe manjina. Hvala.
   
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima ministar Milan Marković.
   
MILAN MARKOVIĆ: Što se tiče vašeg amandmana, mislim da je amandman jako dobar. Predložiću Vladi i kolegi Dinkiću da ga prihvatimo. U jedinicama lokalne samouprave u kojima je službeni jezik manjina treba da se naprave korektivni faktori i da se poveća za 0,1 promil broj zaposlenih u skladu sa tim koliko je jezika u službenoj upotrebi.
   
Što se tiče zaključka o kom ste govorili, prosto sam proces zapošljavanja je uređen na jedan dosta objektivan način. Moram priznati otvoreno, ne znam, niti pitam, niti mislim da je pristojno ili zakonito pitati ljude koje su nacionalnosti koje rade u Ministarstvu. Mogao bih možda da uzmem prezimena, pa da gledam, pa da vam kažem koja je struktura, ali generalno smatram da takvu vrstu evidencije ne smem da vodim i da bi bilo protivustavno voditi evidenciju o nacionalnoj pripadnosti manjina u organima državne uprave bez pristanka ljudi koji se izjašnjavaju kao pripadnici nacionalne manjine.
   
Ukoliko smatrate da postoji problem u ostvarivanju prava nacionalnih manjina, možemo da preko Službe za kadrove dođemo do nekih podataka, ali takva vrsta evidencije definitivno ne postoji i prvi se protivim pravljenju evidencije po nacionalnom principu u organima državne uprave.
   
Uputili ste pitanje meni, ali pitanje nije za ministra državne uprave. Zapošljavanje vrši svaki rukovodilac organa samostalno, a za ostvarivanje prava nacionalnih manjina je zaduženo drugo ministarstvo, tako da ovo pitanje nije za mene.
   
Što se tiče zakona o javnoj svojini, verovatno znate, Ministarstvo finansija je matično. Ono ga priprema i poslednja informacija koju imam je da će se do kraja godine naći u vladinoj proceduri i to je sjajna vest za jedinice lokalne samouprave. Sutra počinje prvi Sajam lokalne samouprave. Trudićemo se da u narednim godinama napravimo da to bude tradicija i evropska tačka susreta lokalnih samouprava iz okruženja. Sutra počinje prvi, gde za sada dovodimo samo naše. Jedan od panela koji će držati Ministarstvo finansija je posvećen finansiranju lokalne samouprave i posvećen je pitanju svojine jedinica lokalne samouprave, što je jedno od ključnih pitanja daljeg razvoja naše lokalne samouprave.
   
Pretpostavljam da je poziv stigao i u matični odbor i kod predsednika odbora i dobrodošli ste. Voleo bih da vas vidim na tim panelima. Mislim da će biti zanimljiva diskusija na tom sajmu.
   
PREDSEDAVAJUĆA: Pravo na repliku, narodni poslanik Bálint Pásztor.
   
BÁLINT PÁSZTOR (BALINT PASTOR): Gospodine ministre Markoviću, zahvaljujem se na odgovorima i na podršci našem amandmanu. Nadam se da će biti usvojen i od Vlade RS.
   
Što se tiče zapošljavanja pripadnika nacionalnih manjina, situacija je alarmantna što se tiče ovog pitanja. Pripadnika nacionalnih manjina skoro uopšte nema u organima republičke administracije, ali ne tražimo ništa drugo do poštovanja Zaključka o merama za povećanje učešća pripadnika nacionalnih manjina u organima državne uprave. Ovaj zaključak je objavljen u „Službenom glasniku“ Republike Srbije, broj 40/2006. Tražimo ili da se poštuje ovaj zaključak Vlade na način kako je usvojen ili da ovaj zaključak stavite izvan pravne snage.
   
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović.