O Zakonu o Narodnoj skupštini
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima narodni poslanik Bálint Pásztor, predsednik Poslaničke grupe manjina.
BÁLINT PÁSZTOR (BALINT PASTOR): Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, i Poslanička grupa manjina je potpisala predlog da se ovaj predlog zakona nađe na dnevnom redu Narodne skupštine. Mi smatramo da je parlament ovaj zakon trebao da donese najkasnije do kraja 2008. godine. Raduje nas što konačno možemo raspravljati o predlogu koji je izrađen od strane radne grupe na čelu sa gospodinom Nikolom Novakovićem, potpredsednikom Narodne skupštine.
U obrazloženju Predloga zakona piše da će se Narodna skupština usvajanjem ovog zakona staviti u ravnopravan ustavnopravni položaj sa predsednikom Republike, Vladom, Ustavnim sudom itd. Istina je, tačno je da je parlament, Narodna skupština jedini organ čiji rad nije regulisan posebnim zakonom. Postoji Zakon o predsedniku Republike, postoji Zakon o Vladi, postoji Zakon o Ustavnom sudu, čak i o ministarstvima, ali ne postoji zakon o Narodnoj skupštini.
Istovremeno poslednjih dana smo slušali i čitali u novinama od predstavnika vladajućih stranaka da je parlament najznačajnija institucija u državi koja je nezavisna od drugih grana vlasti, da ovakva vrsta ceremonije, misli se na izvođenje himne, na svečanu gardu itd, na simboličan način pokazuje važnost, odnosno značaj institucije kao što je parlament koji biraju građani. Danas smo čuli od predstavnika predlagača da je snažna Narodna skupština pretpostavka demokratskog društva i to je sve tačno, to tako treba da bude, ali to na žalost nije bilo tako poslednjih godina. Mi nismo mogli da steknemo taj utisak otkad je SVM ponovo postala parlamentarna stranka pre tri godine. Nismo stekli utisak da je parlament najznačajnija institucija i u praksi, u kojoj se donose odluke. Nismo mogli steći utisak da Narodna skupština uistinu kontroliše rad Vlade i to je naša krivica, to je krivica Narodne skupštine, a pre svega onih koji čine vladajuću koaliciju. To odmah mora da se promeni.
Ovaj zakon stvara, odnosno znači jednu solidnu osnovu za to, ali se stvari neće promeniti preko noći samo zbog donošenja zakona o Narodnoj skupštini. Bez obzira na to, mi ćemo naravno podržati Predlog zakona o Narodnoj skupštini i nadam se da ćemo učiniti sve u interesu toga da Narodna skupština i u praksi bude samostalna i u institucionalnom smislu i u finansijskom smislu, pre svega u odnosu na izvršnu vlast, u odnosu na Vladu i u odnosu na predsednika Republike.
Mi smo u prošloj godini usvojili više od 300 zakona, što se može smatrati podvigom, što se može smatrati dobrim rezultatom, ali istovremeno moramo da obratimo pažnju i na to šta o nama, o Narodnoj skupštini Republike Srbije misli EU, odnosno Evropska komisija koja je u svom izveštaju prošlogodišnjem navela da Narodna skupština i njeni odbori i dalje nemaju dovoljan broj kvalifikovanog osoblja, da su odbori slabi, da njihov rad nije proaktivan. Nastavljeno je sa praksom usvajanja zakona po hitnom postupku. Institucionalna sposobnost parlamenta je mala. Parlament nedovoljno koristi svoja ovlašćenja za kontrolu izvršne vlasti, a ustavne odredbe koje strankama daju kontrolu nad mandatima poslanika nastavljaju da koče rad i reformu zakonodavnog tela. Ovo je bio citat iz prošlogodišnjeg izveštaja Evropske komisije i iz ovog izveštaja možemo videti da još dosta toga treba da uradimo u interesu toga da Narodna skupština zbilja bude najvažniji organ u državi, da i institucionalno i finansijski bude samostalan organ.
Predlogom zakona su definisane nadležnosti Narodne skupštine, pored zakonodavne funkcije i predstavnička i izborna i kontrolna funkcija parlamenta, ali treba da se postavi pitanje da li je Narodna skupština najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji, kao što piše u Ustavu naše države, ili se smatra nekakvim nužnim zlom? Stekao sam utisak poslednjih godina da se vrlo često na parlament gleda kao na nužno zlo, a na narodne poslanike kao na ljude koji mlate praznu slamu, koji se bave nekim stvarima koje bi se mogle rešiti i po skraćenom postupku, odnosno za kraće vreme i to svakako nije dobro za demokratiju u Republici Srbiji. Takve ocene treba da se eliminišu. Takva razmišljanja moramo promeniti.
Naravno, niko među nama ne smatra slučajnim napade u medijima protiv Narodne skupštine, niko ne smatra slučajnim napade protiv narodnih poslanika. Imamo izveštaje u određenim mesecima o tome kako Skupština troši novac. To je, pre svega, u onim mesecima kada je Skupština na pauzi ili kada treba pažnja da se odvuče od nekih drugih problema. U tome smo i mi krivi, stranke parlamentarne većine. To jednostavno ne sme da se dozvoli. Treba da se čuva integritet i parlamenta i narodnih poslanika i svi mi zajedno treba da učinimo sve u interesu toga da Narodna skupština bude samostalna i da se na parlament ne gleda kao na nekakvo nužno zlo, koje postoji ali se sve rešava na sednicama npr. Vlade.
Znači, cilj bi trebalo da bude jedna institucija koja je samostalna i u institucionalnom i u finansijskom smislu, a mi treba da izađemo na kraj sa nekim izazovima. Jedan izazov je nedovoljna kontrola parlamenta nad radom izvršne vlasti, a drugi izazov je kontrola nad mandatima narodnih poslanika od strane političkih stranaka. Mesecima slušamo o tome da samo jedna stranka nema svoje blanko ostavke u Narodnoj skupštini. Reći ću da je to LDP i to je sigurno tako. Ne verujem da bi oni to rekli da to nije tačno, ali ima tu još nekih stranaka koje isto tako nemaju svoje blanko ostavke. Na primer, sve stranke koje čine Poslaničku grupu manjina: SVM, Bošnjačka lista za evropski Sandžak, Koalicija Albanaca preševske doline. Mi smatramo da je to model kojem se treba približavati, jer Skupština ne može da bude samostalna u institucionalnom smislu kada se poslanik može kazniti samo zbog toga što nije glasao za određeni predlog zakona. Može izgubiti u praksi mandat zbog toga što nije glasao po volji, recimo, nekog ministra ili partijskog šefa. To jednostavno nije prirodno.
Još je manje prirodna činjenica, odnosno stanje kada blanko ostavke poslanika ne drži stranka kojoj pripadaju određeni poslanici, nego neke druge stranke sa kojima je ta stranka izašla na izbore. Kada imate takvu situaciju, onda imate i situaciju kada se donosi protivustavan budžet u odnosu na Vojvodinu i, recimo, poslanici iz Vojvodine i autentične stranke iz Vojvodine nisu na žalost u mogućnosti da glasaju za naš predlog, da ostanem kod ovog primera iz decembra prošle godine, kojim smo mi predlagali da se dovede u sklad sa Ustavom Predlog zakona o budžetu za 2010. godinu.
Kada imate takvu situaciju onda je nerealno očekivati od parlamenta da u institucionalnom smislu bude samostalan organ, da uistinu bude najviše predstavničko telo, najviše zakonodavno telo u Srbiji i to, samo da citiram jednu predizbornu frazu ili slogan, "samo od nas zavisi". To zavisi od narodnih poslanika, zavisi od parlamentarnih stranaka, to zavisi od nas kada ćemo reći – evo, želimo da zastupamo interese građana, ne želimo da zastupamo neke druge stranke na čijim listama smo ušli, na primer, u Narodnu skupštinu.
Na ovaj problem zakon o Narodnoj skupštini ne može da da odgovor. Ovo ne zavisi ni od kakvog pravnog akta, ni od kakvog zakona, nego zavisi od političke kulture, zavisi od toga kako gledamo na sopstvenu ulogu narodnih poslanika.
Što se tiče finansiranja Narodne skupštine, veoma je dobro što će Narodna skupština u mnogo većoj meri moći da utiče na sopstveni budžet, ali da se vratim na prethodnu problematiku, na prethodno pitanje i ovde mogu da kažem da su i do sada narodni poslanici mogli da ulože amandman na pozicije Narodne skupštine u predlogu budžeta, ali se ne sećam toga da je u prethodne tri godine bilo koji poslanik vladajuće većine, uključujući i nas, uložio amandman na pozicije Narodne skupštine u budžetu. Bez obzira na to što je u 2007. godini budžet Narodne skupštine bio 3,6 milijarde dinara, a u ovoj godini je budžet Narodne skupštine milijarda i 600 miliona dinara. Budžet Skupštine za samo tri godine je smanjen za nešto više od dve milijarde dinara i niko se protiv toga od narodnih poslanika nije bunio. Imali smo neke druge amandmane. Mi smo jedna mala poslanička grupa, “zadali smo udarac ispod pojasa” time što smo zahtevali usklađivanje predloga budžeta sa Ustavom Republike Srbije, ali su neki drugi poslanici mogli da ulože amandman i na pozicije Narodne skupštine, da se poboljša finansiranje, način finansiranja Narodne skupštine.
Sve ću da vas podsetim na to da smo se dogovorili još 2007. godine da Narodna skupština finansira prevod usvojenih zakona, onih najznačajnijih i najvažnijih, na jezike nacionalnih manjina. Poslednje dve godine taj projekat je stao, zbog toga što je drastično smanjen budžet Narodne skupštine i imamo razumevanje za to, ali se nadamo da će se nastaviti sa ovom veoma pozitivnom praksom posle dve godine, od sledeće godine, kada će Narodna skupština u mnogo većoj meri moći da utiče na brojke sopstvenog budžeta.
Što se tiče Kolegijuma, smatramo da je on izuzetno važan organ. Opet će se u praksi pokazati koliko će "nadležnosti" imati taj kolegijum u planiranju sednica, u predstavljanju Narodne skupštine, u sazivanju sednica Narodne skupštine i tu bih želeo da ukažem na jedan problem u vezi sa utvrđivanjem predloga dnevnog reda Narodne skupštine, onako generalno za prethodne tri godine.
Veoma je loša praksa da narodni poslanici, pa i šefovi poslaničkih grupa vladajuće koalicije praktično iz novina mogu da saznaju sa kojim dnevnim redom je sazvana sednica. Ovo nije krivica predsednice Narodne skupštine, to je tako bilo i u prethodnom sazivu, ali se nadamo da će se to poboljšati formiranjem Kolegijuma u kojem će mesto naći predsednik Skupštine, potpredsednici, šefovi poslaničkih grupa i gde ćemo zajednički definisati predloge dnevnog reda. Nije normalno da ta autocenzura funkcioniše na ovakav način, u smislu da se, ako se dobro sećam u protekle tri godine svega jedan zakonski predlog došao na dnevni red čiji predlagač nije bila Vlada. To jednostavno nije normalno, to tako ne funkcioniše ni u jednom parlamentu u regionu i u Evropi i mi treba da se izborimo za to da se i predlozi narodnih poslanika, bez obzira na to da li se radi o opoziciji ili o strankama vladajuće većine, nađu na dnevnom redu Narodne skupštine i da sami određujemo kada ćemo raspravljati o predlozima koji dolaze od Vlade Republike Srbije.
Kada smo već kod Kolegijuma i kod planiranja rada Narodne skupštine, pokazaću vam jednu tabelu, kako to funkcioniše u parlamentarnim demokratijama. Ovde možete da vidite plan rada parlamenta Mađarske, ali to ne funkcioniše tako samo u mađarskom parlamentu, tako funkcioniše i u Sloveniji i u još nekim državama i parlamentima u regionu. Ovde možete da vidite tačno četiri meseca unapred, za celo redovno zasedanje, na primer, za 2009. godinu redovno jesenje zasedanje, kada će Narodna skupština imati dane za plenarne sednice, kada će raditi odbori, kada će biti dani za odlučivanje, kada će narodni poslanici primati građane, kada će se postavljati pitanja Vladi, a mi smo veoma daleko od toga. Mi smo juče saznali o čemu ćemo raspravljati početkom sledeće nedelje i to se mora promeniti. To zavisi od dogovora. To opet zavisi od nas samih, to ne zavisi ni od Vlade, ni od bilo kog ministra i nadam se da ćemo naći snagu, da će biti dogovora, da neće biti autocenzure i da ćemo se uspeti izboriti za to da na ovakav način funkcioniše i Narodna skupština Republike Srbije.
Drago nam je što će se ojačati pozicije i nadležnosti odbora, što će se premestiti težište rada u odbore. Nismo podneli amandman, ali moram da kažem da se lično ne slažem sa institutom zamenika članova odbora jer su odbori stručne prirode. Ne mogu sebe da zamislim, na primer, kao člana ili zamenika člana Odbora za zdravlje. To onda gubi svaki smisao i zbog toga smatramo da poslanici revnosnije trebaju da dolaze na sednice odbora i da se ovo eventualno mora razraditi Poslovnikom ako baš insistiramo na zamenicima članova odbora.
Podržaćemo ovaj zakon jer smatramo da on pruža solidnu osnovu za institucionalnu i finansijsku samostalnost parlamenta, ali se nadam, još jedanput da ponovim, da će i narodni poslanici na sebe i na svoju funkciju gledati kao na one ljude koji obavljaju najznačajniju funkciju u ovoj državi a to je funkcija, zadatak ili obaveza narodnog poslanika. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, poslanička grupa LDP.
