O Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina

PREDSEDNIK: Reč ima šef Poslaničke grupe manjina gospodin Bálint Pásztor.
   
BÁLINT PÁSZTOR (BALINT PASTOR): Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, veoma sam srećan što danas na dnevnom redu Narodne skupštine imamo Predlog zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Skoro sam, ako mi dozvolite, da ovako lično počnem, dve i po godine narodni poslanik i skoro ni jedna tema nije bila na dnevnom redu kada u mom govoru nisam dotakao neophodnost donošenja zakona o nacionalnim savetima. Nije bilo ni jednog skupštinskog obraćanja skoro kada nisam ukazao na to da, na žalost, pravna regulativa zaštite prava i sloboda nacionalnih manjina nije zaokružena u Srbiji, jer nije donet zakon o nacionalnim savetima.
   
Sada se pokazalo i to da smo bili u pravu da je neophodno da u Srbiji postoji Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Ubeđen sam da bez ovog ministarstva mi danas ne bismo imali Predlog zakona o nacionalnim savetima na dnevnom redu Narodne skupštine, zbog toga što smo videli prethodnih godina da kada ne postoji Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i kada se svako ministarstvo na neki način, na papiru bavi problematikom, odnosno temom zaštite prava i sloboda nacionalnih manjina, onda se u realnom životu niko i ne bavi tim pitanjem i jednostavno ne postoji državni organ koji bi podneo Predlog zakona o nacionalnim savetima Narodnoj skupštini na usvajanje.
   
Ovaj zakon je za nas jedan od najvažnijih zakona, koje će Narodna skupština doneti u ovom sazivu. Smatramo da će donošenje ovog zakona doprineti tome da se ne izlože nekakve paušalne ocene u vezi prava i sloboda nacionalnih manjina u Srbiji. Vrlo dobro znate, gospodine ministre, da se mogu čuti dve vrste mišljenja. Po jednoj, ovde su prava pripadnika nacionalnih manjina na najvišem mogućem nivou, nema nikakvih problema, nema nikakvih nedostataka u pravnoj regulativi i taj stav naravno ne možemo da zastupamo, jer ne odgovara stvarnost.
   
S druge strane, imamo i drugu krajnost, prema kome ništa ne valja. Pripadnici nacionalnih manjina ne uživaju nikakva prava, prava se ne poštuju, a ni sa time se ne možemo složiti. Ni to nije prava situacija. Prava situacija je takva da Srbija jednostavno na osnovu Ustava mora da donese zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, jer bez donošenja tog zakona ta pravna regulativa nije zaokružena. Nije zaokružena zbog toga što bez ovog zakona pripadnicima nacionalnih manjina je onemogućeno da uživaju kolektivna prava. Onemogućeno im je zbog toga što bez ovog zakona nije regulisano pitanje načina izbora nacionalnog saveta, nisu regulisane nadležnosti nacionalnog saveta i način finansiranja nacionalnog saveta. Neophodno je da te oblasti budu zakonom, a ne uredbom ili nekim pravilnikom regulisane.
   
Ustav Republike Srbije u članu 75. kaže – radi ostvarenja prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obaveštavanju i službenoj upotrebi jezika i pisma, pripadnici nacionalnih manjina mogu izabrati svoje nacionalne savete u skladu sa zakonom. Sada se donosi, ovih dana, ovaj zakon i nadam se da će biti usvojen do kraja jula. Ovo je neophodno zbog toga da bi nacionalni saveti kao partneri države mogli da funkcionišu, da bi pripadnici nacionalnih manjina imali mogućnost da uživaju kolektivna prava i da bi imali pravo da formiraju svoju manjinsku samoupravu, kao najviši organ personalne ili kulturne autonomije jedne nacionalne manjine.
   
Nadam se, naravno, da će ovaj zakon biti usvojen ogromnom većinom, kao što je to bio slučaj 2002. godine kada je u ovoj istoj sali donet zakon, tada savezni, o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina.   
   
Posle saslušanja argumenta opozicije nisam baš siguran da će ovaj zakon biti usvojen velikom većinom, ali bi mnogo značilo i za pripadnike nacionalnih manjina i za čitavu Srbiju ukoliko bi ovaj zakon bio usvojen, ne sa 126 ili 128 glasova, nego sa više glasova za.
   
Naravno da ovaj zakon ne može da bude odgovor na sve probleme koje imaju nacionalne manjine, a pogotovo ne može biti odgovor na nesumnjivo postojeće ekonomske probleme sa kojima se suočavaju i pripadnici nacionalnih manjina, kao što se suočavaju sa tim problemima i pripadnici srpskog naroda, ali će svakako biti dobro ukoliko će se ovaj zakon doneti. Ne zbog toga što se nedonošenje ovog zakona spominje u negativnom kontekstu u svim izveštajima već godinama i EU i Saveta Evrope. Ne treba to da bude glavni razlog zbog kojeg treba da donesemo ovaj zakon. Ovaj zakon ne treba doneti zbog toga što je nekakav zadatak na putu ka članstvu u EU, treba ga doneti isključivo zbog toga što je to naša ustavna obaveza i zbog toga što će doprineti boljem i većem uživanju kolektivnih prava, zagarantovanih Ustavom, pripadnika nacionalnih manjina.
   
Naravno, ne smatramo da je ovaj predlog zakona idealan. Ne može se napraviti zakon koji će odgovarati u istoj meri i pripadnicima onih nacionalnih zajednica koje broje nekoliko hiljada članova i onim nacionalnim zajednicama koje imaju više stotina hiljada članova, ali smatramo da je predloženi tekst zadovoljavajući za sve nacionalne zajednice u Srbiji i zbog toga smatramo da ga treba svakako doneti.
   
Rekao sam da nije idealan. Nije idealan zbog toga što, nažalost, ovaj zakon ne sadrži finansijske garancije, kakve smo želeli da sadrži, ne sadrži možda sve one nadležnosti koje smo želeli da sadrži, ali će svakako sadržati nadležnosti na osnovu kojih ćemo moći da kažemo da u Srbiji postoje najviši organi kulturne autonomije određenih nacionalnih manjina, određenih nacionalnih zajednica, da postoje nacionalni saveti koji mogu da zastupaju interese dotične nacionalne manjine u sferi obrazovanja, kulture, službene upotrebe jezika i obaveštavanja i svakako će postojati nacionalni saveti koji će na najbolji mogući način da se staraju o onim institucijama koje su od nesumnjive važnosti za pripadnike određene nacionalne zajednice.
   
Suština kulturne ili personalne autonomije jeste ta da se nacionalna zajednica samostalno brine o svojim institucijama preko legalno izabranih predstavnika. To omogućava ovaj zakon i zbog toga ćemo podržati predlog zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
   
Moram da kažem i to da je mađarska nacionalna zajednica svakako pristalica direktnih izbora i uveren sam da će se Mađarski nacionalni savet birati na osnovu direktnih izbora, ali isto tako smatramo da je dobro što je ostavljena alternativa i za elektorske izbore. Ne zbog nas, nego zbog onih nacionalnih zajednica koje ne mogu ili ne žele da organizuju neposredne izbore za nacionalni savet nacionalne manjine.
   
Na kraju bih želeo da ukažem na jedan problem koji, nažalost, postoji. Svedoci smo toga poslednjih dana. To je moguća kolizija između odredaba ovog zakona koji se odnosi na nadležnosti nacionalnih saveta sa drugim zakonima iz sfere obrazovanja, kulture i informisanja.
   
Na ovoj sednici Narodne skupštine se nalazi i Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Pored toga, na dnevnom redu ove sednice Narodne skupštine se nalazi i Predlog zakona o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima, kao i Predlog zakona o kulturi. Svakako bi bilo dobro da rešenja ova nekoliko zakona budu u potpunosti usaglašeni i da ne dođemo u situaciju da određeni posebni zakoni budu u koliziji sa ovim zakonom nakon što on u ovoj formi bude bio izglasan.
   
Zbog toga mislim da treba da uvažimo dodatan napor da se otklone nekakvi nedostaci, da se otklone nedoumice i da svi mi shvatimo da je zakon o nacionalnim savetima zakon izuzetak i da ostali zakoni koji se tiču obrazovanja, kulture, službene upotrebe jezika i informisanja na jezicima nacionalnih manjina treba da budu u saglasnosti sa ovim zakonom o nacionalnim savetima. Hvala.
   
PREDSEDNIK: Zahvaljujem, gospodine Pásztor.