O Zakonu o kulturi

PREDSEDAVAJUĆA: Poslaniče, vreme koje je na raspolaganju vaše poslaničke grupe je iskorišćeno. Zahvaljujem.
   
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? U prijavi je narodni poslanik Bálint Pásztor, pa narodni poslanik Tomislav Nikolić.
   
BÁLINT PÁSZTOR (BALINT PASTOR): Gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih želeo ispred Poslaničke grupe manjina i Saveza vojvođanskih Mađara da iznesem stavove u vezi Predloga zakona o kulturi.
   
Smatramo da je ovaj vrlo značajan zakon, nažalost, ostao u senci ovog drugog predloženog zakona o izmenama i dopunama Zakona o informisanju. Zakon o kulturi je veoma značajan zakon i nas veoma raduje što je dospeo na dnevni red Narodne skupštine i nadamo se da će biti usvojen po hitnom postupku u toku jula. Rekao sam malopre da je ovaj zakon vrlo značajan. Značajan je iz više razloga.
   
Kao prvo, po nekim mišljenjima i shvatanjima, mera civilizovanosti jednog društva, jedne države je između ostalog i to – kakav zakon o kulturi ima dotična država i kako se dotična država ophodi prema kulturi u jednoj državi.  Ne primer prema UNESCO – samo ona država se može smatrati civilizovanom, koja najmanje 1% iz budžeta izdvaja za finansiranje kulture.
   
Drugi razlog zbog koga mi smatramo da je ovo vrlo značajan zakon jeste što sada važeći zakoni koji regulišu ovu oblast potiču iz 1992. godine i 1998. godine. Radi se o zakonima koji jednostavno 2009. godine ne mogu da odgovaraju sadašnjim potrebama i nisu u dovoljnoj meri moderni, odnosno sputavaju na neki način razvoj kulture u Srbiji i jednostavno ne uzimaju u obzir savremene trendove u kulturi.
   
Što se tiče ovog predloga zakona o kulturi, on je rađen dosta dugo. Svi znamo da je izrada ovog predloga počela još za vreme mandata prošle Vlade, ali možemo konstatovati da je ova predložena verzija zakona o kulturi mnogo bolja u odnosu na neke prethodne verzije koje su bile u opticaju prethodnih godina. Ovaj predlog zakona nesumnjivo doprinosi demokratizaciji u kulturi, stvarajući moderne pravne okvire.
   
Naravno, kakav će biti kulturni život u Srbiji, kako će kultura funkcionisati ne zavisi pre svega i prvenstveno od toga kakav je zakon o kulturi, ali je on svakako značajan sa pravne tačke gledišta i sa formalnog aspekta. Vrlo je dobro to što ovim zakonom nije zaboravljena AP Vojvodina, što su predviđene nadležnosti za Vojvodinu što znači da je i u tom smislu decentralizacije ovaj predlog zakona dobar.
   
Što se tiče manjinske problematike, odnosno pitanja regulisanja kulture manjinskih zajednica u ovom predlogu zakona, moram da kažem da smo mi unutar mađarske nacionalne zajednice imali dve javne rasprave. Jednu još 27. oktobra 2007. godine povodom onog ranijeg Predloga zakona, odnosno tada još nacrta Zakona o kulturi, a drugu javnu raspravu 5. juna 2009. godine kada je Vlada već usvojila ovaj predlog zakona.
   
Mi smo na tim, uslovno rečeno, javnim raspravama zatražili mišljenje čelnika institucija koje su bitne za vojvođanske Mađare, zatražili smo mišljenje i umetnika i onih ljudi za koje smatramo da mnogo bolje od nas poznaju ovu problematiku i znaju šta bi trebalo poboljšati u Predlogu zakona o kulturi. Mi smo te primedbe formulisali u vidu amandmana Saveza vojvođanskih Mađara i vodili smo prethodnih nedelja razgovore sa predstavnicima Ministarstva za kulturu o tim amandmanima. Ovaj zakon je značajan i zbog toga što je okvirnog karaktera i na osnovu ovog zakona će se sledećih meseci i godina donositi zakoni o pozorištu, o kinematografiji, o izdavaštvu, o muzejima, o arhivima itd. Znači, vrlo je bitno da ovaj zakon odgovara sadašnjim potrebama, a kada kažem da treba da odgovara sadašnjim potrebama, onda mislim i na to da treba da uzme u obzir specifičnosti kulture manjinskih zajednica u pravoj meri.
   
Znamo iz prakse da se zakon o kulturi ne donosi svake godine, tako da bi bilo dobro da ovaj okvir bude uistinu dobar. Ovaj zakon definiše opšti interes u kulturi i reguliše uslove za delovanje subjekata u kulturi. To su dve najznačajnije teme koje reguliše ovaj predlog zakona. Predviđa formiranje Nacionalnog saveta za kulturu, što je veoma bitno. Dobro je to što je promenjeno rešenje u odnosu na ranije nacrte ovog zakona i što će Narodna skupština na predlog Vlade imenovati članove Nacionalnog saveta za kulturu, a to neće učiniti Vlada, kako je to bilo prema nekim ranijim verzijama Predloga zakona o kulturi iz vremena prethodne Vlade.
   
Vlada će doneti strategiju razvoja kulture, a kao obavezan element te strategije je definisanje strateških pravaca unapređivanja kulturnog stvaralaštva i kulturnog izraza pripadnika nacionalnih manjina, što je za nas veoma bitno. Dobro je i to što će se projekti, odnosno konkursi objavljivati do 1. oktobra svake godine za sledeću godinu. Znači, uneće se na neki način sigurnost u finansiranje kulture i važnih projekata iz kulture.
   
Što se tiče subjekata kulture, na dosta dobar način su regulisane ustanove kulture, a i ostali subjekti. Imaćemo ustanove kulture od nacionalnog značaja, udruženja u kulturi, fondacije, zadužbine, privredna društva. Želeo bih da podvučem da bi bilo vrlo bitno da se što pre nađe u skupštinskoj proceduri Predlog zakona o fondovima, fondacijama i zadužbinama, jer je taj zakon donet pre više od 20 godina i ni u kakvom smislu ne odgovara sadašnjim potrebama.
   
Što se tiče ostalih subjekata, ovaj zakon reguliše položaj, status samostalnih umetnika, istaknutih umetnika, istaknutih stručnjaka u kulturi, samostalnih stručnjaka u kulturi i saradnika u kulturi. Veoma je bitno to što je zakonom regulisana mogućnost dodeljivanja statusa umetnika koji su doprineli nacionalnoj kulturi. To su oni umetnici koji su dali vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi. To su neke pozitivne strane zakona.
   
Sada bih prešao na neke nedostatke. Mi smo te nedostatke u saradnji na neki način sa ministarstvom nastojali da korigujemo. Uložili smo sedam amandmana i nadamo se da će ti amandmani biti usvojeni, jer bi doprineli preciznijem regulisanju određenih delova ovog zakona, pre svega onih delova koji se odnose na kulturu nacionalnih manjina ili nacionalnih zajednica. Kao prvo, svakako je dobro što je u članu 23. Predloga zakona predviđeno da kada ustanovu kulture osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave u cilju očuvanja i razvoja nacionalne i etničke posebnosti pripadnika nacionalnih manjina, prethodno se pribavlja mišljenje nacionalnog saveta nacionalne manjine. To je korak unapred u odnosu na zakon koji je sada važeći. Međutim, ako bi predloženo rešenje ovako ostalo, to bi bio korak unazad u odnosu na praksu koja postoji u Vojvodini pet godina unazad. Smatramo da treba prihvatiti naš amandman koji cilja sledeće: nacionalni saveti nacionalnih manjina treba da dobiju mogućnost da osnuju ustanove, što i niko ovim predlogom zakona ne brani, pošto svako pravno lice može da osnuje ustanovu kulture. Ali  Republici Srbiji, AP, jedinici lokalne samouprave treba ostaviti i mogućnost da osnivačka prava određenih ustanova kulture prenesu na nacionalni savete nacionalnih manjina. Nacionalni savet nacionalne manjine je najviši organ kulturne samouprave određene nacionalne manjine i prema Ustavu Republike Srbije.
   
Zbog toga smatramo da pripadnicima nacionalnih manjina treba ostaviti mogućnost da preko legalno izabranih predstavnika mogu da vrše osnivačka prava u onim ustanovama kulture koje su od izuzetnog značaja za dotičnu nacionalnu zajednicu. Takvo rešenje u Vojvodini postoji pet godina. Uzeo bih primer Zavoda za kulturu Mađara sa sedištem u Senti, a takve zavode za kulturu imaju i nacionalne zajednice Slovaka, Hrvata, Rusina i još nekih nacionalnih zajednica. Ti nacionalni saveti vrše osnivačka prava zajedno sa AP Vojvodinom u odnosu na te zavode kulture. To što vrše osnivačka prava znači da daju predlog za direktore tih ustanova, daju predloge za članove upravnih i nadzornih odbora tih pravnik lica. Ukoliko se ne bi usvojio ovaj naš amandman, to bi značilo korak unazad na praksu koja u Vojvodini postoji pet godina. Zbog toga smatramo da bi svakako trebalo ove naše amandmane usvojiti, s obzirom na činjenicu da na osnovu Ustava Republike Srbije ne smeju se smanjivati stečena prava nacionalnih manjina. Mi smo dali četiri amandmana koji bi detaljno regulisali ovo pitanje. Bilo bi bitno i da nacionalni saveti dobiju mogućnost da utvrđuju koje su ustanove od posebnog značaja za određenu nacionalnu zajednicu.
   
Što se tiče druge grupe naših amandmana, oni se odnose na umetnike, na status istaknutog umetnika i istaknutog stručnjaka u kulturi, s jedne strane. S druge strane, naši amandmani ciljaju jedno rešenje koje bi omogućilo da pripadnik određene nacionalne manjine - umetnik može da dobije status umetnika koji je dao vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi ili kulturi nacionalne manjine.
   
Vi, gospodine ministre, vrlo dobro znate da među pripadnicima nacionalnih manjina ima istaknutih umetnika. Smatramo prirodnim i to što ti umetnici, pre svega, koji pripadaju brojčano manjim nacionalnim zajednicama, možda ne mogu doprineti nacionalnoj kulturi u onoj meri u kojoj mogu doprineti umetnici koji pripadaju srpskom narodu ili nacionalnim manjinama koje su brojčano veće i jače. Stvaralaštvo umetnika koji pripadaju nacionalnim manjinama može biti i te kako važno za određenu nacionalnu manjinu.
   
Zbog toga smatramo - neću navesti tu primere, jer sam siguran da bi isto toliko primera gospodin Bradić mogao da navede koliko bih ja mogao da navedem onih umetnika koji pripadaju nekoj nacionalnoj zajednici u Srbiji, ali je njihovo stvaralaštvo od izuzetnog značaja za čitavu državu, a ne samo za određenu nacionalnu zajednicu.
   
S toga, smatramo da nacionalnim savetima nacionalnih manjina treba dati mogućnost da i oni mogu predložiti umetnike za status istaknutog umetnika ili istaknutog stručnjaka u kulturi, s jedne strane ili za status umetnika koji je dao vrhunski  doprinos nacionalnoj kulturi ili kulturni neke nacionalne manjine. Malo pre sam rekao da je ovaj predlog zakona bolji u odnosu na neke prethodne verzije koje su kulturu nacionalnih manjina pominjale samo na dva mesta. Ovaj zakon je mnogo bolji, ova verzija predloga, ali smatramo da bismo mogli smatrati dobrim ovaj zakon bez ikakvih rezervi, samo u slučaju ako bi ovi naši amandmani bili prihvaćeni.
   
Sa druge strane, želeo bih da na kraju mog izlaganja ukažem na to da mi na kulturu nacionalnih manjina gledamo kao na deo kulture, kulturnog bogatstva Republike Srbije. Smatramo da svi organi i Srbije i AP i lokalnih samouprava treba da uzmu u obzir ovu činjenicu. Ovu činjenicu treba da uzmu u obzir u svakodnevnom životu. Mislim pre svega na to da se prestane sa praksom koja je na žalost prisutna u nekim arhivima, u nekim muzejima širom Republike Srbije, gde se kulturno bogatstvo, muzejski eksponati, uslovno rečeno pripadnika nacionalnih zajednica se ne tretiraju na način kako bismo voleli da to bude.
   
Samo bih želeo da ukažem na ovaj problem i nadam se da će i Ministarstvo kulture o tome voditi računa. Bilo bi vrlo dobro da ne samo Ministarstvo kulture smatra kulturu nacionalnih manjina delom kulturnog bogatstva Republike Srbije, nego da na taj problem, na to pitanje tako gledaju i sve ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija.
   
Nadam se da će naši amandmani biti  usvojeni, a nadam se da će i ovaj zakon o kulturu biti usvojen do kraja ovog meseca. Hvala.
   
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, predsednik poslaničke grupe Napred Srbijo.