O Zakonu o Južnom toku

VIDEO

PREDSEDNIK: Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne) Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, žele reč? Narodni poslanik Balint Pastor. Izvolite.

BALINT PASTOR: Gospođo Mihajlović, gospodine predsedniče, narodni poslanici, iz vašeg izlaganja, gospođo ministarka, mogli bismo zaključiti da se radi o jednom tehničkom zakonu i ovaj zakon se na neki način može predstaviti kao tehnički zakon. Tu se radi o ubrzavanju eksproprijacije zemljišta, pripremi terena za izgradnju tog gasovoda kroz Srbiju. Treba da se izvrši eksproprijacija oko 10 hiljada parcela, oko 800 hektara, to niste rekli. Sve se to može posmatrati kao tehnička stvar. Sve se to mora ubrzati da bi se investicija što brže okončala, da bismo što brže došli do novih radnih mesta, da bi se Srbija kao i čitav region zahvaljujući ovom projektu razvijala i napredovala. Sve to nije sporno.
   
Ključna sintagma ovog predloga zakona bi mogla da budu posebna pravila. Tu se predviđaju posebna pravila u vezi eksproprijacije, u vezi skraćivanja postupaka, u vezi raznih tehničkih detalja koji služe tome da se "Južni tok" kroz Srbiju što pre izgradi. Kao što rekoh, to nije sporno.
   
Sporno je to što je ovaj predlog zakona samo jedna karika u velikom lancu. Taj lanac je potvrđen, izglasan u Narodnoj skupštini pre četiri i po godine i taj lanac se zove Sporazum između Vlade RS i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede. Kao što znate, SVM je bila jedna od tri stranke u prošlom sazivu Narodne skupštine koja nije glasala za potvrđivanje tog sporazuma. Znam da taj sporazum danas nije tema, da vi niste bili član Vlade kada je taj sporazum potpisan i predložen Narodnoj skupštini, ali ne možemo gledati na čitav ovaj projekat na način da se tu radi samo o nekim tehničkim detaljima. Ovde celinu treba razmotriti i na takav način treba sagledavati situaciju i na taj način treba formulisati stav u Danu za glasanje povodom ovog predloga zakona.
   
Pre četiri i po godine smo rekli da nismo protiv ruskog kapitala, nismo protiv toga da se gradi "Južni tok" na teritoriji Srbije. Bili smo protiv ovog sporazuma zbog toga što smo mislili da se konkretan investitor, odnosno konkretna druga ugovorna strana favorizuje i da se RS stavlja u neravnopravan položaj u ovom čitavom sporazumu, čiji je deo izgradnja "Južnog toka" odnosno čiji je deo i ovaj predlog zakona o kome Narodna skupština RS danas raspravlja. Rekli smo da smo protiv tog neopravdanog favorizovanja. Rekli smo da smo protiv zaobilaska redovne zakonske privatizacije i tog postupka. Bili smo protiv tog sporazuma jer nije traženo ni neobavezujuće mišljenje tadašnjeg Pokrajinskog izvršnog veća, odnosno Sekretarijata za energetiku AP Vojvodine, bez obzira što znamo gde je Banatski Dvor, znamo čiji je bio NIS odnosno "Naftagas" u to vreme, odnosno ranije i znamo gde se ostvaruje skoro celokupna proizvodnja nafte i gasa u Srbiji. To se radi na teritoriji AP Vojvodine.
   
Rekli smo pre četiri i po godine da će Srbija nažalost izgubiti pravo nad vlasništvom nad naftnim resursima, što je prirodno bogatstvo i da nećemo biti u prilici da utičemo na cenu i snabdevenost naftom. Na neki način, zahvaljujući tome gubimo deo suvereniteta kao država. To smo rekli pre četiri i po godine i mislim da smo bili u pravu i da smo ispravno postupili kada smo glasali protiv tog sporazuma. Nije u redu da se nije vodilo računa ni o zaštiti životne sredine kada je stavljen potpis ispred Vlade RS na taj sporazum koji je u septembru 2008. godine ratifikovan u Narodnoj skupštini.
   
Zbog svih tih iznetih razloga moramo da sagledavamo celinu, čitav ovaj sporazum, odnosno čitavu sadržinu ovog sporazuma između RS i Ruske Federacije iz 2008. godine.
   
Ako se vratimo u sadašnjost, u 2013. godinu, i ako se fokusiramo na ovaj Predlog zakona, onda moram da istaknem da mi nismo nikada bili, niti ćemo ikada biti protiv bilo kog investitora ili protiv bilo koje investicije. Smatramo da su investicije dobro došle, da su neophodne i da bismo bez spoljne injekcije kapitala, bez razvoja infrastrukture na teritoriji čitave Republike Srbije tapkali u mestu još godinama ili decenijama.
   
Naravno, nismo bili ni 2008. godine protiv izgradnje Južnog toka, nismo ni sada. Ako uzmemo u obzir činjenice, koje su navedene u obrazloženju Predloga zakona, da je procenjena vrednost izgradnje gasovoda u Srbiji oko milijardu i 700 miliona evra, da je trasa Južnog toka kroz Srbiju dugačka, odnosno biće duga 470 kilometara, onda su ovi podaci takvi da se teško može naći bilo kakav argument protiv toga da se ovaj gasovod gradi.
   
U štampi su objavljeni razni podaci koji treba da idu u prilog tome da se ovaj gasovod gradi. Iznet je podatak, npr, da će se u budžet Republike Srbije godišnje slivati oko 200 miliona evra. Želeo bih da vas pitam – da li je ovaj podatak, da li je ova procena tačna, da li se može sa određenom dozom sigurnosti reći da će se to na taj način ostvariti? Znam da se radi o projekciji, pa ne možemo govoriti o konkretnim ciframa, ali da li se može reći da je ova projekcija približno tačna?
   
U štampi se piše o tome da će ovaj gasovod pokrenuti dobar deo privrede Srbije i da će na tom poslu biti direktno angažovano oko 2.000 radnika, a indirektno znatno više. To je moj uvaženi kolega Dušan Bajatović izjavljivao više puta. Znam, gospođo ministarka, da vi u mnogo slučajeva umete da pokušate da kažete nešto suprotno tome što gospodin Bajatović iznosi u medijima, ali vezano za ovu temu nisam čuo demante od vas, gospođo ministarka. Znači, to meni znači da je gospodin Bajatović pogodio ovu cifru. U ovom slučaju želim da potvrdite ovu moju pretpostavku koja je u ovom trenutku oboriva.
   
Gospodin Bajatović je rekao da se očekuje da Srbija posle izgradnje tog gasovoda ima prihod od tranzitnih taksi u iznosu od pola milijarde evra. Verujem gospodinu Bajatoviću, ali ste vi ipak član Vlade, pa bih želeo da potvrdite tu informaciju.
   
Rekao sam malo pre da mi nismo i ne možemo biti protiv bilo koje investicije i nikada nismo bili protiv investicija, bez obzira iz koje države ta investicija, odnosno taj investitor dolazi. Znamo i to da se u današnje vreme zemlje u okruženju, pa i u čitavoj Evropi, tuku, pod znacima navoda, za investitore, za to da investitor uloži sredstva baš u infrastrukturu na teritoriji određene zemlje, pa smo zbog toga srećni što će taj gasovod prolaziti upravo kroz Srbiju.
   
Ukazivali smo 2008. godine, i to ne može da bude kritika vas i sadašnje Vlade zbog toga što ste vi tada bili u opoziciji, na to da je ovaj sporazum potpisan na način da ima elemenata podaničkog mentaliteta od strane tadašnje Vlade Republike Srbije. Znam da su to oštre reči, ali mislim da svagdašnja Vlada Republike Srbije treba da brani interese svoje države. Mislim, kao što sam rekao i danas, kao što smo rekli 2008. godine, da ovaj sporazum stavlja Srbiju u neravnopravan položaj u odnosu na rusku stranu. Bez obzira što mi nismo protiv investitora iz Rusije, kao državljanin Republike Srbije moram da kažem da mi nije drago što je to tako i da se Srbija stavlja, zahvaljujući tom sporazumu za koji nismo glasali 2008. godine, u neravnopravan položaj u ekonomskom smislu.
   
Nije nam drago ni to što se vrši relativizacija pravnog sistema Republike Srbije pod plaštom suprematije međunarodnog prava. Govori se već godinama da je po Ustavu Republike Srbije međunarodno pravo iznad unutrašnjeg prava, da potvrđeni međunarodni sporazumi treba da budu u skladu sa Ustavom, ali da zakoni treba da budu u skladu sa međunarodnim sporazumima potvrđenim u Narodnoj skupštini Republike Srbije i sa Ustavom. Ako je to tako, onda se postavlja pitanje naftne rente. Znam da to nije tema danas i kao što sam rekao na početku ovde se radi o jednom čitavom paketu čiji je samo deo, značajan deo, ali ipak deo samo izgradnja Južnog toka.
   
Pre nego što budem postavio nekoliko pitanja u vezi stavova Vlade Republike Srbije, a u vezi naftne rente, želim da kažem da nam smeta, kao državljanima Republike Srbije, činjenica da je Srbija jedina zemlja kroz koju će proći Južni tok, a koja će biti manjinski vlasnik zajedničkog preduzeća. Želim da vas podsetim, dame i gospodo, da će ovaj gasovod proći kroz Bugarsku, Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Mađarsku, Hrvatsku, Sloveniju, Italiju. Među tim zemljama jedino će Srbija, zahvaljujući sporazumu iz 2008. godine za koji mi nismo glasali, biti manjinski vlasnik, odnosno jeste manjinski vlasnik u zajedničkom preduzeću DOO Južni tok.
   
Mislim da je to u skladu sa podaničkim mentalitetom od pre četiri i po godine i da je apsolutno u protivnosti sa ekonomskim interesima, ne samo građana AP Vojvodine, nego svih građana Republike Srbije. Zabrinjavajuća je izjava gospodina Čugunova, vođe projekta Južni tok, od 10. novembra 2012. godine. On je rekao za "Politiku", na pitanje – zašto je Srbija u celom poslu manjinski vlasnik, budući da su sve druge zemlje ravnopravni partneri, citiram, da su se tako dogovorili i da je bilo razloga zašto je to tako. Želeo bih da saznam, kao i građani Republike Srbije, koji su to bili razlozi zbog kojih je prethodna Vlada potpisala takav sporazum koji je sve građane Republike Srbije stavio u takav neravnopravan položaj i u političkom, i još više u ekonomskom smislu.
   
Malo pre sam rekao da u skladu sa Ustavom Republike Srbije potvrđeni međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom, a da zakoni ne smeju biti u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima. Želeo bih da postavim pitanje – da li je, gospođo Mihajlović, Zakon o rudarstvu, usvojen 2011. godine, u suprotnosti sa sporazumom između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede?
   
Ako na ovaj način citiramo Ustav, a ova odredba se ne može na drugi način tumačiti, onda proizlazi da naše unutrašnje zakonodavstvo treba da bude u skladu sa potvrđenim međunarodnim sporazumima. Godine 2008. je ovaj cenjeni Dom potvrdio sporazum sa Ruskom Federacijom prema kojem, citiram, u slučaju unošenja u zakonodavstvo Republike Srbije izmena koje dovode do pogoršanja uslova oporezivanja do dostizanja isplativosti datih projekata, vršiće se u skladu sa zakonodavstvom Republike Srbije koje je bilo na snazi na dan potpisivanja ovog sporazuma.
   
Na dan potpisivanja međudržavnog sporazuma naftna renta je bila 3%. U međuvremenu je 2011. godine podignuta na 7%. Doduše, SVM je predlagao da to bude 9%, ali je ipak veliki iskorak da to bude 7%. Sada mi nije jasno, na ovaj posao u budućnosti da li će se primenjivati naftna renta iz zakona Republike Srbije ili će se pod plaštom suprematije međunarodnog ugovora primenjivati stopa, odnosno ta naftna renta koja je nepovoljna po Srbiju i po sve njene građane.
   
Ako kažem da je nepovoljna, onda želim da iznesem i konkretan podatak, da ne govorimo otprilike. Znači, vidi se iz podataka iz prošle godine da su Vojvodina, Srbija i lokalne samouprave dobile 30 miliona evra manje prihoda godišnje zbog toga što se primenjuje naftna renta od 3%, umesto da se primenjuje Zakon Republike Srbije iz 2011. godine.
   
To znači, gospođo Mihajlović, da bi do isteka roka važenja energetskog sporazuma sa Ruskom Federacijom do 2038. godine taj gubitak mogao da iznosi i oko milijardu evra, što je oko dva i po puta više od cene koju je "Gasprom" platio za NIS. Pitam vas, kao člana Vlade Republike Srbije, da li to smatrate prihvatljivim i kako vi razmišljate povodom ovog pitanja? Jer, gospodin Bačević, ministar Bačević je rekao 3. januara za "Tanjug" da on nije za menjanje rudne rente za eksploataciju nafte i gasa, jer bismo time poremetili dobre i kvalitetne odnose sa Ruskom Federacijom. Da li je to stav Vlade Republike Srbije?
   
Bilo bi dobro da se kaže jasno i glasno i to koliko "Gaspromnjeft" investira godišnje u Srbiju, jer mi nismo politikanska stranka i nikad nismo pristupali nijednom pitanju na takav način. Treba videti šta koliko košta, šta koliko donosi dobitka i koliko gube građani Srbije zbog određenih, u konkretnom slučaju međudržavnih sporazuma i propisa koji se usvoje u Narodnoj skupštini. Možda "Gaspromnjeft" investira toliko u privredu Srbije da se isplati da mi bacamo kroz prozor 30 miliona evra godišnje samo zbog toga što se primenjuje naftna renta od 3%, a ne po Zakonu Republike Srbije od 7%. Mada, ja se još uvek nadam da tu može doći do nekog kvalitetnog dogovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije da se to pitanje reši, jer znam da nije pravna situacija jednostavna. Mnogo toga zavisi od tumačenja da li je naftna renta taksa ili porez, ili je nešto drugo. Ja mislim da nije ni taksa ni porez. Moje je mišljenje i mišljenje SVM da član 13. iz međudržavnog sporazuma između Ruske Federacije i Vlade Republike Srbije ne bi trebalo da se protumači na način da se naftna renta plaća od svega 3%.
   
Zbog toga vas molim, kao člana Vlade Republike Srbije, da se izborite za to da se primenjuje zakon Republike Srbije, da svi plaćaju naftnu rentu od 7%, koja je još uvek među nižima u Evropi, jer bi to bilo u interesu svih građana Republike Srbije i u interesu države.
   
Želim da zaključim na kraju i da kažem da stojimo iza svih ovih argumenata koje smo izneli 2008. godine, koje sam izneo i sada, ali, pošto želimo da se investira u privredu, želimo da se investira i u infrastrukturu Republike Srbije, pošto je izuzetno značajno da gasovod "Južni tok" prolazi i kroz Srbiju, a pošto je to već rešeno godinama pre, onda ćemo mi podržati ovaj predlog zakona, ali očekujemo odgovore na ova pitanja i očekujemo od Vlade Republike Srbije da zaštiti suverenitet Republike Srbije i u ekonomskom smislu, a ne samo u političkom smislu.
   
Želim da zaključim i da kažem na kraju da je, kao što svi mi znamo, moderni suverenitet vezan za ekonomsku snagu i ne bi trebalo dozvoliti nijednoj državi na svetu da Srbiju dovede u neravnopravan položaj, kao i sve građane, jer ako govorimo o suverenitetu, onda moramo biti svesni toga da oni koji su suvereni ne mogu nikako biti podređeni zapovestima drugih. Nadam se da je Vlada Republike Srbije suverena, odnosno da su građani Republike Srbije suvereni u Republici Srbiji. Hvala.
   
PREDSEDNIK: Reč ima ministarka Zorana Mihajlović.
   
ZORANA MIHAJLOVIĆ: Hvala lepo na komentarima. Slažem se sa vama da to baš i nije tema samog nacrta zakona, ali razumem i sve vaše nedoumice, pitanja i sve ono što ste ranije komentarisali i što sada ponavljate.
   
Vi i ja se, kao što ste na samom kraju rekli, potpuno slažemo u tome da treba da učinimo zaista sve da se u našoj zemlji investira što više. Ovaj nacrt zakona jeste upravo u tom cilju, da prosto obezbedimo mogućnost i uslove da se što pre krene u izgradnju "Južnog toka" kroz Srbiju. Dva su razloga. Jedan od razloga jeste stabilnost, gasna stabilnost koja zemlji jeste neophodna. Drugi razlog je ono što se zove pokretanje građevinske i svake druge operative, zapošljavanje ljudi, da li će oni da budu zaposleni samo u tom roku dok se bude gradio "Južni tok" i, naravno, mogućnosti koje stoje pred nekim drugim investitorima, bilo stranim, bilo domaćim, da duž "Južnog toka" mogu da grade neke druge objekte i da to svakako utiče da se povećava konkurentnost same zemlje.
   
No, vi ste, naravno, ovde pominjali i neke stvari iz međudržavnog sporazuma. Na nekoliko stvari ću sasvim sigurno odgovoriti, bez obzira što pitanje rudne rente, na koje ću vam takođe dati određeni odgovor, pripada i drugom ministarstvu, ministru rudarstva, ali da krenem od toga. Kao što znate, postoji međudržavni komitet između Ruske Federacije i Srbije. Zaključak poslednjeg sastanka tog međudržavnog komiteta, koji je održan u decembru, odnosno početkom decembra meseca prošle godine, jeste da se napravi analiza isplativosti investicije NIS i na osnovu te analize isplativosti investicije odrediće se u stvari i visina rudne rente. Mislim da to treba da znate. Ako ne, evo, ovo je način da dobijete informaciju.
   
Pitanje manjinskog vlasništva, tu se potpuno slažem sa vama i meni je veoma žao što Srbija jeste jedina država, od svih zemalja koje su potpisale energetski sporazum, koja nema taj partnerski odnos 50-50%. Isto tako mislim da su pitanja energetskog sporazuma, koja traju od 2008. godine do danas, toliko puta već ispričana. Ono što ja sa ove pozicije mogu sada da kažem, to je da postoji mogućnost da kroz dalje razgovore, kroz tranzitne takse, a reći ću vam i oko toga, pokušamo da tu poziciju srpske strane učinimo boljom nego što ona de fakto jeste, jer jeste 49%, kao što vi sami kažete.
   
Kada govorite o prihodima od taksi, oni su od dva do pet dolara na hiljadu metara kubnih na 100 kilometara. Dakle, veliki je taj raspon, između 369 miliona dolara u ukupnom nekom iznosu. Sada je stvar pregovora. Sada je stvar i nas kako ćemo sesti i pregovarati da Srbija kao država dobije što više može. Sa naše strane mi ćemo se u tom smislu maksimalno potruditi, a to i sada, između ostalog, radimo.
   
Još nekoliko stvari koje ste pomenuli vezano za eksploataciju nafte i gasa. Istraživanje na naftu i gas kod "Gasprom Njefta" traje, odnosno to pravo traje do 2015. godine. Po novom Zakonu o rudarstvu znate da i ono što su sada eksploatisali Vlada svakako mora da im poveri da to rade. To je jedna od stvari za koju mislim da je značajna.
   
Kada govorite o vrednosti samog projekta, generalni projekat podrazumeva mogućnosti odstupanja, koje su poprilično visoke, plus–minus 20%, što znači da do samog kraja ne možemo tačno sa sigurnošću da kažemo kolika će biti ta vrednost. Verujem da je nekoliko stvari za nas u ovom smislu značajno, kada govorimo konkretno baš o "Južnom toku", a to je da se maksimalno potrudimo da upravo ti pregovori oko tranzitnih taksi, oko otpočinjanja izgradnje budu sa naše strane urađeni na najvaljaniji način.  Ne kažem kako su bili rađeni prethodni pregovori, rezultat je ovo što ste i vi sami sve rekli, ali sada je na nama da sve što možemo da ispravimo zaista istinski i uradimo. Nadam se da sam vam odgovorila na sva pitanja. Hvala.
   
PREDSEDNIK: Reč ima Mirko Čikiriz.

comments powered by Disqus

18. maj 2020.

13,00 - Subotica - Predaja gradske liste kandidata SVM-a

17,00 - Senta - Sastanak sa aktivistima SVM 

19. maj 2020.

15,15 - Subotica - Snimanje političke emisije "Közügyek" na TV Pannon (na mađarskom jeziku; na programu danas u 18 časova)

17,00 - Rusko Selo - Sastanak sa aktivistima SVM 

20. maj 2020.

17,00 - Feketić - Sastanak sa aktivistima SVM 

21. maj 2020.

17,00 - Horgoš - Sastanak sa aktivistima SVM 

22. maj 2020.

17,00 - Kanjiža - Sastanak sa aktivistima SVM 

23. maj 2020.

09,00 - Subotica - Sednica Predsedništva Gradske organizaciji SVM u Subotici

10,00 - Subotica - Sednica Saveta Gradske organizaciji SVM u Subotici

25. maj 2020.

17,00 - Bečej - Sastanak sa aktivistima SVM

26. maj 2020.

17,00 - Kupusina - Sastanak sa aktivistima SVM

27. maj 2020.

17,00 - Subotica - Sastanak sa aktivistima SVM

28. maj 2020.

17,00 - Hajdukovo - Sastanak sa aktivistima SVM

29. maj 2020.

17,00 - Subotica - Sastanak sa aktivistima SVM

30. maj 2020.

10,00 - Palić - Sednica Saveta Gradske organizaciji SVM u Subotici

1. jun 2020.

17,00 - Temerin - Sastanak sa aktivistima SVM

2. jun 2020.

17,00 - Mužlja - Sastanak sa aktivistima SVM

3. jun 2020.

21,00 - Novi Sad - Gostovanje u  emisiji RTV-a "Sučeljavanje" (uživo)

4. jun 2020.

16,00 - Bački Vinogradi - Obeležavanje Dana mađarskog zajedništva

5. jun 2020.

10,00 - Subotica - Press konferencija SVM

6. jun 2020.

09,00 - Subotica - Sednica Predsedništva Gradske organizaciji SVM u Subotici

10,00 - Subotica - Sednica Saveta Gradske organizaciji SVM u Subotici

13,00 - Subotica - Susret sa žiteljima MZ Radanovac

9. jun 2020.

10,00 - Bečej - Poseta lokalnim institucijama

19,00 - Šupljak - Susret sa meštanima

19,30 - Šupljak - Tribina SVM

10. jun 2020.

11,00 - Palić - Susret sa meštanima

18,00 - Subotica (MZ Zorka) - Tribina SVM

11. jun 2020.

06,45 - Subotica - Gostovanje u jutarnjem programu Radia Kossuth (na mađarskom jeziku; uživo)

09,00 - Subotica (MZ Željezničko naselje) - Susret sa meštanima

10,00 - Subotica - Susret sa Laslom Keverom (Kövér László), predsednikom Parlamenta Mađarske

17,20 - Beograd - Gostovanje u emisiji "Pravi ugao" Televizije Vojvodine (uživo)

19,00 - Palić - Tribina SVM

12. jun 2020.

10,00 - Kelebija - Susret sa meštanima

16,30 - Subotica (MZ Novo selo) - Susret sa meštanima

19,00 - Bački vinogradi - Tribina SVM

13. jun 2020.

08,30 - Palić (pijaca) - Susret sa meštanima

09,10 - Subotica - Mali Radanovac (pijaca) - Susret sa meštanima

09,40 - Subotica - Željezničko naselje (pijaca) - Susret sa meštanima

10,00 - Subotica (MZ Makova sedmica) - Susret sa meštanima

11,00 - Čantavir - Manifestacija povodom dana sela

14,30 - Hajdukovo - Susret sa meštanima 

15,30 - Palić - Susret sa meštanima 

17,30 - Subotica - Sastanak sa Boglarkom Ileš (Illés Boglárka), predsednicom "Fidelitas" 

18,00 - Subotica - Omladinski forum

14. jun 2020.

09,00 - Subotica - Pijaca Zelenac - Susret sa meštanima

09,30 - Subotica - Buvljak - Susret sa meštanima

10,00 - Subotica - Mlečna pijaca - Susret sa meštanima

11,00 - Subotica (Bajnat) - Susret sa meštanima

15. jun 2020.

10,00 - Subotica (Radanovac) - Susret sa meštanima

11,00 - Hajdukovo - Susret sa meštanima

18,30 - Subotica (Mali Radanovac) - Tribina SVM

16. jun 2020.

10,00 - Subotica (MZ Dudova šuma) - Susret sa meštanima

11,00 - Subotica - Polaganje kamena temeljca Vrtića "Vackor"

13,00 - Čantavir - Susret sa meštanima

19,00 - Bajmok - Tribina SVM

17. jun 2020.

09,00 - Subotica - Snimanje političke emisije na Subotičkom mađarskom radiju

12,30 - Feketić - Sastanak sa Peterom Sijartom (Szijjártó Péter), ministrom za spoljnu trgovinu i spoljne poslove Mađarske

13,05 - Feketić - Svečana predaja D.o.o. Aretol 

13,55 - Feketić - Svečana ceremonija potpisivanja ugovora sa dobitnicima sredstava na konkursu Fondacije Prosperitati

14,55 - Palić - Razgovor sa Peterom Sijartom (Szijjártó Péter), ministrom za spoljnu trgovinu i spoljne poslove Mađarske

15,35 - Palić - Press konferencija sa Peterom Sijartom (Szijjártó Péter), ministrom za spoljnu trgovinu i spoljne poslove Mađarske

17,05 - Subotica - Susret sa rimokatoličkim sveštenikom Jožefom Sakaljem (Szakály József)

18,00 - Subotica (MZ Peščara) - Susret sa meštanima

18. jun 2020.

10.00 - Palić - susret sa meštanima

11,00 - Nosa - susret sa meštanima

20,00 - Subotica - Gostovanje na Televiziji Yu Eco (uživo)

19. jun 2020.

17,00 - Subotica - Sednica Saveta Gradske organizaciji SVM u Subotici

18,00 - Subotica (MZ Zorka) - VIII Festival mekike

20. jun 2020.

11,00 - Kanjiža - Sednica Saveta SVM-a

21. jun 2020.

10,00 - Subotica - Glasanje

20,00 - Subotica - Iščekivanje rezultata izbora u SVM-u

22. jun 2020.

17,00 - Hajdukovo - Sednica Saveta SVM-a

24. jun 2020.

13,30 - Subotica - Press konferencija SVM

18,00 - Hajdukovo - Sednica Saveta Gradske organizaciji SVM u Subotici

26. jun 2020.

10,00 - Subotica - Sastanak predsednika, potpredsednika i članova izvršnog odbora SVM

28. jun 2020.

09,00 - Bajmok - Svečanost povodom praznika crkve Sv. Petar i Pavle

3. jul 2020.

13,00 - Subotica - Snimanje političke emisije "Napjaink" na Drugom programu Televizije Vojvodine (na mađarskom jeziku; na programu u ponedeljak u 20 časova)

4. jul 2020.

10,00 - Subotica - Sednica Saveta Gradske organizaciji SVM u Subotici

7. jul 2020.

10,00 - Subotica - Intervju za Radio Slobodna Evropa

15. jul 2020.

10,00 - Beograd - Sastanak sa predsednikom Republike, Aleksandrom Vučićem

17. jul 2020.

13,00 - Kelebija - Poseta radova na nadvožnjaku na Meljkutskom putu

21. jul 2020.

10,00 - Subotica - Intervju za nedeljnik "Hetek"

28. jul 2020.

17,00 - Hajdukovo - Sednica Saveta SVM-a

31. jul 2020.

14,30 - Subotica - Sastanak članova Poslaničke grupe SVM u Narodnoj skupštini

3. avgust 2020.

10,00 - Beograd - Prva, konstitutivna sednica Narodne skupštine u Dvanaestom sazivu

12,00 - Beograd - Snimanje političke emisije "Híradó Plusz" na TV Pannon (na mađarskom jeziku; na programu danas u 18 časova)