O Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu

PREDSEDAVAJUĆA: Hvala. Reč ima Bálint Pásztor, predsednik Poslaničke grupe manjina.
   
BÁLINT PÁSZTOR (BALINT PASTOR): Uvažena gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ovoj porodičnoj atmosferi, pošto je u sali 18 poslanika, ako sam ja dobro izbrojao, kažem nekoliko rečenica o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu ili još tačnije - da prezentiram jedan naš amandman podnet na ovaj predlog zakona.
   
Pre nego što to učinim, želeo bih da kažem da mi u Savezu vojvođanskih Mađara  verujemo u parlamentarnu demokratiju i verujemo u to da je važno neke stvari baš tu, u Narodnoj skupštini inicirati, a ne na nekim drugim mestima. To kažem zbog toga što je prethodnih meseci nekoliko stranaka, odnosno predstavnici nekoliko stranaka govorili o problemu rudne rente za eksploataciju nafte ili skraćeno o naftnoj renti - o tome da je nedopustivo da to bude svega 3% prihoda u Republici Srbiji. Sada, sem nas niko nije podneo amandman na to rešenje.
   
Jedino su poslanici SRS još podneli amandman, kojim predlažu - da naftna renta u Srbiji bude 4% umesto tri koliko je sada. Mi smo podneli amandman da naftna renta bude 15%. Mi smo naravno spremni da razgovaramo i sa vama gospodine Škundriću i sa predstavnicima Ministarstva. Ako vi smatrate da ne možete prihvatiti 15%, onda možemo da pogledamo da li nekako drugačije možemo to da formulišemo, ali ipak da ne ostane 3%. Smatramo da je to isuviše malo i zbog teške ekonomske situacije i zbog situacije u kojoj se nalaze naše lokalne samouprave, odnosno smatramo da bi ovu cifru od 3% svakako trebalo povećati.
   
U važećem Zakonu o rudarstvu ta naknada za korišćenje mineralnih sirovina, koju plaća preduzeće koje vrši eksploataciju mineralnih sirovina za ugljovodonike u tečnom i gasovitom stanju, naftu i gas, predviđena u visini od 3% od ukupnog prihoda. Sredstva ostvarena na ime naknade u visini od 40% pripadaju Republici Srbiji, u visini od 10% su prihodi autonomne pokrajine, a u visini od 50% su prihodi opštine, na čijoj teritoriji se vrši eksploatacija.
   
Mi smatramo da je predlog za povećanje procenta na ime naknade za korišćenje mineralnih sirovina sa 3 na 15% opravdan iz više razloga. Ja ću nekoliko rečenica govoriti o tim razlozima. Kao prvi argument bi mogao da stoji tu sledeće - eksploatacija mineralnih sirovina je kontinuirani proces, koji vodi trajnom odlivu bogatstva opštine, a povećanje naknade značilo bi barem povraćaj dela tog bogatstva na teritoriju jedinice lokalne samouprave, na teritoriju opštine ili grada. To povećanje prihoda, po ovom osnovu nije samo u interesu lokalnih zajednica, lokalnih samouprava nego u interesu i AP i Republike Srbije u celini.
   
Značajan deo tih sredstava mogao bi se upotrebiti i za finansiranje, odnosno sufinansiranje razvojnih projekata dotične opštine ili grada, čija je realizacija planirana u oblastima - obrazovanje, socijalna zaštita, kultura, sport, komunalne delatnosti, odnosno druge značajne delatnosti za stanovnike određene opštine ili grada.
   
Povećan iznos sredstava ostvarenih na ime naknade za korišćenje mineralnih sirovina bi se mogao upotrebiti za otklanjanje šteta na postojećoj infrastrukturi, odnosno putevima u opštini, nastalih usled eksploatacije. Ja ću navesti primer opštine Kanjiža. U toj opštini eksploatacija nafte se vrši na teritoriji šest, od postojećih 9 mesnih zajednica i ima i te kako mnogo puteva koji bi se mogli popraviti, zbog upotrebe tih puteva u ove svrhe.
   
Iskustva drugih država takođe idu u prilog inicijative da se procenat naknade poveća. Naravno znam da tu ima i suprotnih primera. Siguran sam da biste vi gospodine ministre naveli primer Hrvatske ili Rumunije, gde je procenat te naftne rente još niži. Ali na primer, u Mađarskoj, koja je u dosta toga u sličnoj poziciji našoj, jeste 12%, a u nekim državama Evrope dostiže čak 20 ili 30% od ukupnog prihoda ostvarenog eksploatacijom mineralnih sirovina.
   
Prethodnih meseci je dosta govoreno ovde, i u Skupštini i generalno gledajući u medijima u Srbiji, o tome da treba promeniti izborni sistem u Republici Srbiji, pošto narodni poslanici ne predstavljaju one opštine iz kojih dolaze.
   
Ja smatram, gospodine Škundriću, da to, da li narodni poslanici zastupaju interese onih opština iz kojih dolaze ne zavisi pre svega od toga kakav je izborni sistem, koji imamo u državi, odnosno da li je to proporcionalan sistem ili većinski. Kada bi svi oni narodni poslanici koji dolaze sa teritorije opština, u kojima postoji eksploatacija nafte ili gasa, odnosno ukoliko bi sve te kolege narodni poslanici insistirale i podržale ovaj amandman, onda bi ovaj amandman Saveza vojvođanskih Mađara sigurno prošao.
   
Ja apelujem na sve moje kolege koji dolaze iz onih opština, gde se vrši ta eksploatacija, da podrže naš amandman, jer bi to bilo u interesu tih opština bez obzira na to naravno ko je na vlasti, od kada je na vlasti i dokle će biti na vlasti u tim dotičnim opštinama. Ja sam pre nekoliko dana dobio pismo, a takođe i svi predsednici poslaničkih grupa su dobili pismo 40 najnerazvijenijih opština u Republici Srbiji. Oni se žale da su došli na prag bankrota i da ne mogu usled smanjenja transfernih sredstava da finansiraju svoje nadležnosti. Među nerazvijenijim opštinama je na primer i opština Žitište. Ukoliko bi naftna renta bila umesto 3% 15% ili barem 6, 7, 8, 10, bilo koliko, samo da bude iznad 3% - siguran sam da bi problemi, na primer, opštine Žitište bili smanjeni, jer bi dobili dodatna sredstva za finansiranje svojih nadležnosti. Taj problem naravno ima i Zrenjanin, taj problem ima i Kanjiža, taj problem ima i Pančevo i te opštine, te jedinice lokalne samouprave su razvijenije u odnosu na Žitište, ali ne bi bilo loše da i u tim opštinama ti prihodi opštine ili grada budu veći. Tu se radi u iznosima od nekoliko desetina miliona dinara na godišnjem nivou. Ta sredstva za budžet jedne Republike, jedne države ništa ne znače, a jako, jako puno znače za budžet jedinica lokalne samouprave.
   
Ovo što sam malopre rekao dobija na značaju, kada imamo u vidu da još uvek nije donet zakon o javnoj svojini i da u Srbiji lokalne samouprave još uvek nemaju svoju imovinu, odnosno skoro da uopšte nemaju svoje izvorne prihode. Mi se nadamo da će zakon o javnoj svojini vrlo brzo biti usvojen u Narodnoj skupštini. Nacrt, odnosno radna verzija ovog zakona je izrađena još u oktobru prošle godine i od tada se nije ništa desilo, a lokalne samouprave su u ovako teškoj situaciji, u kakvoj se nažalost nalaze.
   
Ovo stanje pogoršava dodatno činjenica, što je još uvek na snazi Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije. Taj zakon u potpunosti onemogućava lokalne samouprave da imaju svoju imovinu, da imaju svoje izvorne prihode. Kada je već takva situacija, onda smatramo da bi bilo svakako celishodno i opravdano da rudna renta, naftna renta bude viša i da ne bude svega 3%.
   
Ja se nadam da u Ministarstvu rudarstva postoji razumevanje za ovu inicijativu. Siguran sam gospodine Škundriću da vi u potpunosti osećate koliko bismo zajednički pomogli jedinicama lokalne samouprave, kada bi ovaj amandman bio usvojen, a sa druge strane, u budžetu Republike Srbije, ovi iznosi su samo kapi u moru. Znači, ništa neće naškoditi budžetu Republike Srbije.
   
Nadam se da će ovaj amandman biti prihvaćen i moram još jednom da kažem, spremni smo da razgovaramo o ovom amandmanu. Spremni smo da ovu cifru promenimo, ali ako ne naiđemo na razumevanje, onda nećemo moći da glasamo za ovaj Zakon o izmenama i dopunama zakona o rudarstvu. Ostale zakone ćemo podržati koji su danas na dnevnom redu.
   
PREDSEDAVAJUĆA: Zahvaljujem.