O Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju i o granicama upravnih okruga

PREDSEDNIK: Prelazimo na deo sednice u kome reč imaju predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa.

Pošto se nije javio predstavnik poslaničke grupe PUPS, reč ima gospodin Bálint Pásztor.

BÁLINT PÁSZTOR (BALINT PASTOR): Gospođo predsednice, gospodine potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da govorim isključivo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju.

Taj zakon smatramo za prvi korak ka regionalizaciji, ali ne pridajemo tako veliki značaj ovom zakonu, kao što to čini veći deo opozicije. Ne mislimo da će se bilo šta suštinski promeniti, što se tiče ustrojstva zemlje, što se tiče stepena regionalizacije i decentralizacije ovim zakonom, ali smatramo da je dobar korak donošenje ovog zakona i svakako je za pohvalu što je Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj bilo spremno da predloži izmene i dopune zakona samo nekoliko meseci posle usvajanja Zakona o regionalnom razvoju u Narodnoj skupštini.

U junu prošle godine sam govorio da se vodi bitka između stranaka o tome ko je više za regionalizaciju, koja je više za decentralizaciju. Sigurno se sećate, gospodine Dinkiću, da sam vam čestitao kao predsedniku jedne stranke da ste dobili bitku jer ste bili prvi predsednik stranke, a ujedno i ministar, koji je konkretno nešto predložio zarad decentralizacije i regionalizacije u Republici Srbiji, ali je to malo na brzaka učinjeno. Zbog toga danas moramo da menjamo ovaj zakon, ali to nije ništa loše. Za pohvalu je ukoliko neko želi da primeti da nešto nije savršeno i da se nešto mora dopuniti, da se neke izmene moraju uraditi.
   
Sigurno znate da je SVM za svaki vid decentralizacije i regionalizacije, bilo da se radi o statističkoj regionalizaciji, o ekonomskoj decentralizaciji ili o administrativnoj regionalizaciji. Za svaki vid smo regionalizacije, jer smatramo da je to za čitavu državu dobra stvar, da bi što pre trebalo krenuti u suštinsku decentralizaciju, a Zakon o regionalnom razvoju vidimo samo kao jedno oruđe, kao jedno sredstvo za ravnomeran regionalan razvoj, sredstvo za to da se povuku sredstva od predpristupnih fondova EU i to je od prilike sve što možemo očekivati od ovog zakona, ali je to veoma bitno u sadašnjem trenutku i na sadašnjem nivou integracije Republike Srbije, odnosno puta Republike Srbije ka EU.
   
Jedan moderan zakon se ne može graditi na lošim osnovama, o tome sam govorio i u junu. Možete reći, gospodine ministre, da nisu sva pitanja, koja su od značaja za ovaj zakon, u delokrugu, odnosno u nadležnosti vašeg ministarstva i da ste vi prinuđeni da se oslanjate na određena postojeća rešenja u pravnom sistemu Republike Srbije, ali to sa jedne strane nije baš tako, a sa druge strane, kao što ste bili spremni da predložite izmene i dopune ovog zakona, tako bismo trebali svi zajednički da pokažemo spremnost, da promenimo nešto što ne funkcioniše dobro i što ne daje dobre osnove za primenu ovog zakona. Mislim na upravne okruge - prema terminologiji ovog zakona na oblasti, jer se ne može govoriti o efikasnim sredstvima za ravnomeran regionalni razvoj kada vi ne uzimate u obzir kao ministarstvo određene logičke, geografske, privredne, telekomunikacione, infrastrukturalne činjenice.
   
Ne možemo govoriti o ravnomernom regionalnom razvoju, o razvojnim dokumentima, o razvojnim planovima, o regionalnim prostornim planovima kada polazimo od maksimalno netačne činjenice da se npr. opština Ada, ili opština Kanjiža ili opština Senta nalazi u Banatu. To geografski nije tačno. To stanje se mora promeniti, jer ako se ne promeni, onda nećemo imati dobre razvojne dokumente u tim oblastima, mislim na severno-bačku i na severno-banatsku oblast, nećemo imati dobre regionalne prostorne planove kao prvi korak ka ravnomernom regionalnom razvoju i nećemo olakšati život tim ljudima koji žive na teritorijama tih opština.
   
Cilj ovog zakona, nadam se da se slažemo, jeste taj da ljudi bolje žive. Ovde se radi o praktičnim stvarima, o privredi, o ekonomiji, o infrastrukturi, o telekomunikacijama, o predpristupnim fondovima EU, ne radi se o politici, a još manje o nekakvim nacionalnim pitanjima.
   
Znam da se prethodnih meseci veštački stvorila klima da Mađari žele svoj region, Bošnjaci žele svoj region, Albanci žele svoj region i sve je otišlo u taj pravac koji ne odgovara stvarnosti.
   
Na područjima tih opština, govorim o Adi, Kanjiži, Senti, u koje ste vi ranije redovno dolazili, sada vas u zadnje vreme nema, ali bih želeo da dođete, recimo, u Kanjižu, da se zajedno prošetamo obalom Tise i da zajednički ustanovimo da li smo u Bačkoj ili smo u Banatu i da li je u interesu Kanjižana, gde žive Srbi, Hrvati, Romi, ne samo Mađari, da pripadaju severnobačkoj oblasti, a ne severnobanatskoj oblasti, sa sedištem u Kikindi, jer nema nikakvih ni privrednih ni infrastrukturalnih ni telekomunikacijskih ni drugih veza između, recimo, Kanjiže i Kikinde, ali ima i te kako jako puno takvih veza između Kanjiže i Subotice.
   
Zbog toga, nažalost, moram trošiti najveći deo svog vremena na ovo pitanje jer to nije rešeno ni zakonom koji je donet u julu prošle godine, to pitanje nije rešeno ni ovim predloženim izmenama zakona, a još manje Uredbom o nomenklaturi statističkih teritorijalnih jedinica, koji je na snazi od 2. januara 2010. godine.
   
Zalažemo se za to da se izgradi dobar sistem, efikasan i da ne ignorišemo određene notorne činjenice. Mislimo da je to pitanje rešivo, da je potrebno samo naći političku volju i političku hrabrost da se promene neke stvari koje su zbog nacionalnih pobuda, iz nacionalnih motiva učinjene 1992. godine.
   
Moram još jednom da pomenem da u našem zahtevu nema politike i nacionalnog predznaka, ali je bilo nacionalnog predznaka kada je 1992. godine mađarsko biračko telo podeljeno na dve celine zbog toga što je tada bio većinski izborni sistem i trebalo je učiniti sve u interesu toga da Mađari imaju što manje poslanika u Narodnoj skupštini. Zbog toga su tri opštine prebačene suprotno svakoj elementarnoj ljudskoj logici u Banat. To stanje je i danas na snazi, 2010. godine.
   
Nešto slično se dešavalo i Bošnjacima i Albancima na teritoriji Srbije, ali se Zakon o regionalnom razvoju ne može bazirati na jednom takvom rešenju. Nadam se da se slažete.
   
Može se tu reći, kao što je i napisano u Uredbi o nomenklaturi statističkih teritorijalnih jedinica da će se poštovati postojeće administrativne podele, da se ovom uredbom, kao ni Zakonom o regionalnom razvoju ne može dirati u postojeću administrativnu podelu Republike Srbije.  Moram vas podsetiti, gospodine potpredsedniče, da okruzi nisu ustavna kategorija i o okruzima ne treba govoriti kada govorimo o administrativnoj podeli. Kada govorimo o administrativnoj podeli, onda u Srbiji postoje jedinice lokalne samouprave, tj. opštine, gradovi i grad Beograd, sa jedne strane, sa druge strane autonomne pokrajine, za sada dve i Republika Srbija.
   
Znači, okruzi nisu organi decentralizacije, okruzi su organi dekoncentracije, odnosno okruzi su podružni centri državne uprave. Okruzi nemaju veze sa decentralizacijom i regionalizacijom i zbog toga je u potpunosti pogrešan koncept da se oblasti definišu na osnovu upravnih okruga.
   
Isto tako ste u Uredbi o nomenklaturi statističkih teritorijalnih jedinica u članu 3. napisali da se kriterijumi po kojima se vrši grupisanje nivoa NSTJ, tj. nomenklature statističkih teritorijalnih jedinica baziraju na opštim kriterijuma koji su utvrđeni standardima EU. Tu ste naveli četiri kriterijuma – broj stanovnika, geopolitičku poziciju, prirodni potencijal i kulturno-istorijsko nasleđe.
   
Meni uopšte nije jasno po kom kriterijumu od ova četiri je Kanjiža u Banatu. Kanjiža ne treba da bude u Banatu ni na osnovu broja stanovnika, ni na osnovu geopolitičke pozicije, ni na osnovu prirodnog potencijala, ni na osnovu kulturno-istorijskog nasleđa. Zbog toga bi trebalo da zajednički nađemo način da se ovo stanje koje sputava razvoj tih opština promeni.
   
Rekli ste da će Vojvodina imati najmanje tri agencije. Naveli ste da će najverovatnije jednu agenciju imati Bačka, jednu Banat i jednu Srem. To je tako logički i za mene geografski. Ukoliko znamo da su Kanjiža, Ada i Senta kao bačke opštine u severno-banatskom upravnom okrugu i zahvaljujući ovom zakonu u severno-banatskoj oblasti, onda ne znam kako možete govoriti o Bačkoj, Banatu i Sremu, jer je ta logika pala donošenjem ovakvog zakona odnosno uredbe prošle godine.
   
Isto tako ste rekli da se prilikom definisanja regiona vodilo računa, odnosno polazilo se od Koridora 10. Kanjiža, Senta i Ada su sa one strane Koridora 10 sa koje strane je i Subotica i Sombor, ili Novi Sad, znači, sa bačke strane, a ne sa one strane gde je Kikinda. Ne znam po kojoj logici onda Kanjiža pripada severno-banatskoj oblasti.
   
Skupština opštine Kanjiža je 2. marta tekuće godine usvojila jednu inicijativu koju ste vi dobili. To je Inicijativa za izmenu uredbe o upravnim okruzima i uredbe o nomenklaturi statističkih teritorijalnih jedinica. Što je veoma interesantno: nadam se da će svi zapamtiti ovu činjenicu, ova inicijativa je u SO Kanjiža doneta jednoglasno. Nisu samo odbornici Saveza vojvođanskih Mađara glasali za ovu inicijativu, nego su sve stranke, pa i DS koja ima odbornike - tamo su opozicija, ali imaju odbornike u SO Kanjiža.
   
Ako ste vi, gospodine Dinkiću za decentralizaciju, za regionalizaciju, za povećanje značaja opština i gradova, onda bi trebalo ovu inicijativu koja je jednoglasno usvojena, uzeti u obzir, pogotovo zbog toga što je u ovoj inicijativi i u obrazloženju navedeno jako puno argumenata zbog čega SO Kanjiža smatra da treba da pripadaju severno-bačkoj oblasti. To je geografski položaj. To je povezanost Kanjiže i severno-bačke oblasti u oblasti obrazovanja, kulture, zdravstva, pravosuđa, privrede.
   
Donet je nedavno Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava sa jedne strane, i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privrednim komorama sa druge strane. Radi se o jedinstvenom privrednom regionu, o približno ostom stepenu razvijenosti infrastrukture, o jedinstvenom ekološkom području.
   
Postoje viševekovne veze u oblasti građevinarstva, proizvodnje i prerade sirovina, voćarstva, vinogradarstva, proizvodnje povrća, stočarstva, prehrambene industrije. Tu je i infrastrukturalna povezanost o kojoj sam malopre govorio, baš o Koridoru 10 se radi, naravno. Mogli bismo pomenuti i značaj kanala Tisa-Palić, povezanost u proizvodnji i preradi žitarica, industriji šećera, proizvodnji i preradi industrijske paprike, povrća. Radi se o prirodno jedinstvenom području. Radi se o jedinstvenom telekomunikacionom području, to je pozivni broj 024.
   
Ako znamo da je značaj Zakona o regionalnom razvoju stvaranje pretpostavki i uslova za regione, da konkurišu kod predpristupnih fondova EU i da utvrde svoje razvojne planove, onda bi ove geografske, ekonomske, privredne, infrastrukturalne, telekomunikacione činjenice trebalo akceptirati i uzeti u obzir.
   
Razmišljali smo, gospodine ministre, kako da formulišemo amandman da bi to bilo prihvatljivo, da bi se videlo da se ne radi ni o kakvim nacionalnim pitanjima. Pošto u zakonu piše da Vlada na predlog organa nadležnog za poslove statistike, određuje jedinice lokalne samouprave i gradske opštine koje čine oblast - vidite, gospodine ministre, ni u samom zakonu se ne spominju okruzi, nego se spominju lokalne samouprave i gradske opštine - predložili smo da se ovaj akt donese, vodeći računa o tri kriterijuma.
   
Jedan od kriterijuma bi bile geografske celine. Da se vodi računa o geografskim celinama. Što je u Bačkoj neka bude u Bačkoj, što je u Banatu neka bude u Banatu, jako je prosta stvar.
   
Drugo, o čemu bi trebalo voditi računa, što smo mi predložili u amandmanu, jeste mreža privrednih sudova i mreža privrednih komora. Sećate se, gospodine ministre, da smo sa vama uspeli postići, to nas je veoma radovalo, dogovor i sporazum u vezi privrednih komora, da se te nelogičnosti u tom zakonu isprave. To je veoma dobro, ali bi to trebalo da se uradi i ovim zakonom.
   
Treći, odnosno četvrti kriterijum, ako smatramo privredne sudove i privredne komore kao dva kriterijuma, onda su četvrti kriterijum telekomunikaciona područja. Smatramo da oblasti treba definisati na osnovu ovih kriterijuma. To ne bi bilo na štetu ni jednog stanovnika ovih opština, to ne bi bilo na štetu ni privrede, ni infrastrukture, baš suprotno. Zbog toga smo predložili da prihvatite ovaj amandman i nadam se da nećete kompromitovati dobru ideju koja je sadržana ovim zakonom o regionalnom razvoju i da ćemo zajednički uspeti da izradimo jedan tekst i da prihvatimo jedan tekst izmena i dopuna zakona koji će voditi računa o svim činjenicama o kojima treba da vodi računa jedan ovakav zakon. Hvala.
   
PREDSEDNIK: Zahvaljujem. Gospodine ministre, izvolite.
   
MLAĐAN DINKIĆ: Želeo bih da prokomentarišem i da dam odgovore na neka pitanja koja ste postavili.
   
Najpre, kao što znate, sam zakon se ne bavi upravnim okruzima. To je predmet drugog zakona. O tome smo govorili i prošli put, kada je bilo reči o ovom zakonu.
   
Što se tiče upravnih okruga, namerno se i ne pominju iz tog istog razloga u ovom zakonu. Rekao sam svoj lični stav, da smatram da u nekom budućem procesu decentralizacije, i to političke decentralizacije Srbije, treba da ima samo tri nivoa vlasti – centralnu, nivo regiona i lokalne samouprave.
   
Po mom ličnom mišljenju, upravne okruge treba potpuno ukinuti. Mislim da ste vi u pravu kada kažete da oni nemaju funkciju decentralizacije, nego kako ste to vi rekli. Zbog toga, čini mi se, da nemaju nekog smisla.
   
Ako mene pitate za mišljenje, okruge bi u jednom trenutku trebalo ukinuti, s obzirom da su nefunkcionalni. No, to nije predmet ovog zakona, samo iznosim svoje lično mišljenje. Treba dati mnogo veću moć lokalnim samoupravama, pa čak videti i do kog nivoa velikih mesnih zajednica dati još neka dodatna ovlašćenja.
   
U tom smislu, kada govorimo o okruzima, shvatam vašu primedbu i želim da neke vaše dileme takođe pokušam da razrešim. Naime, kada kažemo da će u Vojvodini biti najmanje tri razvojne regionalne agencije i kada sam rekao da mislim na Srem, Banat i Bačku, pre svega sam mislio na one razvojne agencije koje su već najaktivnije u Vojvodini, koje su već pokazale najbolje rezultate. To je agencija sa sedištem u Novom Sadu, u Zrenjaninu i u Subotici. Samim tim, ako te tri agencije dobiju akreditaciju, a to je najmanje tri, jer postoji i četvrta u Somboru, više i nema agencija u Vojvodini, ali ove tri su sigurno najveći kandidati za dobijanje akreditacije. To bi značilo da bi suštinski subotička agencija i bila nadležna za usmeravanje podsticaja preko regionalnog razvoja za Kanjižu, npr, to ste postavili kao pitanje.
   
U tom smislu, kada sam govorio da je koridor 10 korišćen, on nije korišćen kao neka linija za pravljenje tih zamišljenih statističkih linija oblasti, već regiona u centralnoj Srbiji, to sam rekao. Kao što znate, i Srem i Banat i Bačka i Kanjiža i Subotica i Novi Sad su u Vojvodini, dakle u jednom regionu. Ovde sam rekao da smo koridor 10 koristili da bi smo na neki način napravili demarkaciju između dva statistička regiona u centralnoj Srbiji.
   
Konačno, mislim da je vaš amandman prihvatljiv i mi ćemo to prihvatiti. Prosto, sve što ste govorili ima potpuno smisla i ovaj kriterijum koji ste dali vezan za to da se oblasti definišu odlukom statistike, vodeći računa o geografskim celinama, o mreži privrednih sudova i privrednih komora, kao i telekomunikacionim područjima, to je sasvim dobar predlog i mi smo ga već razmotrili. Koristim priliku da vam kažem da ćemo to prihvatiti.
   
Ima još jedna stvar koju bih želeo da kažem, a to je – zašto je Republički zavod za statistiku, kada je doneo uredbu o klasifikaciji oblasti koristio postojeće granice upravnih okruga. Zato što je na tome insistirala Evropska agencija za statistiku, Eurostat. Dakle, oni insistiraju za svaku zemlju da se prilikom utvrđivanja tzv. nižih statističkih nivoa kao što su pre svega NUTS 3, dakle, to je ovaj nivo oblasti, da se koriste neka postojeća zakonska rešenja. Naravno, oni ne propisuju da to moraju biti baš ti okruzi jer to nije čak ni zakonom dato, već uredbom. Jasno je da je to moguće promeniti.
   
Opet vam kažem lično mišljenje, mislim da ne treba ni da postoje okruzi, jer samo su predmet podela, nisu predmet pripajanja, međutim, to je moje mišljenje. Pitanje toga je mnogo šire i mora o tome da se razgovara, da se nađe neki konsenzus. Mislim da bi lakše probleme rešavali ako ne bi imali okruge nego ako bi se koncentrisali na regione i na lokalne samouprave, kao glavne nosioce decentralizacije.
   
Imajući u vidu da okruzi nisu predmet ovog zakona, kao što sam već rekao, a da je za definisanje oblasti opet nadležna statistika koja će opet pitati Eurostat za mišljenje, mislim da su ovi kriterijumi koje ste dali u amandmanu prihvatljivi, tako da se sa njima slažem. Hvala.
   
PREDSEDNIK: Zahvaljujem. Gospodine Pásztor ima reč.
   
BÁLINT PÁSZTOR (BALINT PASTOR): Želeo bih da se zahvalim gospodinu ministru što je najavio da će prihvatiti ovaj amandman. Znam da se mi slažemo u vezi okruga, ali sam samo želeo u svojoj diskusiji da podvučem više puta da ne bi trebalo celu koncepciju graditi na vrlo lošu koncepciju upravnih okruga. Pročitao sam podatak da je Eurostat predložio da se pođe od upravnih okruga, ali mislim da je razlog taj što iz Srbije Eurostatu nisu na valjan način objasnili šta su okruzi, odnosno šta nisu okruzi. Vi ste veoma pravilno rekli da okruzi uopšte nisu zakonska materija, okruzi se regulišu uredbom Vlade.
   
Želim samo da pitam, da bi građani u ovim opštinama jasno znali o čemu se radi – da li prihvatanje amandmana onda znači da će konačno Kanjiža, Ada i Senta pripadati severnoj-bačkoj oblasti, jer iz prihvatanja amandmana to proizilazi i to je suština? Praktičan razlog usvajanja tog amandmana, odnosno ta pozitivna strana amandmana bi bila ta.
   
PREDSEDNIK: Izvolite, gospodine ministre.
   
MLAĐAN DINKIĆ: Neću ulaziti u posao statistike, ali prihvatanjem amandmana daju se jasni kriterijumi statistici kako da uredi ovu oblast. S druge strane, već sam vam rekao da agencija koja će biti nadležna za infrastrukturni razvoj, kao i za razvoj preduzetništva, u Kanjiži, Senti će biti agencija sa sedištem u Subotici.
   
PREDSEDNIK: Zahvaljujem. Poslanička Nova Srbija, da li želite reč? (Ne.) Poslanička grupa LDP, da li želite sada reč? (Da.)
   
Izvinite, gospodin Velimir Ilić se javio.