O Zakonu o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika (o tzv. sitnim krađama)
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima narodni poslanik Balint Pastor. Izvolite.
BALINT PASTOR: Uvaženi gospodine ministre, gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, u demokratskim zemljama, u uređenim zemljama se ne menja često Krivični zakonik. Nažalost, Srbija izgleda da nije uređena zemlja u dovoljnoj meri, možda nije ni demokratska zemlja u dovoljnoj meri ili nije dovoljno demokratska i zbog toga smo u proteklom periodu, u proteklim godinama, imali česte izmene Krivičnog zakonika.
Nadam se da će se tome stati na put, jer je to u suprotnosti sa načelom legaliteta ili zakonitosti. Građani treba da znaju šta su krivična dela, građani treba da znaju šta im je dopušteno a šta nije dopušteno, šta je kažnjivo i šta nije kažnjivo u Republici Srbiji i zbog toga se nadam da izmene Krivičnog zakonika neće biti učestale.
Iz obrazloženja smo saznali da se sada menjaju samo oni elementi koji su hitni, elementi koje treba hitno izmeniti i da su bile konsultacije sa Evropskom komisijom, sa GREKO-m, sa Savetom Evrope, da se vrše usklađivanja sa međunarodnim ugovorima koje je Narodna skupština Republike Srbije ratifikovala.
Odmah se nameće pitanje koje je postavljeno i na Odboru za evropske integracije Narodne skupštine Republike Srbije – da li su konsultacije sa Evropskom komisijom izvršene u dovoljnoj meri? Gospodin ministar je malopre veoma iskreno rekao da je jedan broj primedbi Evropske komisije ugrađeno. Znamo iz prošlosti, bliske prošlosti, iz perioda prethodnih vlada, da se veoma često dešavalo da je ova Narodna skupština usvajala izmene i dopune određenih zakona, da se hvalila da je sve dogovoreno sa Evropskom komisijom, da su u predložene izmene i dopune uvršćeni evropski standardi, da upotrebim taj kolokvijalan izraz, a posle nekoliko nedelja ili meseci se ispostavilo da to nije tako, pa smo morali da idemo na popravni i Narodna skupština Republike Srbije je ponovo menjala skoro donete zakone.
Nadam se da se to neće desiti u ovom slučaju. Zbog toga bi me interesovalo da malo detaljnije kažete koje primedbe nisu ušle u Predlog zakona i da li ćemo morati da ponovo dođemo u situaciju koju smo videli i gledali u prethodnom periodu, da se ponovo ide na izmene i dopune istog zakona.
Želeo bih da istaknem samo nekoliko elementa Krivičnog zakonika, elemenata koji će se menjati ovih dana. Svakako mislim da je za svaku pohvalu što će biti uvedena obavezna otežavajuća okolnost, institut zločina iz mržnje. To je svakako za pohvalu. Srbija je jedno multinacionalno, multikulturalno, multikonfesionalno društvo. Imamo ranjive grupe u Republici Srbiji koje nisu u dovoljnoj meri zaštićene, odnosno nisu bile u dovoljnoj meri zaštićene u prethodnom periodu. Nadam se da uvođenje ovog novog instituta može da promeni tu situaciju, naravno, na bolje.
Kada smo kod obavezne otežavajuće okolnosti, instituta zločina iz mržnje, moram da napomenem da postoji i krivično delo u Republici Srbiji, dosta dugo, izazivanje nacionalne, verske i rasne mržnje i netrpeljivosti iz člana 317. Krivičnog zakonika Republike Srbije. Moram da vam skrenem pažnju, gospodine ministre, da je izuzetno mali broj ljudi koji su osuđeni, koji su učinili krivično delo sa elementom mržnje i koji su pozvani na krivičnu odgovornost na osnovu ovog člana Krivičnog zakonika. Ovaj član Krivičnog zakonika se u praksi izuzetno retko primenjuje, izuzetno retko se učinjeno delo kvalifikuje kao izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. Znam da to nema veze sa ovom obaveznom otežavajućom okolnošću, jer je to zaseban institut i posebno krivično delo. Želim da vam skrenem pažnju na ovaj problem, i mislim da nije prirodno da se izuzetno retko dela kvalifikuju kao izazivanje nacionalne, verske i rasne mržnje i netrpeljivosti.
Videćemo kako će se u praksi pokazati uvođenje obaveznog uslovnog otpusta. Znamo da slična regulativa postoji u mnogim državama EU. Znamo da će ovo verovatno dovesti do toga da će biti malo više mesta u zatvorima, što je potrebno u Republici Srbiji. Nažalost, na to praksa ukazuje i realan život na to ukazuje iz dana u dan. Verovatno je dobro da će to biti obavezne, a ne fakultativne prirode, kao što je to danas. No, videćemo kako će se ovaj institut u praksi pokazati.
Govorili ste o dekriminalizaciji anahronih krivičnih dela. Svakako se slažemo što je došlo do dekriminalizacije krivičnog dela – kleveta, nesavestan rad u privrednom poslovanju. Međutim, kod zabrane komentarisanja krivičnih postupaka, moram da kažem da tu ima svakako logike, ali jednostavno ne mogu da odolim utisku da je ova dekriminalizacija predložena prvenstveno zbog toga da bi pojedini članovi Vlade slobodno mogli da komentarišu određene postupke koji su u toku.
Što se tiče zloupotrebe službenog položaja, mislim da je dobro što je ovo krivično delo razdvojeno na dva zasebna krivična dela. Ne može se, naravno, mešati službeno lice i odgovorno lice, ali se moje pitanje u vezi konsultacija sa Evropskom komisijom odnosilo baš na ovo krivično delo, odnosno na ovo razdvajanje, da li je u vezi ovog rešenja postignuta saglasnost sa Evropskom komisijom i nećemo li morati da idemo na popravni, kao što smo morali prethodnih godina.
Sada sam stigao do ključnog elementa ili ključnih elemenata predloženih izmena i dopuna Krivičnog zakonika. Pretpostavljate da se radi o krivičnom delu sitna krađa, utaja i prevara i krivičnom delu razbojništvo. Postavio sam vam pitanje, nedavno, tačnije 27. septembra, tekuće godine, dokle će država Srbija da toleriše lopovluk, krađu koja poprima elemente organizovanosti, a ipak se radi o tzv. sitnim krađama? Tada sam rekao da nije prirodno da u zemlji u kojoj više od pola miliona penzionera prima manje od 15.000 mesečno, u zemlji u kojoj je stopa nezaposlenosti 27-28%, da se učinioci krivičnog dela – sitna krađa gone na osnovu privatne tužbe, ako ukradena stvar ne vredi najmanje 15.000 dinara.
Pravilno ste rekli u vašem obraćanju da to dovodi do porasta vršenja ovih krivičnih dela, to znamo sa terena, i da učinioci kalkulišu i zloupotrebljavaju ovu mogućnost. Zbog toga je izuzetno bitno što je napokon Vlada Republike Srbije reagovala i dobro je što je predloženo sniženje ovog limita, ovog cenzusa.
Moram da kažem da mi sa 10.000 dinara, koliko ste vi, kao Vlada Republike Srbije, predložili, nismo ni malo zadovoljni. Nismo zadovoljni zbog toga što mislimo da je u ovim prilikama, o kojima sam malopre govorio, 10.000 dinara ogroman iznos za mnoge građane Republike Srbije. Ukoliko bismo se zaustavili na 10.000 dinara mislim da bi ovu mogućnost i dalje zloupotrebljavali učinioci ovih krivičnih dela.
Još jednom želim da ponovim da se radi o organizovanom kriminalu. Odlično je što se Vlada bori protiv organizovanog kriminala, ali mislim da pored toga što se bavi tzv. krupnim ribama, što svakako podržavamo, treba da se bavi i ovim sitnim ribama, jer ljudima koji zarađuju 15.000-20.000, ljudima koji su nezaposleni i te kako puno znači 10.000 dinara.
Pogledali smo prethodnih nedelja uporednu praksu. Razgovarali smo sa gospodinom državnim sekretarom. Rekli smo da ćemo malo prostudirati uporednu praksu da bismo videli da li je realno ono za šta se zalažemo godinama, a to je spuštanje ovog cenzusa na 5.000 dinara.
Želim da kažem javno, mislim da nije nikakva tajna, da smo mi, gospodine ministre postigli usmeni dogovor da se amandman SVM prihvati od strane Vlade Republike Srbije i da se taj cenzus snizi, spusti na 5.000 dinara.
Inače, želim da vam kažem da je, pored naše poslaničke grupe, slično rešenje predložila i poslanička grupa LSV i poslanička grupa URS. Jedina razlika između našeg amandmana, sa jedne strane, i ova dva amandmana, sa druge strane, jeste da su kolege propustile da postoji i privilegovani oblik razbojništva, što je van svake logike da kod razbojništva postoji taj privilegovani oblik. Oni nisu uložili amandman u vezi razbojništva, da se i kod tog krivičnog dela, iz člana 206. stav 4. Krivičnog zakonika, taj limit snizi. Zbog toga mislim da je naš amandman, amandman SVM najpotpuniji i zbog toga bi bilo bitno da se baš to rešenje prihvati od strane Vlade Republike Srbije.
Kada se radi o uporednoj praksi, želim da se javno zahvalim Biblioteci Narodne skupštine, odnosno Odseku za istraživačke poslove, jer su oni na veoma stručan način uradili jednu studiju za veoma kratko vreme. Analizirali su regulativu iz 20 država Evrope i mi imamo tu studiju na 18 stranica. Moram da vam kažem da su uporedna rešenja veoma zanimljiva.
Dozvolite mi da ukažem samo na nekoliko država, odnosno na rešenja iz nekoliko država. U Austriji je, na primer, granica vrednosti ukradene stvari, ispod koje država po službenoj dužnosti ne reaguje, 100 evra. Mislim da je vrlo teško uporediti privrednu i ekonomsku situaciju u Srbiji i Austriji. Ako je u Austriji donji limit 100 evra, onda mislim da je apsolutno nedopustivo da u Srbiji bude 15, pa čak i 10 hiljada dinara. U Austriji, doduše, ne može da se radi o sitnoj krađi ako je to učinjeno provalom ili upotrebom sile.
Sada bih želeo da se vratim na ovo o čemu sam malopre govorio. Veoma, veoma je čudno rešenje da u Srbiji postoji privilegovani oblik krivičnog dela razbojništva, jer razbojništva ne može da bude bez elementa nasilja. Jednostavno, to nije moguće.
U Estoniji, državi koja je bogatija i po BDP i po primanjima građana od Srbije, taj limit iznosi 64 evra. U Republici Srpskoj postoji veoma interesantno rešenje, koje doduše postoji u još nekim državama u Evropi, mada Republika Srpska nije država, ali je entitet unutar BiH. U ovoj državi postoji jedno interesantno rešenje prema kojem se svaka krađa goni po službenoj dužnosti, osim onih krivičnih dela koja su učinjena protiv supružnika, bliskih članova porodice, kada se goni po privatnoj tužbi, što je prirodno.
U Finskoj se gonjenje kod sitnih krađa vrši na osnovu privatne tužbe, kao što je to trenutno i kod nas, ali se može uključiti i javni tužilac u gonjenje. No, skandinavske zemlje su interesantne po tome što je kriminalitet na mnogo, mnogo nižem nivou. Pre petnaestak godina sam bio u Švedskoj i video sam da tamo uopšte nema zavesa, ljudi ne stavljaju zavese na prozore, uopšte ne zaključavaju kuće, tako da su prilike malo drugačije nego što su u Republici Srbiji.
U Litvaniji postoji krivično delo i prekršaj kod krađe, a tako je i u Mađarskoj. Malo kasnije ću se vratiti na ova rešenja. Na primer, u Mađarskoj do otprilike 180 evra se učinilac goni kao učinilac prekršaja, a iznad tog iznosa se pokreće krivični postupak po službenoj dužnosti. Znači, država reaguje kod svake krađe.
Malopre sam spominjao Austriju i Estoniju i rekao sam da su limiti 100 i 64 evra, a radi se o mnogo bogatijim državama. Moram da navedem i suprotan primer i videćete da ima jako puno nelogičnosti. U Makedoniji je taj limit polovina prosečne plate, tako da je ovo makedonsko rešenje bliže ovom rešenju koje mi imamo u Republici Srbiji. U Norveškoj je limit 275 evra, ali Norveška, nažalost, nije samo dva puta bogatija država od Srbije, nego mnogo puta. U Rusiji, na čije zakonodavstvo po raznim pitanjima volimo da se pozivamo, postoji rešenje prema kojem javni tužilac učinioca svake krađe goni po službenoj dužnosti, bez obzira na vrednost.
To su samo neki primeri. Videli ste da sam nabrajao i one primere koji idu u našu korist, a i one koji ne idu, da bi bio objektivan. Mislim da na osnovu ove studije, koja je urađena od strane Odseka za istraživačke poslove Narodne skupštine, možemo zaključiti da je u potpunosti opravdano što smo predložili da taj limit kod oba krivična dela bude 5.000 dinara.
Isto tako moram da kažem da mislimo da je ovo samo polovično rešenje. Mi se zalažemo za ovo rešenje koje postoji u Litvaniji i Mađarskoj, da se ispod 5.000 dinara učinioci gone kao učinioci prekršaja.
Želim da vas obavestim da ćemo početkom naredne godine predložiti izmene i dopune Zakona o javnom redu i miru. Mislimo da bi bilo odlično rešenje da se predvidi prekršaj kod krađa do 5.000 dinara. U ovom zakonu imamo razne prekršaje, od neovlašćenog prikupljanja dobrovoljnih priloga, preko bavljenja vračanjem, proricanjem sudbine, prosjačenjem ili skitničenjem. Tako da, mislim da je moguće da se krađa kao prekršaj do 5.000 dinara predvidi izmenama i dopunama ovog zakona.
Moramo da imamo u obzir činjenicu da su građani revoltirani i, ako se zaustavimo na 5.000 dinara, da će reći – evo, država misli da se može krasti do 5.000 dinara. Znam da u tome ima demagogije, ali mi kao predstavnici naroda, makar bili ministri ili narodni poslanici, moramo da uvažavamo ono što građani misle. Savez vojvođanskih Mađara se zalaže za to da se uvede na ovaj način nulta tolerancija i da se imovina građana Srbije u potpunosti zaštiti od strane države, od strane Republike Srbije. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
