O Zakonu o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika (O Tijaninom zakonu)
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Balint Pastor. Izvolite.
BALINT PASTOR: Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, SVM će podržati sve predložene zakone, i pre svega bih želeo da govorim o Predlogu o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika.
Veoma je dobro što je ovaj predlog došao na dnevni red i što su baš ovakva rešenja predložena, ali isto tako treba da se kaže na početku da je povod ili možda najvažniji i ujedno najtragičniji povod predlaganja ovakvih zakonskih izmena smrt Tijane Jurić, jedne petnaestogodišnje Subotičanke koja je brutalno ubijena 2014. godine u Bajmoku na teritoriji grada Subotice.
U međuvremenu je formirana, osnovana Fondacija „Tijana Jurić“. Ta fondacija je prikupila za veoma kratko vreme 158 hiljada potpisa građana. To je pet puta više od minimalnog broja za narodnu inicijativu, a taj uslov je propisan Ustavom Republike Srbije. To govori o tome da ogromna većina građana Republike Srbije podržava ovakva zakonska rešenja, odnosno ovakve predloge izmena Krivičnog zakonika.
Ukoliko o tome govorimo onda mislim da je bitno to istaći ne samo zbog Fondacije „Tijana Jurić“, nego i zbog toga što je veoma bitno da građani, da se građani slože sa ciljevima Krivičnog zakonika i sa kaznenom politikom države. To je izuzetno bitno zbog načela legitimiteta i mislim da je veoma značajno što je ovim zakonskim izmenama predložena još jedna svrha kažnjavanja, a to je ostvarivanje pravednosti i srazmernosti između učinjenog dela i težine krivične sankcije.
Prosto je neverovatno što ta svrha kažnjavanja, taj cilj kažnjavanja nije ranije bio propisan našim Krivičnim zakonikom, već su to bile generalna prevencija, specijalna prevencija, izražavanje društvene osude i jačanje morala, ali je itekako važno da se ostvaruje i pravednost i srazmernost između učinjenog dela i težine krivične sankcije i mislim da propisivanje ove svrhe kažnjavanja je skoro isto toliko važno koliko je važan institut doživotne kazne zatvora, taj novi institut ili institut koji se ponovo uvodi u naše krivično zakonodavstvo.
Mi iz SVM jednostavno smatramo da možda odmazda u klasičnom smislu reči ne treba da bude cilj krivičnog zakonodavstva i možda ne treba da se u 21 veku vodimo principom oko za oko, zub za zub, ali opet sa druge strane kaznena politika treba da bude pravedna i treba da bude srazmerna.
Jednostavno, moramo biti svesni činjenice da i u našem društvu i u drugim društvima, evropskim i drugim zemljama, ima osoba, ima građana koji jednostavno nisu spremni, nisu jednostavno podobni za to da budu deo društva. Jednostavno postoji kategorija stanovništva, to su činioci najtežih krivičnih dela koji se na svirepi način izvršavaju u čijem slučaju je jednostavno vrlo teško zamisliti resocijalizaciju i ponovno integrisanje u društvo.
To su možda stavovi koji se osporavaju u delu naše stručne javnosti, ali opet sa druge strane i potpisi građana i razgovor sa građanima ukazuje na to da su ljudi u našoj zemlji pristalice strožijeg kažnjavanja određenih krivičnih dela.
Šta govore određeni građani u Republici Srbiji, koji su protivnici ovakvih predloga Vlade Republike Srbije i Fondacije „Tijana Jurić“? Oni govore da uvođenje doživotne kazne zatvora, bez mogućnosti uslovnog otpusta predstavlja kršenje ljudskih prava. Govore o tome da je to u suprotnosti sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, da je to u suprotnosti sa Ustavom, da rehabilitacija i resocijalizacija osuđenika u društvo treba da bude cilj koji je važniji od svakog drugog cilja, da se čovek ne može lišiti nade i tu se misli na izvršioce najtežih krivičnih dela.
Mi kažemo da postoji organ u Republici Srbiji, to je Ustavni sud koji jedini može da ceni da li je određeni usvojeni zakon u skladu sa Ustavom ili nije. Siguran sam da će biti inicijativa ili predloga za ocenu ustavnosti, ali sam ja duboko uveren u to da ovaj predlog zakona i zakon kada bude bio usvojen za nekoliko dana da je u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Kada gledamo malo uporedno pravo, onda dolazimo do zaključka i podatka da u 183 država i teritorija od 216, postoji ili kazna doživotnog zatvora ili smrtna kazna. Znači od 183 od 216 država i teritorija. Samo u 33 države smrtna kazna ili kazna doživotnog zatvora nisu najteže sankcije.
Postoje države u Evropi koje su članice, ne samo Saveta Evrope, nego i EU, u kojima isto tako postoji institut kazne doživotnog zatvora i to stvaran doživotni zatvor. To je na primer Kraljevina Holandija, gde doživotno znači doživotno. To je Mađarska, znači nije ništa predloženo što već ne postoji u uporednom zakonodavstvu, u zakonodavstvu država članica EU. Ako može u tim državama, onda mislim da može i u Republici Srbiji.
Recimo, u Kraljevini Holandiji, doživotni zatvor znači doživotno zbog toga što je jedina mogućnost da se do kraja ne izvrši kazna doživotnog zatvora, da kralj ili kraljica pomiluje učinioca krivičnog dela koji je osuđen na doživotnu kaznu zatvora. Nema uslovnog otpusta, nema mogućnosti uslovnog otpusta, a ta mogućnost će naravno postojati i u našem Krivičnom zakonodavstvu zbog toga što predsednika Republike niko ne može da ograničava u tome kako i u kom slučaju će svoju nadležnost da koristi. Tu mislim na nadležnost davanja pomilovanja.
Vrlo je slično rešenje i u Mađarskoj. Od pre nekoliko godina i opet što se tiče uporedne prakse i nekih drugih država u kojima postoji kazna doživotnog zatvora, ali sa mogućnošću uslovnog otpusta, mora se reći da statistike govore o tome da se povećava broj presuda koje sadržavaju doživotnu kaznu za učinioce najtežih krivičnih dela u zemljama Saveta Evrope.
Koncept doživotnog zatvora je inače uveden devedesetih godina prošlog veka u mnogim državama članicama Saveta Evrope, nakon ratifikacije protokola Šeste Evropske konvencije o ljudskim pravima, a tim protokolom je ukinuta smrtna kazna.
Opet treba reći i to, o tome se vrlo malo govori, pogotovo ne govore oni koji su protivnici ovih predloženih rešenja, da je recimo u 2014. godini oko 7.500 zatvorenika držano u pritvoru bez utvrđenog roka iz razloga bezbednosti ili zaštite javne sigurnosti u raznim državama Saveta Evrope, posebno u Ujedinjenom kraljevstvu, u Nemačkoj, Italiji i u Švajcarskoj.
Iz svih tih razloga mislimo da je jedno dobro rešenje predloženo. To rešenje je izbalansirano, jer se i sa jedne strane uvodi mogućnosti izricanja doživotnog zatvora, ali uvek kao alternativa da će postojati i institut uslovnog otpusta u slučaju doživotnog zatvora osim za pet krivičnih dela, odnosno za najteže oblike pet krivičnih dela.
Mislim da, ukoliko se taksativno navede koja su ta krivična dela, onda je evidentno da je vrlo pravično, pravedno i jednostavno normalno da za učinioce tih krivičnih dela za učinioce najtežih oblika tih krivičnih dela nema uslovnog otpusta. To je teško ubistvo, odnosno ubistvo deteta ili bremenite žene, silovanje sa smrtnim ishodom, obljuba nad nemoćnim licem sa smrtnim ishodom, obljuba sa detetom sa smrtnim ishodom i obljuba zloupotrebom položaja sa smrtnim ishodom.
Mislim da u tim slučajevima je najnormalnije i najprirodnije da učinioci tih krivičnih dela ni nakon 27 ili 30 godina ne budu slobodni članovi ovog društva, jer je teško zamislivo da u njihovom slučaju resocijalizacija može baš u toj meri da funkcioniše, da se oni mogu integrisati u društvo i mogu postati, biću toliko direktan da kažem, normalni članovi našeg društva.
Podržavamo i sve ostale predloge za izmene Krivičnog zakonika. Tu pre svega mislim na rešenja u vezi povrata i pooštravanja kazne za tzv. obični povrat, a vrlo je dobro što je novi institut višestruki povrat i da će u tom slučaju sud biti obavezan da za krivično delo izrekne kaznu iznad polovine raspona propisane kazne.
Isto podržavamo i uvođenje novog krivičnog dela napada na advokata., podržavamo izvršene izmene i dopune krivičnih dela ugrožavanja bezbednosti vazdušnog saobraćaja, vrbovanje i obučavanje za vršenje terorističkih dela. Mislim da je to maksimalno u skladu sa današnjim okolnostima u svetu i dobro je što je Vlada reagovala na taj način.
Isto mogu da kažem i za dopunu krivičnog dela neovlašćene proizvodnje i stavljanje u promet opojnih droga i omogućavanje uživanja opojnih droga.
Podržavamo i sve ostale predloge zakona iz ovog seta krivičnih zakona, kao i Predlog zakona o sprečavanju korupcije i nadamo se tome da će i Predlog zakona o poreklu imovine vrlo brzo stići ovde u Narodnu skupštinu. Nismo mi oni koji imaju nešto protiv toga, ministarka je rekla da ima i u vladajućoj koaliciji stranaka i pojedinaca koji ne očekuju baš željno stizanje tog zakonskog predloga u Narodnu skupštinu, mi ne spadamo u tu kategoriju, ali želim da potvrdim da jedva čekamo da taj zakonski predlog stigne u Narodnu skupštinu i vrlo bi bilo bitno da što pre Narodna skupština usvoji i taj zakona. Hvala.
