O zakonima o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru i o registru zaposlenih, izabranih lica kod korisnika javnih sredstava
PREDSEDNIK: Prvi prijavljeni narodni poslanik je Balint Pastor. Izvolite.
BALINT PASTOR: Poštovana gospođo potpredsednice Vlade Udovički, gospodine ministre Vujoviću, gospodine ministre Tasovac, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću govoriti ispred poslaničke grupe SVM o Predlogu zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru i o Predlogu zakona o registru zaposlenih, izabranih i imenovanih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava, a moj kolega Zoltan Pek će govoriti o setu predloga zakona iz oblasti finansija.
Nas nikada nije u SVM krasila demagogija i populizam, i ja neću govoriti o tome, kao što niste ni vi ni najmanje, gospođo Udovički, da tu ima nekih drugih mogućnosti i drugih rešenja. Nažalost nema.
Mi smo došli, ova država je, zahvaljujući prethodnim decenijama i prethodnim godinama, došla do zida i donošenje jednog ovakvog zakona je neophodnost. Bilo bi neodgovorno kada bih ja govorio o tome da postoje neka druga rešenja i ima nekih drugih mogućnosti.
Reforma javnog sektora je svakako neophodan preduslov i za efikasniju javnu upravu i za konsolidaciju javnih finansija u Republici Srbiji i zbog toga sam rekao da bez ovog zakona mi jednostavno ne možemo razmišljati o ostvarivanju ovih ciljeva.
Svakako je cilj koji moramo podržati - smanjenje troškova i povećanje kvaliteta javnih usluga. Jako je dobro što Vlada nije izabrala metod linearne racionalizacije, metod lineranog otpuštanja, tzv. sistem kosilice, kolokvijalno, kako to ljudi i građani nazivaju. Dobro je što ćemo doći u situaciju da će se ukinuti Zakon koji je predviđao zabranu zapošljavanja, a taj Zakon je dovodio do apsurda u jako puno slučajeva. To je svakako pozitivna strana ovog zakona, odnosno ovog Predloga zakona. Mogao bih da se slažem sa vama i u tome da neće doći do otpuštanja kod svakog korisnika javnih sredstava, u svakoj organizaciji, u svakom državnom organu, u svakoj javnog službi i to tvrdim na osnovu toga što će za određene poslove ova država morati da angažuje i novozaposlena lica za određene poslove, za određene nadležnosti. Ova država i organi, javne službe nemaju dovoljan broj izvršilaca, tu pre svega mislim na proces pridruživanja EU i na čitav set tih pitanja.
Zbog toga mi ne možemo govoriti o ovom zakonu kao o zakonu o otpuštanjima, mada, kao što sam rekao na početku, treba nedvosmisleno reći, kao što ste i vi rekli, da će dolaziti do racionalizacije. Pretpostavljam da do te racionalizacije do kraja 2018. godine neće dolaziti samo u manjoj meri, da te racionalizacije ne mogu biti, nažalost, samo kozmetičke, ali je to posledica prethodnih godina, pa čak i prethodnih decenija.
Svakako je za pozdraviti i nadamo se ispunjenju cilja koji je spomenut u obrazloženju ovog predloga zakona, a to je da se rashodi na zarade zaposlenih sa sadašnjih 11,8% BDP smanje na 8% godišnje. Ako će se to desiti, onda će to svi građani Republike Srbije osetiti jer će ta sredstva ići u razvoj infrastrukture, u izgradnju novih škola ili obnovu škola, vrtića itd, i doći će do rasterećivanja privrede. Zbog toga sam rekao i sada već drugi ili treći put ponavljam da je ovaj zakon, nažalost, neophodan.
Nije prvi zakon koji je ovu oblast regulisao ili koji će ovu oblast regulisati, a koji je donet od strane ovog visokog doma, od Narodne skupštine Republike Srbije. Godine 2009. doneta su dva zakona. Ti zakoni još uvek važe. Jedan je Zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji, a drugi zakon je Zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji.
Želeo bih da jednim primerom potkrepim svoju tvrdnju da se ovde ne radi o lineranoj racionalizaciji ili o sistemu kosilice, kako to ljudi kolokvijalno nazivaju, a odnosi se na buduću racionalizaciju vezano za lokalnu administraciju.
Prema ovom zakonu iz novembra 2009. godine bilo je predviđeno da, bez obzira na razne objektivne parametre, lokalna samouprava može angažovati četiri zaposlena na 1000 stanovnika, znači, četiri zaposlena izvršioca na 1000 stanovnika određene lokalne samouprave, znači, opštine ili grada.
Prema ovom predlogu zakona, u zavisnosti od pažljivo odabranih objektivnih kriterijuma, taj broj se kreće u rasponu od 9,5 do 18,5 zaposlenih na hiljadu stanovnika. Znači, ovde se sa jedne strane radi o povećanju, a sa druge strane se radi o uzimanju u obzir određenih vrlo jasno postavljenih kriterijuma za određivanje broja zaposlenih na 1000 stanovnika u lokalnoj samoupravi.
Kada smo kod ove teme, želeo bih da istaknem jedno rešenje koje je predviđeno Predlogom zakona. To se odnosi na broj zaposlenih na neodređeno vreme u jedinici lokalne samouprave i taj broj se uvećava za 0,3 zaposlena na 1000 stanovnika za svaki jezik nacionalne manjine koji je u službenoj upotrebi u jedinici lokalne samouprave.
Želim i zarad javnosti da kažem u ovom visokom domu da je, prema Zakonu iz 2009. godine, još uvek važećem, koji reguliše istu ovu oblast, predviđeno da se obezbedi 0,1 zaposleno lice na 1000 stanovnika za svaki jezik koji je u službenoj upotrebi na teritoriji opštine ili grada. Znači, umesto 0,1, sada ćemo imati cifru od 0,3.
Kada smo pisali amandmane, o tome ću govoriti malo kasnije, imamo i amandmane jer se uvek sve može još više poboljšati, mi smo razmišljali da li da povećamo ovu cifru od 0,3, ali smo odlučili da to ne činimo zbog toga jer bi to bilo s jedne strane nekorektno, s naše strane, a sa druge strane, to bi bilo neodgovorno. Zašto to tvrdim? Tvrdim zbog toga što 2009. godine ovaj od mene spomenuti Zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji, taj predlog zakona nije predviđao uopšte izuzetak, s obzirom na to koliko jezika je u službenoj upotrebi na teritoriji opštine ili grada i bio je naš amandman da se to predvidi. Mi smo sa tadašnjom vladom uspeli da se dogovorimo da to bude 0,1. Taj naš amandman je tada usvojen, 2009. godine, tako da je postao deo zakona.
Sada je Predlogom zakona predviđeno umesto 0,1 – 0,3. Ako je to Vlada na takav način regulisala i ako imamo u vidu vrlo tešku ekonomsku situaciju, onda mislim da bi bilo nekorektno i neodgovorno sa naše strane da mi tu predložimo umesto 0,3 – 0,4 ili 0,5 ili ko zna već koliko.
Sa druge strane, želim da podvučem da je izuzetno bitno što je ovo predviđeno Predlogom zakona, jer nije svejedno da li je u jednoj, bilo kojoj lokalnoj samoupravi, u službenoj upotrebi samo srpski jezik i ćiriličko pismo, ili je u službenoj upotrebi jezik još određene nacionalne manjine ili više nacionalnih manjina, kao što je primer za to u Novom Sadu, Subotici i, hvala Bogu, u bezbroj lokalnih samouprava na čitavoj teritoriji Republike Srbije, a ne samo na području AP Vojvodine. Takve lokalne samouprave postoje i u istočnoj Srbiji, i u južnoj Srbiji i skoro svugde na teritoriji Republike Srbije.
Malo pre sam rekao da imamo i određene amandmane i mislim da se nećete iznenaditi kad budete videli te amandmane, jer se radi o temi o kojoj smo mi već prethodnih meseci, pa čak i prethodnih godinu dana, prethodnih 14 meseci, razgovarali. Mi jednostavno ne želimo da propustimo priliku da ova rešenja ugradimo u ovaj Predlog zakona, jer bi to bilo neodgovorno sa naše strane, to bi bio veliki propust, kao što bi bilo neodgovorno kada bismo predložili 0,4 umesto 0,3, o čemu sam malo pre govorio.
Imamo vrlo laku situaciju mi u poslaničkoj grupi Saveza vojvođanskih Mađara, zbog toga što ste vi, gospođo Udovički, zaduženi i za manjinska pitanja u Vladi Republike Srbije i ne treba nekom drugom članu Vlade da govorimo o tome, pošto to spada u vaš resor. Vi odlično poznajete situaciju i znate da je Ustavom predviđeno da se pri zapošljavanju u državnim organima, javnim službama, organima autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina. Znate i to da je trenutna situacija, što se ovog pitanja tiče, daleko od ove ustavne garancije, od ovog rešenja koji Ustav predviđa od 2006. godine. Za to, naravno, ne može da bude kriva ova Vlada, nije kriva ni prethodna, nije kriva ni ona pre te vlade, nego je to rezultat okolnosti koje smo mi imali prethodnih 25 godina, a možda i više.
Zahvaljujući tim okolnostima, pripadnici nacionalnih manjina, ja tu naravno ne govorim samo o mađarskoj manjini nego govorim i o bošnjačkoj i o albanskoj i o romskoj, bugarskoj, rumunskoj i svakoj drugoj nacionalnoj manjini, pripadnici tih nacionalnih manjina ni izbliza nisu zastupljeni u državnim organima, organizacijama, javnim službama, pokrajinskoj ili lokalnoj samoupravi, kako bi to trebalo da bude i daleko su ispod srazmere koju čine u stanovništvu i Republike i određenih, pojedinih lokalnih samouprava.
Pošto sam započinjao time da će nesporno dolaziti do otpuštanja, smatramo vrlo bitnim da se prilikom određivanja maksimalnog broja zaposlenih u određenim organima, organizacijama, javnim službama, pokrajinskoj i lokalnoj administraciji, vodi računa o ovoj ustavnoj obavezi, o članu 77. stavu 2. Ustava i da se vodi računa o tome da se ne desi da se otpusti i onaj mali broj zaposlenih u lokalnoj, pokrajinskoj ili državnoj administraciji ili u javnim službama, jer ćemo onda doći u još veću disproporciju i onda će nam trebati još više vremena da bismo uključili pripadnike nacionalnih manjina u rad državnih organa i da ne nabrajam sve ostale organizacije, lokalne, pokrajinske, javne službe itd.
Vlada je u ovom Predlogu zakona, u članu 7. definisala na koji način se određuje maksimalan broj zaposlenih. To je jedan vrlo detaljan član, jedno vrlo detaljno, sveobuhvatno rešenje. Ovde ima više kriterijuma i mi smo našim amandmanom predložili da se doda još jedan kriterijum, a suština tog kriterijuma jeste da su organi nadležni za dostavljanje predloga o maksimalnom broju zaposlenih, dužni da svoje predloge zasnuju naročito, i onda ide, između ostalih – obavezi vođenja računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju jezika koji se govore na području državnog organa, javne službe, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.
Šta bi to trebalo da znači u praksi? Naravno da ne znači pozitivnu diskriminaciju za pripadnike nacionalnih manjina u smislu da sad ne sme neko da bude otpušten zbog toga što je Mađar, Albanac, Bošnjak itd. Ali, radi se, prema našem predlogu, o tome da ukoliko imamo dva zaposlena koji imaju iste rezultate u radu, a može da ostane samo jedan, sada ja uprošćavam maksimalno, onda zbog toga da bi građani koji žive na području određene lokalne samouprave mogli da konzumiraju svoja prava vezano za službenu upotrebu jezika, onda ostaje onaj koji ume da komunicira na njihovom maternjem jeziku. Ovde čak i ne ulazimo u to ko se kako izjašnjava, nego je bitno da građani mogu da konzumiraju i ostvaruju svoja prava.
Ovo rešenje ne treba da vam se čini kao neko novo rešenje, ovo rešenje smo praktično usaglasili tokom novembra, kada smo razgovarali o Nacrtu zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave. Ovde se radi o istovetnom rešenju.
Zašto je bitno da ovo rešenje, ovaj naš amandman bude usvojen i da bude deo Predloga zakona odnosno usvojenog zakona? Zbog toga što ako ovo ne bismo uradili, onda bismo došli u situaciju da početkom 2019. godine, uveren sam, tada bismo imali još gore pokazatelje, vezano za nacionalnu strukturu zaposlenih, nego što imamo sada. Ovo rešenje će doprineti tome da se to stanje popravi. Naravno, ne preko noći. Mi smo svesni toga da je to jedan izuzetno dugačak period, ali mora da se krene.
Ne radi se o novom rešenju ni zbog toga što je suština ovog rešenja predviđena i našim koalicionim sporazumom, koji je SNS sklopila sa Savezom vojvođanskih Mađara, a sa druge strane, ovo rešenje je predviđeno i Akcionim planom za Poglavlje 23. To je jedan javni dokument, koji je bio na internet prezentaciji određenih državnih organa. Sada se radi novija verzija tog Akcionog plana, možda je već i završena i poslata, ali je ovo rešenje inkorporirano u taj akcioni plan i zbog toga smatramo da ne bi trebalo da amandman bude sporan.
Još vrlo kratko, o drugom predlogu zakona, o zakonu o registru zaposlenih, izabranih, imenovanih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava, tu imamo dva amandmana, i suštinski se radi o jednom rešenju.
Amandman se odnosi na to da taj registar koji će sadržavati oko 40 raznih podataka vezano za svakog zaposlenog, imenovanog, postavljenog, angažovanog lica sadrži i podatak o nacionalnoj pripadnosti, uz naravno, poštovanje ustavne odredbe o dobrovoljnosti, prema kojoj niko nije u obavezi da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti i kao korektiv tome ili toga, podatak o tome, pošto je to jedan objektivan podatak, na kom jeziku je stečeno osnovno i srednje obrazovanje za datog zaposlenog, imenovanog, postavljenog, angažovanog lica.
Mislimo da je ovo neophodan preduslov, jednostavno moramo da znamo koliko mi imamo zaposlenih da bismo mogli da povećavamo udeo pripadnika nacionalnih manjina.
Ja se nadam da će ti naši argumenti biti uvaženi i amandmani usvojeni. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala. Reč ima narodni poslanik dr Ivan Bauer. Izvolite.
