O setu izbornih zakona
PREDSEDAVAJUĆA: Zahvaljujem.
Reč ima predsednik poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara dr Balint Pastor.
Izvolite.
BALINT PASTOR: Poštovana potpredsednice, poštovana gospođo Obradović, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set izbornih zakona. Mislim da su dva najvažnija zadatka koja je ovaj saziv Narodne skupštine obavio ustavna revizija i završetak međustranačkog dijaloga, a proizvod završetka tog međustranačkog dijaloga je set izbornih zakona o kojima raspravljamo danas i koji će biti usvojeni najverovatnije za dva dana.
Taj međustranački dijalog je počeo još u prošlom sazivu, leta 2019. godine, i nastavljen je u ovom ciklusu pod vođstvom predsednika Narodne skupštine gospodina Dačića. Taj dijalog se odvijao na dva koloseka. Imali smo jedan dijalog uz učestvovanje predstavnika Evropske unije, tačnije Evropskog parlamenta, a drugi kolosek je bio onaj dijalog bez učešća predstavnika Evropskog parlamenta.
Ispred Saveza vojvođanskih Mađara u svim tim dijalozima je učestvovala potpredsednica naše poslaničke grupe i parlamenta Elvira Kovač. Znamo da je taj dijalog trajao jako dugo, da su stranke učestvovale u tom dijalogu, i parlamentarne i vanparlamentarne stranke. Danas imamo na dnevnom redu krajnji rezultat tog dijaloga koji je trajao dve i po godine, u dva saziva ovog parlamenta.
Mislim da je najvažnije reći, i nije dovoljno reći samo jedanput, nego to treba ponavljati, da je najveće dostignuće ovog dijaloga što će sve stranke u Republici Srbiji učestvovati na prevremenim vanrednim parlamentarnim izborima 3. aprila tekuće godine. Ja ne znam ni jednu stranku, ni parlamentarnu, ni vanparlamentarnu, koja je najavila da će bojkotovati sledeće parlamentarne izbore. Mislim da je to jako dobro zbog toga što će konkurencija biti puna i zbog toga što niko neće moći da kaže da ne učestvuje na izborima jer izborni uslovi nisu dobri, jer su izborni uslovi dogovoreni tokom dijaloga koji je trajao dve i po godine na dva koloseka.
Možemo da slušamo kritike o tome da se izborni zakoni menjaju u poslednji trenutak, u poslednji čas, da to nije u skladu sa nekakvim demokratskim standardima, da se to u civilizovanom svetu ne čini, ne radi na takav način, itd. Želeo bih da podsetim cenjene narodne poslanike, a i građane Republike Srbije da ovo što mi danas činimo nije bez presedana, sa jedne strane, a sa druge strane, nije slučajno što se tek sada događa, jer su do sada bili u toku razgovori, dijalog sa svim strankama koje su u tome želele učestvovati, a sve stranke su u tome želele učestvovati.
Što se tiče nekog istorijata donošenja izbornih zakona u Republici Srbiji, želeo bih da vas podsetim jedne činjenice. Siguran sam da nisam jedini u ovoj sali ko se toga seća, pod kojim uslovima i kada je donet danas važeći Zakon o izboru narodnih poslanika. Danas još uvek važeći i do subote ili do ponedeljka, u zavisnosti od toga kada će biti proglašen novi zakon nakon usvajanja u Narodnoj skupštini, znači, danas još uvek važeći Zakon o izboru narodnih poslanika je usvojen 9. oktobra 2000. godine, četiri dana nakon petooktobarskih promena, na poslednjem zasedanju Narodne skupštine u tom sazivu pre raspuštanja.
Nakon toga smo imali izbore za Narodnu skupštinu Republike Srbije i, kao što znate, kolega Rističević je to spominjao, nekoliko meseci kasnije, tačnije, ako se dobro sećam, 25. januara 2001. godine je izabrana Vlada dr Zorana Đinđića. Znači, dva ili tri meseca pre formiranja Vlade usvojen je danas važeći zakon, a u međuvremenu su, naravno, održani i parlamentarni izbori. Znači, toliko o tome da se izborni zakon u civilizovanim zemljama ne menja nekoliko meseci pre izbora. Taj zakon je ostao na snazi sledeće skoro 22 pune godine.
Još jedna je činjenica da se prisetimo, ne znam ko se još toga seća, predlagač tog zakona, još uvek važećeg Zakona o izboru narodnih poslanika, bila je Srpska radikalna stranka, a u raspravi je učestvovao tada narodni poslanik Tomislav Nikolić kao ovlašćeni predstavnik predlagača i svega još jedan narodni poslanik iz tog saziva gospodin Džemail Suljević iz Stranke demokratske akcije. I to je bila rasprava.
Mi danas raspravljamo o predlozima izbornih zakona, o tome ćemo raspravljati i u petak, u petak ćemo usvojiti ove zakone i o izboru predsednika Republike i o izboru narodnih poslanika i o lokalnim izborima i o još nekim zakonima koji su bitni za izbornu kampanju i za sprovođenje izbora. Nakon toga će, u skladu sa dogovorom sa međustranačkog dijaloga, biti raspisani vanredni parlamentarni izbori.
Rekao sam kada je donet sada još uvek važeći zakon i najbitniji elementi tog još uvek danas važećeg zakona u poslednje 22 godine nisu menjani. Proporcionalni izborni sistem, Srbija kao jedna izborna jedinica.
U nekoliko navrata smo imali neke sitne korekcije ili relativno sitne korekcije izbornog zakona. Ja bih spomenuo neke od njih. Godine 2004. uveden je sistem tzv. prirodnog praga koji omogućava listama, odnosno strankama nacionalnih manjina da uđu u parlament i ako ne dostignu cenzus nekada od 5%, danas od 3%, što je apsolutno u skladu sa ustavnim načelom o tome da pripadnici nacionalnih manjina treba da budu zastupljeni u predstavničkim organima, pa i u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Imali smo izmenu izbornog zakona kada su uvedene kvote, prvo 30%, pa, nakon toga 40% za manje zastupljeni pol. Godine 2010. je Ustavni sud Srbije doneo jednu odluku koja je sa jedne strane relativizovala institut blanko ostavki, a sa druge strane zaključila izborne liste, jer do tada je poslanik mogao da postane i kandidat sa dvestatridesetog mesta, koji određena stranka osvojila, recimo, 13 ili 15 mandata, i manje, više, je to sve što je menjano prethodnih više od 20 godina, sve do 2020. godine, kada je cenzus smanjen sa 5% na 3% i kada je u okviru tog paketa da stranke nacionalnih manjina ne bi bile oštećene, uvedeno povećanje količnika za 35% u slučaju stranaka, odnosno, lista nacionalnih manjina.
Komparacije radi, danas 34 države u Evropi pripadaju široj porodici proporcionalnih izbornih sistema, a od devet evropskih država koje imaju zatvorene blokirane liste, tj. da građani birači ne mogu da utiču na to ko će postati poslanik sa izborne liste, znači, od svih tih zemalja, postoje jedino dve zemlje u kojima je čitava država jedna izborna jedinica, jedna država se zove Crna Gora, a druga država se zove Srbija.
U svim drugim zemljama Evrope sa proporcionalnim izbornim sistemom postoji više izbornih jedinca. Ovo govorim samo zbog toga da bi se ukazalo na to, da ni ove sadašnje izmene nisu od nekog suštinskog, epohalnog značaja u smislu da bi se u potpunosti uveo novi izborni sistem, nekoliko dana pre raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora.
Ovaj Predlog zakona o izboru narodnih poslanika na sveobuhvatan način obezbeđuje pravnu sigurnost, ravnopravnost svih učesnika u izbornoj utakmici i utvrđuje zadovoljavajući okvir za poštene izbore.
Što se tiče položaja stranaka nacionalnih manjina, ovaj zakon i te kako uzima u obzir specifičnosti postojanja stranaka nacionalnih manjina, i pozdravljamo rešenje da se zadržava sistem prirodnog praga. To i nije moguće ukinuti zbog dostignutog nivoa ljudskih i manjinskih prava.
Isto se odnosi i na rešenje da se količnici stranaka nacionalnih manjina uvećavaju za 35%, s tim što je sada to na precizniji način određeno i jasno se vidi iz teksta Predloga zakona da se to odnosi, a mi smo to tako od samog početka zamišljali, na situaciju kada stranka nacionalne manjine ne dostigne cenzus, a taj cenzus je na državnom nivou 3%, što se zadržava, a na lokalnom nivou isto.
Ono što je jako značajno i što je druga strana medalje, jeste da Predlog zakona, precizira položaj i pojam stranke nacionalne manjine i utvrđuje konkretne mehanizme za zaštitu od zloupotreba statusa stranke nacionalne manjine.
Želeo bih da iznesem nekoliko podataka, da bi bilo jasno zašto je to nama kao stranci nacionalne manjine, mađarske nacionalne manjine, bitno da se spreče zloupotrebe. Četrnaestog januara 2022. godine, je od ukupno 114 aktivnih političkih stranaka u Republici Srbiji, znači od 114, dalje 69 su upisane i registrovane kao stranke nacionalne manjine.
Godine 2016. je od ukupno 29 predatih izbornih lista na republičkom nivou na parlamentarnim izborima 16 tražilo status liste nacionalne manjine. Ne bih da pravim reklamu bilo kome znamo iz prethodnih saziva Narodne skupštine, konkretno imenom i prezimenom, ko su bili oni poslanici, koji su zloupotrebljavali ovaj status, a da veze nisu imali ni sa jednom nacionalnom manjinom niti su bilo kada, bilo šta uradili ili bar podigli glas u interesu neke nacionalne manjine, a uživali ove pogodnosti i radilo se o klasičnoj zloupotrebi prava.
Republička izborna komisija, odnosno, lokalna izborna komisija će rešenjem utvrđivati da li je izborna lista podneta sa osnovnim ciljem da se predstavlja i zastupa interes nacionalne manjine, a i Nacionalni saveti nacionalnih manjina će imati konkretne nadležnosti u tom postupku, ali poslednja reč neće biti njihova, jer su određene stranke nacionalnih manjina verovatno, zbog toga što su same sebe stavljali u taj položaj i polazili od toga kako bi se oni u tom slučaju ponašali kada bi imali većinu u Nacionalnom savetu nacionalne manjine, pribojavali toga da bi Nacionalni savet mogao da uskrati taj status nekoj drugoj stranci iste nacionalne manjine. Tako da, Nacionalni savet neće imati mogućnost odlučivanja, već samo davanja mišljenja.
Uz već postojeće afirmativne mere, još dve su bitne u slučaju stranaka nacionalnih manjina, broj potrebnih potpisa se smanjuje sa 10 na 5 hiljada, a na lokalnim izborima će biti potrebno dvostruko manji broj potpisa, da ovo nije uvedeno u 71 jedinici lokalne samouprave, bi bilo potrebno više podrške, više potpisa podrške, nego što je to trebalo 2020. godine na poslednjim lokalnim izborima.
Mene čini tužnim činjenica da što se tiče naše nacionalne zajednice, mađarske nacionalne zajednice, izgleda da će SVM biti jedina stranka, koja će imati hrabrosti da samostalno nastupi na izborima, neke druge manjinske mađarske stranke će se šlepovati na nekim opozicionim, i danas opozicionim, a i u sledećem sazivu, opozicionim listama i siguran sam u to, bez obzira što je smanjen cenzus. Mene čini tužnim i čudim se što nije dovoljno ni smanjiti na 5 hiljada, ni tada ne mogu da izađu na izbore samostalno, ali to je njihova odluka i verovatno su svesni svoje „snage“ u mađarskom biračkom telu.
Ja se nadam da će u ostalim manjinskim zajednicama konkurencija biti jača, npr. unutar bošnjačke nacionalne zajednice, albanske itd.
Ono što još želim da kažem, to je da su podneti određeni amandmani, ti amandmani su isto proizvod i posledica međustranačkog dijaloga i u potpunosti je do samog poslednjeg trenutka, izloženo u korist argumentima opozicionih stranaka, tako da sam ja siguran da će ti amandmani biti usvojeni i da će na predsedničkim izborima ostati žreb, kao način određivanja mesta na glasačkom listiću, uprkos tome što u predlogu zakona, to ne stoji, ali sam siguran da će u usvojenom zakonu, toga biti i ostaje žreb.
Ono što nas raduje, a to je isto jedan podneti amandman, i da će jedan birač moći da podrži samo jednu izbornu listu svojim potpisom u procesu kandidovanja izborne liste, a da neće biti usvojeno rešenje koje je u predlogu zakona da će jedan birač moći da podrži više izbornih lista. Mi smatramo da je sasvim logično što jedan birač može da podrži samo jednu listu.
Suštinska izmena je i uvođenje funkcionisanja, odnosno uvođenje srednjeg nivoa funkcionisanja izborne administracije, videćemo kako će to na terenu, u praksi odvijati ali je to pretpostavka za to da opozicione stranke i vanparlamentarne i parlamentarne u okviru lokalnih izbornih komisija, a i u Republičkoj izbornoj komisiji imaju jako puno predstavnika što će sigurno dovesti do toga da na osnovani način neće moći da će da se probudi sumnja u regularnost sledećih izbora.
Da zaključim, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara podržava što je ovaj saziv parlamenta do kraja izneo ovaj proces međustranačkog dijaloga, što imamo ove predloge zakona na dnevnom redu i mi ćemo u danu za glasanje podržati sva predložena rešenja.
Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUĆA: Zahvaljujem.
Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe Jedinstvena Srbija, Života Starčević.
Izvolite.
